Напредњаци најаваљују “мере штедње” и рестрикције струје?

Такозвана енергетска криза која је створена да би се на даље спровела контрола човечанства стиже и у Србију.

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић са једне стране упозорава док Зорана Михајловић најављује да ћемо морати да штедимо и да ће ускоро бити уведене “мере” штедње”.

Да добро сте прочитали, мере штедње, нешто као мере против ковид-а 19.

Министарка је рекла да је потребно да сви, грађани, привреда и држава, будемо рационалнији у потрошњи енергије и најавила да ће министарство ускоро предложити потенцијалне могућности за смањење потрошње и мере штедње.

Увоз струје до марта

– Ситуација на берзама је драматична, данас мегават-час електричне енергије кошта 562 евра, а пре годину дана је био 90 евра. Цена гаса је са 120 евра за хиљаду кубних метара у марту прошле године порасла на 2.200 евра и све пројекције говоре да ће бити и виша. Од децембра прошле године, кад смо имали проблеме у ЕПС, ми се спремамо за ову зиму, радимо све што можемо да обезбедимо довољне количине електричне енергије, гаса, нафте, нафтних деривата и засад смо на добром путу. Најкритичнија је ситуација са струјом, коју ћемо сигурно увозити и наредних месеци и процена је да ћемо до краја зимске сезоне потрошити око три милијарде евра како бисмо осигурали енергетску безбедност и како бисмо имали довољно електричне, топлотне енергије, гаса, нафте, нафтних деривата – изјавила је Михајловићева у Петровцу на Млави.

БРНАБИЋКА: Надамо се да неће бити рестрикција (Нада се?!)

Влада улаже напоре да се стабилизује производња електричне енергије у земљи и да се обезбеде довољне резерве струје како не би било рестрикција, поручила је премијерка Ана Брнабић.

– Надам се да Србија неће бити у ситуацији да спроводи драстичне мере штедње – рекла је она за ТВ Прва, а на питање да ли ће мере штедње подразумевати да се гаси украсна расвета на улицама, као што је то случај у Северној Македонији, премијерка је казала да много туриста посећује Београд за празнике управо јер је један од најлепших и најсветлијих градова, те да би таква одлука штетила туризму.

Она је претходно за ТВ Хепи навела да је прва тачка у штедњи енергије енергетска ефикасност, какви су прозори, врата, на шта се грађани греју и могућност да се инсталирају соларни панели.

Михајловићева је напоменула и да Србија и даље има најнижу цену струје у Европи и да ће с поскупљењем од 6,5 одсто разлика на рачунима износити од 250 до 320 динара.

Гувернерка Табаковић је на презентацији Извештаја о инфлацији за август додатно осликала размере енергетске кризе која, како је рекла, “није забележена још од седамдесетих година прошлог века”.

Према пројекцији НБС, међугодишња инфлација, која је у јулу у Србији износила 12,8 одсто, од чега је око 70 одсто доприноса потицало од раста цена хране и енергената, током текућег тромесечја ове године достићи ће врхунац (највероватније у септембру).

– А затим ће имати опадајућу путању, уз очекиван снажнији пад у другој половини 2023. године – навела је гувернерка Табаковић.

– Просечна цена гаса, која је реперна за европско тржиште, у јулу ове године у просеку је износила преко 1.800 долара за хиљаду кубних метара, што је четири пута виша цена него годину дана раније и 16 пута виша у односу на просечну за 2020. Слично, берзанска цена електричне енергије у земљама зоне евра (Аустрији и Француској) у јулу је у просеку износила 360, односно 400 евра по мегават-сату и била је за око четири, односно пет пута виша него годину дана раније, док је светска цена нафте, иако у паду од средине јуна, у јулу у просеку износила 109 долара по барелу и била је виша за преко 46 одсто него пре годину дана. Поред тога, светске цене житарица, мерене индексом ФАО, од почетка године бележе двоцифрен међугодишњи раст, који је у јулу износио око 17 одсто – навела је раније гувернерка.

Она је напоменула и да је неизвесност у међународном окружењу већа него што је била пре три месеца по многим питањима.

– Неизвесна су пре свега геополитичка дешавања, а тиме и њихов утицај на расположивост и цене енергената, индустријских сировина и хране – закључила је она.

ТАКОЗВАНЕ МЕРЕ ШТЕДЊЕ У ОКРУЖЕЊУ И ЕУ

Гасе расвету, мање се туширају

Како преносе медији, у Северној Македонији од 1. септембра ступају на снагу мере које би требало да омогуће уштеду струје до 15 одсто.

Гашење декоративне расвете на јавним зградама и споменицима културе, гашење сијалица кад има довољно дневне светлости, хлађење клима-уређајима на температури вишој од 27 степени и грејање на нижој од 20 степени, гашење рачунара након рада, редовна замена филтера на грејним и клима уређајима, замена прозора оним енергетски ефикасним само су део прописа македонских власти за државне институције.

Домаћинствима се препоручује да бојлер укључују само кад постоји потреба за топлом водом и по могућству кад је јефтина струја, затим рационална употреба грејних тела, сијалица, изолација плафона, спољних зидова и прозора…

На мере штедње своје становнике припремају и власти Хрватске, док је Немачка увела таксу на гас за све потрошаче од октобра, те власти за грађане због тога смишљају различите начине уштеде.

Поред гашења расвете на фудбалским стадионима, катедралама, мостовима и улицама ноћу, људи широм земље се већ туширају краће и хладнијом водом, ограничавају потрошњу струје на рачунарима и телефонима, па чак и замењују куване вечере хладним грицкалицама…