Одливи капитала у Европи највећи су у последњој деценији. Разлог за то је била енергетска криза. О томе пише аналитичар Блоомберга Сагарика Јаисингхани.

Према подацима америчке компаније Citygroup Inc. инвеститори масовно одбијају европске акције. Штавише, такве размере су последњи пут примећене током дужничке кризе еврозоне пре 10 година.

Европски акцијски фондови имају одлив капитала осам узастопних месеци у укупном износу од 98 милијарди долара или 6% имовине под управљањем.

На основу овога, укупне исплате акција су сада горе него током њихове продаје у пандемији 2020. Тренутна ситуација је упоредива само са кризом еврозоне 2011-12. Тада је одлив такође достигао 6%, али је МСЦИ индекс (глобални индекс тржишта у развоју) порастао за 16% током следеће године.

Сада се овај проблем понавља, али може бити много озбиљнији због несташице руског гаса. Земље Европске уније доживљавају несташицу енергетских ресурса чије су цене све веће. Ово негативно утиче на берзу.

„Овог пута, европска економија се поново налази на ивици рецесије изазване наглом инфлацијом, понашањем централне банке и тешком енергетском кризом. Основни Stoxx 600 је поново пао у петак након што је имао пад за више од 20% са свог највишег нивоа у јануару. Ове недеље, стратези Голдман Сацхс рекли су да очекују пад регионалног профита од 10% следеће године.

Депресивну прогнозу дају и аналитичари британске компаније Барцлаyс. Европске акције сада изгледају „потцењено и веома јефтино“, што значи да ће вероватно остварити профит, рекла је Sagarika Jaisinghani. Међутим, ни то неће помоћи Европи да се избори са економским шоком који сада доживљава“.