Историјско обраћање председника Србије својим грађанима свело се на већ устаљену и уобичајену процедуру Александра Вучића која се састоји у вриштању, цвиљењу, запомагању, ширењу дефетизма, најављивању разноразних ужаса и све већ по шаблону који годинама слушамо од српског суверена. Председник ништа ново није могао да каже изузев оног истог што смо чули у свих 10 година његове владавине, а то је да према јужној српској покрајини држава Србија мора да приступи кроз тешке и болне компромисе које народ у обичном жаргону назива издајом.
Председник је нормално наступио у Бриселу без платформе, без правца деловања, без јасног циља. Шета као гуска у магли. Сепаратистима из Приштине одмах је у старту понудио да је Србија спремна да замени српске регистарске таблице као што су КМ, ПР, ГЛ итд. за таблице, како он каже које су статусно неутралне, са ознакама КС. Те регистарске таблице нормално издавала би самопроглашена република Косово што значи даље одрицање од српских знакова и симбола у јужној српској покрајини.
Од захтева које на транспарентима ових дана лепе активисти СНС-а, са порукама „Нема предаје – српска лична карта остаје“ и „КМ регистарске таблице остају“, председник се у Бриселу у старту одрекао. Српске регистарске таблице мења за сепаратистичке које он назива статусно неутралним а да би Срби добили и те регистарске таблице морају да имају личну карту коју издају власти из Приштине. А да би Срби добили сепаратистичку личну карту морају да узму држављанство самопроглашене републике Косово. А да би своја кола возили морају да имају возачку дозволу Приштине и њихова саобраћајна документа. Наравно све је то у духу оних 5:0 како ових десет година Александар Вучић побеђује сепаратисте из Приштине тако што им све ингеренције српске државе предаје на тацни. Без зрна барута, како Срби знају да кажу.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је и прошлог пута предлагао властима у Београду да посао заврше на следећи начин. Да поштују закон и Устав Републике Србије имајући у виду да је по Уставу Косово и Метохија део државе Србије. То значи да сви становници јужне српске покрајине без обзира на националну припадност морају да имају лична документа која издаје МУП Републике Србије. Држањем уобичајених државотворних принципа Србија доводи у страшно тешку политичку ситуацију Аљбина Куртија и показује му да он не може да уцењује Републику Србију него држава Србија може њему да загорчава живот. Да појаснимо. На административним прелазима Јариње, Брњак, Кончуљ, Мердаре полиција на српској страни може да пропушта грађане јужне српске покрајине на свом путу ка Европи само са документима државе Србије. Албанци би стога морали да заобиђу централну Србију тако што би преко Северне Македоније и Бугарске кренули ка Европи али их тамо чека Румунија која не признаје самопроглашену републику Косово. Ако крену преко Црне Горе, чека их БиХ која их опет није признала. Из тог разлога ће позиција Аљбина Куртија бити јако неугодна. Из Приштине се чују гласови да је чак председник Србије спреман да дозволи да Албанци са документима самопроглашене републике Косово без икаквих ограничења слободно путују кроз Србију мимо њеног устав и закона. На несрећу свих Срба овог света они имају председника који нема мушкости, који нема храбрости, који нема куражи да ову своју уставну обавезу, јер је заклетву положио да ће чувати Устав, спроведе у дело. Истину говорећи, Србија има кукавицу на свом владарском трону.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“, кад смо већ код регистарских таблица, подсећа грађане Србије да до доласка на власт Александра Вучића севером Косова и Метохије нису могли да дефилују ни РКС ни КС таблице. Александар Вучић их је на север КиМ убацио на мала врата. И не само то, чак је и РОСУ полицију која је добрим делом састављена од некадашњих припадника ОВК, довео на север. Александар Вучић се усменим споразумом договорио да они могу да буду присутни на северу КиМ. Како он каже у консултацијама са председницима општина. Срби би рекли, трице и кучине, господине председниче. За историју ће да остане да је присуство РОСУ полиције на северу Косова и Метохије политичка тековина Александра Вучића.
Од председника смо још чули да је од Срба добио бланко поверење да реши њихову судбину. Највероватније да је то поверење заслужио тиме јер је потписао издајнички Бриселски споразум. Председник Србије по обичају лаже, он је добио само бланко подршку припадника „Српске листе“ односно чланова Српске напредне странке што му дође једно те исто. Подршку осталих Срба он нема.
Кад смо већ код Устава сведоци смо како Приштина громогласно чува свој сепратистички устав. Председник Србије свој устав и не спомиње, као да га Србија нема. Председник Србије нам још каже да председник владе самопроглашене републике Косово не слуша никога. Испаде да је он нека политичка громада. А сви добро знамо да је он само маче у рукама Запада и ништа друго. Само један у низу послушника из Приштине. Председник Србије се не слаже са порукама земаља Квинте али хвали Бореља и Ескобара као да Ескобар није у својству представника америчке стране која је уједно и члан Квинте. Председник Србије не може а да не буде контрадикторан.
Оно што је додатно интересантно, у обраћању смо још чули да „Српска листа“ за још неко време неће да напусти скупштину и владу „Косова“. Сви ти градоначелници, одборници, посланици, министри положили су заклетву коју су и потписали на устав самопроглашене републике Косово да ће да чувају целовитост ове парадржавне творевине. Иначе од чланова „Српске листе“ смо раније чули да су открили топлу воду јер су све земље Квинте за независно Косово. Још и кажу да они не признају самопроглашену републику Косово али признају њихов устав, њихову владу, њихову скупштину од којих новац добијају. Нажалост, тако изгледа национална и државна политика Александра Вучића.
На крају свог обраћања Председник каже да он неће дозволити нову Олују Срба са Косова и Метохије. Можда зато нема ни потребе. Јер председник у више од 10 година своје владавине довео је до исељавања великог броја Срба. Забранио је свако ново запошљавање Срба у преосталим институцијама државе Србије а фабрике није отварао. Примера ради, 2012. године Дом здравља у Зубином Потоку имао је 140 радника. Данас их има око 80. У међувремену добар део људи је отишао у пензију, или је умро, или се одселио. У глобалу то је само у овој установи 60 породица мање. У болници у Косовској Митровици пре Александра Вучића број порођаја био је више од 1000 годишње. Данас је мање од 500. Варошице на северу Косова и Метохије Зубин Поток, Звечан, Лепосавић, Лешак постају све празније. Ноћу у њима можете да сретнете само псе и КПС полицајце. На питање једног од новинара упућеног председнику Србије да се Срби селе са КиМ он је лаконски одговорио, па шта има везе селе се и Албанци. Иначе председник има манир да смањује број Срба а повећава број Албанаца. Број Срба на КиМ је свео на мање испод 100 хиљада тачније на 90 а број Албанаца је подигао на милион и 800 хиљада како је изјавио у Савету безбедности УН.
Резимирајући, у наредном периоду од председника Србије Срби на КиМ не могу да очекују ништа добро. А то значи само даље заокруживање државности самопроглашене републике Косово и тихо нестајање Срба са своје дедовине. Уосталом, и како би када се ради о класичном политичком конвертиту чија је идеологија била Велика Србија па чак је био и главни и одговорни уредник Шешељеве „Велике Србије“. Садашња преокупација је Отворени Балкан, односно „Велика Албанија“. За председника није важно да ли је Србија или Албанија, важно је да је велика.
Како радили, тако нам Бог помогао.
