У интервјуу британском “Фајненшел тајмсу”, а са циљем додворавања политичком западу, Алексанар Вучић је поново отворио питање потенцијалне национализације Нафтне индустрије Србије. При томе он и они који са њиме раде на тој ствари свесно обмањују јавност о неколико врло важних чињеница.
Прво, НИС није приватизован у класичном смислу већ је већински део акција продат руском партнеру у складу са међународним споразумом између Србије и Русије. Елементи тога споразума су да се Русија обавезује да ће поред 400 милиона евра колико је уплатила у буџет Републике Србије још изградити магистрални гасовод што је урађено, складиште гаса што је урађено, инвестиције у унапређење НИС-а од минимум пола милијарде евра што је урађено. Дакле, национализацијом НИС-а срушили би се и други елементи међудржавног споразума вредног више милијарди евра.
Друго, НИС је у последњих десет година проширио пословање на регион, а кроз улагање од преко две милијарде евра направљена је респектабилна компанија која је постала лидер у региону. Само у првих девет месеци ове године НИС је у буџет Србије уплатио 185 милијарди динара на име различитих пореза и акциза, а укупна нето добит компаније је готово 70 милијарди динара у чему наша држава учествује са 30% колико је преостало власништво. Примера ради, пре приватизације максимална нето добит за 100% власништва износила је 100 милиона евра, а при томе су тада као делови компаније били Србијагас и Транснафта који су потом издвојени и налазе се у државном власништву.
Треба рећи и то да се држава новим ребалансом буџета спрема да преузме скоро 700 милиона евра губитака ЕПС-а и Србијагаса и да ће управо добро пословање НИС-а да надомести добар део овог губитка.
Треће, док прича о национализацији НИС-а Вучић преко новог аранжмана са ММФ-ом припрема приватизацију електроенергетског система. Тако да се поставља питање да ли се у сврху подмирења тог кредита жели насилно срушити енергетски споразум са Русијом?!
