Страни центри моћи уцењују српског диктатора доказима о његовом криминалу, које пласирају преко Вељка Беливука. Америчке службе секу трасе за шверц дроге балканске мафије и хапсе припаднике клана Звонка Веселиновића. Кинези одбили молбу српске владе за репрограм дуговања, траже исплату приспелих рата за кредите, свеједно им је да ли у новцу или натури. Уцењен и уплашен, Александар Вучић нуди нагодбу. О Вучићевом плану да државном имовином (Косовом, ЕПС-ом, Телекомом…) откупи своју слободу и шта ће да ради ако његова понуда буде одбијена, пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак сарадник и пријатељ актуелног владара Србије.
Фотографија Александра Вучића нашла се на пакетима кокаина, који су заплењени на Тахитију. Иста или слична фотографија налази се на незваничној потерници по којој америчке службе прогоне шефа балканског картела.
Нова офанзива на Вучића је почела запленом 423 килограма кокаина, оптужбама које су против бившег шефа изнели вође напредњачког ескадрона смрти, Вељко Беливук и Марко Миљковић, као и хапшењем сарадника Звонка Веселиновића, који је осумњичен за саучесништво у убиству Оливера Ивановића. Трагови сваког од тих криминалних случајева вуку право према Александру Вучићу.
У луци Папете на Тахитију, 21. септембра, на шведској једрилици заплењено је 423 килограма кокаина. У акцији су учествовали агенти америчке агенције за борбу против наркотика ДЕА, црногорска Агенција за националну безбедност и локална полиција Француске Полинезије. Брод је пресретнут на рути из Панаме ка Аустралији. На пакетима кокаина налазила се фотографија Александра Вучића. Истрага, коју води јавни тужилац Ерве Лерој, још није открила да је та фотографија налепљена на дрогу како би се знало ко је крајњи корисник или из неког другог разлога. То и није битно, пошто ДЕА одавно располаже доказима који Вучића и његове најближе сараднике повезују са међународним шверцом наркотика.
Осим Предрага Колувије, званичног власника „Јовањице“, највеће европске плантаже марихуане, америчке службе располажу информацијама о криминалном клану Вељка Беливука, коме је пре неки дан почело суђење у Специјалном суду по оптужници која га терети за седам убистава, диловање дроге и физичко злостављање и силовање једне жртве.
– Ја сам члан Српске напредне странке од 2011. године. Са Александром Станковићем сам водио групу која је служила за потребе државе. Спречавали смо певања против председника на стадиону, заустављали протесте… Са Звонком Веселиновићем послали смо чланове да сруше Савамалу. Имали смо гаранцију да се ниједном члану ништа неће догодити, а за то је био задужен Веселин Милић – рекао је Беливук на првом рочишту.
После убиства Салета Мутавог, крајем 2016, Беливук је преузео командну улогу. Беливук је у фебруару 2017. ухапшен и оптужен за помагање у убиству Властимира Милошевића. Током суђења компромитовани су докази против Беливука, па је ослобођен оптужбе.
– Кад сам изашао из притвора, дошао је Александар Видојевић, кога зову Аца Рошави, и рекао да га „шеф“ шаље да оформимо нову групу. Ми сви из странке знали смо да Александра Вучића зову „шеф“. Нову групу смо назвали „Из Принципа“. Нисмо настали 2019. године и нисмо криминална група, као што тврди Тужилаштво. Видојевић је често преносио Вучићеве поруке, али ми смо сумњали да их је преносио тачно. Да је Видојевић ипак човек од поверења уверио нас је Дарко Глишић, истакнути члан СНС. Глишић је мој дугогодишњи пријатељ. Помогао сам му кад је његовој супрузи украден аутомобил, „голф 5“, ако се не варам. Глишић је, иначе, кум Александра Вучића. Глишић ми је рекао да ме прате „у позитивном смислу“ и информишу се преко моје комшинице Катарине Шишмановић, која је Вучићева пријатељица. У њеном стану смо се Марко Миљковић и ја састали са Александром Вучићем. Он нам је тада рекао да није добро да се виђамо и предложио да се виђамо са Александром Вулином. Ја то нисам хтео. Знам Вулина пре него што је постао министар полиције. Знам га са сплавова, не похвално. Са неким човеком уђе у WЦ и изађе весео, са оним тиковима. Дуго радим на сплавовима, па знам како изгледа особа која се дрогира – рекао је Беливук.
Износећи одбрану, првооптужени је питао зашто га власт није ухапсила кад је знала да убија људе.
– Месецима смо били на мерама више служби: БИА, СБПОК-а, криминалистичке полиције и Европола. Они су нам поставили бубице чак и у тоалет, снимали су и кад смо имали односе са својим женама. Знају кад сам водио љубав са женом, а не знају да сам ишао да убијам људе. Да ли је вама реално да нас је полиција пуштала да убијамо људе. Притом, нисмо ми негде из жбуна убијали, па нису знали где, него све у кући у Ритопеку, како каже тужилац. Онда треба да ухапсите њих што су то знали, а нису нас ухапсили, што су нас покривали. Марко и ја смо у јануару прошле године ишли код Радоја Звицера. Јесте, пријатељ ми је и ја сам поносан што имам такве пријатеље. Нас су пустили да одемо у Црну Гору и вратили смо се у Србију, а могли смо чартер летом да одемо у Панаму – рекао је Беливук.
Није случајно поменуо баш Панаму. Медији су, крајем септембра, објавили вест да је у Панами убијен Радоје Звицер, што је касније демантовано. Из Панаме је кренуо брод с кокаином, на коме је била налепљена Вучићева фотографија, који је заплењен на Тахитију.
Беливук је оспорио главне доказе и окривљене сведоке Тужилаштва. Подсећајући да судови у Италији не прихватају као доказе поруке и фотографије скинуте са „скај“ апликације, Беливук је истакао да су оне послужиле за притисак на чланове групе како би пристали да сведоче против њега. Беливук је рекао да су тужиоци инструисали сведоке, нарочито Бојана Хрватина, шта да причају: „Хрватин је само прочитао нешто што он није написао, ја ћу то доказати“.
Марко Миљковић је поновио наводе о томе како је министра Вулина упознао преко адвоката Светозара Вујачића, који је стиц његове мајке. Вулин је тада, у јесен 2019, тражио да му Миљковић нађе „штек за њихове потребе“, Вулинове и Вучићеве. Вучић је касније, на састанку у стану Катарине Шишмановић, потврдио да је Вулин његова десна рука и да све раде заједно. Такође, Вулин је Миљковића замолио да Александру Степановићу, председнику београдског Вишег суда, подведу старлету Тијану Ајфон, како би могли да га компромитују „јер се отргао контроли“.
Судија Винка Бераха Никићевић је прекинула Миљковића како би га спречила да говори о Вучићу и Вулину.
– Видим да се ваша одбрана односи на председника државе, министра, председника суда. Какве то везе има са оним што вама тужилаштво ставља на терет? Вама не стављају на терет председник државе и министар – рекла је судија Берака Никићевић.
– Стављају! Јесмо ли гледали исту телевизију? – одговорио је Миљковић, алудирајући на Вучићеве и Вулинове медијске наступе у којима су тврдили да су оптужени убијене људе млели и од њиховог меса правили ћевапе.
Беливук, Миљковић, па и тужиоци и судије, сви знају да Вучић и Вулин заслужују статус странака у поступку. У правној држави већ би била покренута истрага која би утврдила да ли су Беливук и Миљковић говорили истину, да ли је Вучић био „шеф“ тог клана. Међутим, Вучић је шеф и криминалаца из правосуђа, зато ће та истрага морати да сачека његов пад с власти.
Колико је трагично стање у српском друштво најбоље илуструје чињеница да сви нормални грађани, па чак и функционери СНС-а, сви више верују оптуженима за вишеструка убиства него председнику државе. То зна и Вучић, зато покушава на све начине да сакрије трагове свог криминала.
Као и у другим аферама у којима Вучић има главну улогу, режимски медији износе његову одбрану и побијају доказе које износе његови дојучерашњи сарадници. У покушају да од јавности сакрију оптужбе против Вучића најдаље је отишао дневни лист Курир.
Власници и уредници Курира, у статусу самопроглашеног ванрасправног већа, закључили су да Беливукове тврдње нису „довољно релевантне да би биле пренете“.
– Иначе, Беливук је почетак свог излагања покушао да скрене на политичку причу, изношећи различите оптужбе против особа из власти, не нудећи за то никакве доказе. Водећи рачуна о јавном интересу и новинарском кодексу, Курир неће допустити да се наш медиј злоупотребљава од стране особа оптужених за најтежа кривична дела и деловање против државе, осим ако то није поткрепљено чврстим и необоривим доказима, јер изјаве особа којима се суди за најмонструозније злочине, које по закону имају право и да лажу на суду, нису довољно релевантне да би биле пренете – наводи се у саопштењу редакције Курира.
Вучић узалуд цензурише медије. Истину, можда, може делимично и привремено да прикрије од шире јавности, али то и није битно. Истину о његовом криминалу знају његове газде из иностранства. Они располажу доказима, које објављују у складу са својим тренутним интересима. Кад им затреба, лако и брзо притегну поводац. То су недавно урадили на Косову, кад су дали нови замајац случају убиства Оливера Ивановића.
По налогу Специјалног тужилаштва из Приштине, косовска полиција је пре неколико дана ухапсила Милана Михаиловића, осумњиченог за саучесништво за убиство Оливера Ивановића. Михаиловић је од почетка 2019. године био у бекству, а за њим је била расписана потерница. Такође, његово име се налази на америчкој „црној листи“. Михаиловић је знао да одавно постоји налог за његово хапшење, али ипак се налазио у Косовској Митровици. На основу тога настале су претпоставке да је Михаиловић добровољно пристао да се преда.
У Основном суду у Приштини настављено је суђење оптуженима за учешће и организовање убиства Ивановића. На оптуженичкој клупи налазе се Марко Рошић, Недељко Спасојевић, Силвана Арсовић и Раде Басара, као и Драгиша Марковић и Жарко Јовановић, који се терете за злоупотребу службеног положаја. И у трећој верзији опужнице, по којој се води поступак, Звонко Веселиновић и Милан Радоичић су означени као вође криминалне групе која се доводи у везу са убиством Ивановића.
Пошто је Михаиловић био близак сарадник Веселиновића и Радоичића постоји могућност да затражи и добије статус сведока сарадника. То је најозбиљнија претња Веселиновићу, али и његовом „шефу“ Вучићу.
Стране службе, очигледно, стежу обруч око Вучића. Није случајно настала серија акција – заплена кокаина с његовом фотографијом, Беливуково сведочење и хапшење Михаиловића – која је изазвала велику нервозу у окружењу српског диктатора. Паметнији припадници дворске свите већ припремају одступницу, како би се од Вучића дистанцирали на време и на безбедну удаљеност.
Вучић покушава да спречи ширење панике и расуло у врху картела. Кумове, страначке сараднике и пословне ортаке смирује причом да све држи под контролом. Иако не потцењује озбиљност хајке, којој су га изложили Американци, Вучић је уверен да с њима може да се нагоди. Актуелну гарнитуру америчких дипломата, који воде игру, не може да подмити новцем, али има друга средства на располагању.
– Габријел Ескобар и Кристофер Хил не смеју да приме новац, али и политичке одлуке имају номиналну вредност – рекао је Вучић својим најближим сарадницима.
Вучић сматра да највећу вредност, коју може да понуди за откуп своје слободе и живота, има политичка одлука о признању државности албанске републике Косово. Вучићев преварни план је једноставан. Амерички притисак на њега, због међународног криминала, представиће као ултиматум Србији због Косова.
Политичком и медијском кампањом створиће утисак да ни по коју цену неће признати независност Косова, коју нико и не тражи. Американци захтевају само да се потпише споразум којим ће се Србија обавезати да неће спречавати улазак албанског Косова у међународне институције. По истом плану, Вучић ће прихватити тзв. Немачки нацрт о Заједници српских општина, који ће прогласити својом великом победом. По том Нацрту, српска заједница на Косово и Метохији добиће право на своју заставу, грб и рачун, баш као и свако друго удружење грађана.
Да би подигао цену, Вучић је запретио оставком на функцију председника државе. Ако предаја Косова не буде довољна за откуп главе, изазваће политичку кризу од које ће више штете имати Американци него он. С том намером већ је пласирао две бесмислене теорије. По првој, која се, наводно, налази у Немачком нацрту, Србији ће добити гаранције Сједињених Америчких Држава и Европске уније да ће бити „лидер на Западном Балкану“.
Наравно, нико никоме не може да гарантује лидерски статус, али нема везе, Вучићу је важно да то лепо звучи. Друга теорија садржи елементе комедије и хорора. Вучић је сам себе прогласио „највећим српским државним ресурсом“. Тобоже, Србија може без Косова и Метохије, без свега, само не без њега, највећег. За промоцију те будалаштине нашао је адекватног манекена, Драгана Ј. Вучићевића.
– Људи могу да буду спокојни. Док је председник Вучић на власти, Србија неће увести санкције Русији и неће признати лажну државу Косово. То гарантујем, апсолутно сам сигуран. Ипак, плаше ме неке ствари које чујем од његових сарадника из странке.Неки кажу да би он можда могао донети одлуку да, не дај Боже, одлуке о увођењу санкција Русији и признању Косова, препусти другима. Неки су ми, из Српске напредне странке, рекли да председник размишља и о некој оставци у случају притисака који би били такви да држава с тим више не може да се избори. То би било лоше, зато молим председника, у име великог броја грађана Србије и гледалаца Пинка, да, ако је икако могуће, то не чини. Сигуран сам, а то је чињеница, да данас нико у Србији и овом делу Европе, не може да води бољу политику него што је политика председника Вучића – рекао је Вучићевић.
Где је он стао, наставио је лично Вучић.
– Ја не бежим од одговорности. О оставци могу да размишљам због државе, могао бих да се тактички повучем, да купим шест до девет месеци за државу како би се пронашло решење. Али у овом тренутку ја га не видим. Спреман сам да разговарам, али нам нису дали шансу. У политици сваки дан морате бити спремни и на оставку. Не бежим од тога. Иза мене ће остати болнице, пруге, стадиони, Храм Светог Саве, музеји – каже Вучић.
Иза њега ће остати и гробови Оливера Ивановића, Владимира Цвијана, Дејана Јовића, као и неколико десетина хиљада жртава његових смртоносних мера против Ковида 19. Остаће и Веља Невоља, Сале Мутави, Аца Рошави, Предраг Колувија, Дијана Хркаловић, Звонко Веслиновић, Веселин Милић, братије Брнабић и Мали, брат Андреј и престолонаследник Данило. Остаће и успомена на 700.000 људи који су од напредњачке власти побегли у иностранство.
С друге стране, неће остати јавни ресурси. Оно што картел није распродао и присвојио ускоро ће отићи на добош. На кинески добош. За разлику од Американаца, које намерава да задовољи „политичким одлукама које имају номиналну вредност“, Кинези нису заинтересовани за такве погодбе. Они захтевају да им се врате кредити, свеједно им је да ли у новцу или државној имовини.
Србија до краја следеће године мора да плати око седам милијарди евра на име приспелих рата, међу којима ће чак четири милијарде отићи на кинеске кредите. Кина је одбила захтев за репрограм дуговања.
Вучић је први пожар угасио новцем који је на зајам, с великом каматом, узео у Уједињеним Арапским Емиратима. Међутим, прирамидална шема, коју је наметнуо као државни финансијски систем, више није довољна, не може да се једним кредитом отплаћује други.
Вучић је кинеске кредите улагао у непотребне инфраструктурне пројекте, који је користио за своје пропагандне кампање, а сад цех мора да плати Србија.
Уместо новцем, који нема, Србија ће кинеске кредите отплаћивати у натури. У току су преговори о процени вредности неколико јавних предузећа за које су заинтересовани повериоци из Кине. У врху списка налазе се Електропривреда Србије и Телеком. Кинези су заинтересовани и за земљиште које се налази у власништву републике или појединих градова и општина.
Поред свих спољних, Вучића муче и проблеми на домаћој политичкој сцени. Као што сада најављује напуштање функције председника Србије, тако је после априлских избора најавио одлазак с места председника Српске напредне странке. Убеђен да је најпаметнији на свету, за наследика је пројектовао Александра Шапића. На тај мамац је уловио Шапића и увукао га у СНС. Сад се каје.
Чим је изабран за градоначелника Београда, Шапић је почео да се понаша као острашћени противник СНС-а. Експресно је сменио десет директора градских предузећа, као и све чланове досадашње напредњачке градске управе. У све градске институције инсталирао је људе од свог поверења, а отерао или маргинализовао све који су под контролом Андреја Вучића или Горана Весића. Шапић је раскинуо неколико масних уговора, од којих су провизије завршавале у страначком и Вучићевом сефу.
Ако до краја године, када би требало да се одржи изборна скупштина СНС-а, буде изабран за председника странке, Шапић ће реформе наставити чишћењем свих Вучићевих кадрова, па и рушењем култа личности „шефа“ картела. С намером да то предупреди, Вучић је покренуо политичку и медијску хајку против Шапића. Осим што га прозива на насловним странама својих билтена, Вучић је наредио да се организују побуне радника у градским предузећима. Оперативни део прљавог посла је обавио Весић, који је групу синдикалаца из Градског саобраћног предузећа довео пред Градску скупштину да вређају Шапића. Не тако давно, на захтев Вучића тако је Беливук организовао своје ортаке да пред станом Драгана Ђиласа, који је тада перцепиран као лидер опозиције, скандирају „Хеј, хеј Ђиласе, врати паре, лопове“. Пошто је Беливук спречен, сад Весић организује букаче против тренутно најистакнутијег и најопаснијег опозиционара Шапића. Да би појачао притисак, Вучић је на Шапића пустио и сателите из опозиције. Одборници Ђиласове Странке слободе и правде покренули су иницијативу за смену градоначелника због озакоњења нелегално изграђеног објекта на Бежанијској коси. Иако ни комплетна опозиција, ни кад би баш сви њени одборници подржали тај предлог, не би имала већину за обарање Шапића, није искључено да до тога дође уз помоћ напредњака. Конкретизована претња сменом с места градоначелника последња је Вучићева опомена Шапићу. Какав одговор ће добити може да се наслути по томе што је Шапић, мимо Вучићевог знања и одобрења, на време обезбедио легализацију своје куће, и то у сарадњи са двадесетак функционера из градске управе и државних институција. То показује да су и напредњаци проценили да им се више исплати да стану на Шапићеву, него на Вучићеву страну.
Услед свих мука, које има са америчким обавештајним и политичким прогонитељима и кинеским повериоцима, последње што Вучићу треба је раскол у странци. Међутим, иако се плаши отвореног сукоба, Вучић мора да игра на кварно и подло, у складу са својим карактером. За разлику од Шапића, који ризикује политички рејтинг, Вучић у ту утакмицу улаже своју будућност. Ако Американци одбију трговину и наставе с објављивањем доказа његових криминалних и корупционашких афера, Вучићу неће преостати ништа друго до да се врати на радикалска подешавања, да опет заплеше по тврдим великосрпским нотама не би ли покушао да опстане на власти. А, то не може без странке.
Американци секу једну по једну трасу за кријумчарење наркотика, уништавају основну привредну делатност напредњачког картела. Само је питање тренутка кад ће наредити српским тужиоцима да покрену истрагу против Вучића.
Кад добије такав задатак, Загорка Доловац се неће двоумити ни секунд. Толико ће трајати и Вучићев опстанак на слободи. Што пре до тога дође, то боље за грађане Србије. Што се више буде одлагало такво решење, Србија ће бити у већем губитку, и у материјалним добрима и у људским ресурсима.
Све опције су могуће, само не и она по којој би Вучић добровољно пристао да оде с власти и пристане да се суочи с властитом одговорношћу. На то ће морати да буде принуђен, а за све је боље да га принуде грађани Србије, него страни политички и пословни повериоци.
