У 60. емисији Разбуђивање гостовао је Јово Бајић, који се годинама бавио темом превјеравања Срба у земљама западно од ријеке Дрине и сјеверно од Саве.
Јово Бајић је рођен 1947. године у Купресу (југозападна Босна). Студије књижевности је завршио у Београду, гдје је нашао и прво запослење – компанија Вечерње новости. Након четири године прешао је у Политику-Експрес, која је седамдесетих и осамдесетих година била најтиражнији лист бивше Југославије.
У емисији Разбуђивање г. Бајић почиње причу од раскола хрићанске цркве 1054. године када је Римска црква почела да спроводи своје јеретичке одлуке проглашавајући све остале православне цркве и вјернике који нису по њиховим новим канонима за шизматике (отпаднике). Водили су крсташке ратове против муслимана али и Византије.
У касном Средњем вијеку прва покрштавања Срба дешавају се у зони Посавине, која је тада била дио Угарске краљевине. Такође и Дубровчани су имали римокатоличке мисионаре који су долазили прво у западну Херцеговину и долину Неретве, касније у средњу Босну да шире ватиканске идеје.
Бајић наводи и судбину Стјепана Томашевића из династије Котромановића, који је због екуменистичких варки трагично завршио у Јајцу. Слично је било и са Хрвојем Вукчићем и другим босанским властелинима. Такође и деспот Ђурађ Бранковић је био понуђен да пређе у католичанство, али је он то одбио. Хришћанска неслога је допринела ширењу Османске империје све до Беча када су поражени.
Православни хришћани су мало одахнули када је обновљена Пећка Патријаршија 1557. године. Хрватски кметови и сељаци су били завидни на Србе који су добијали повластице од бечких царева, али су морали да ратују за германске интересе. Од тада се рађа мржња према србском живљу.
Бајић наводи податак да су први појам крајишта – Крајине, насељавања због чувања границе, заправо направили Турци, а тек деценијама касније аустријски владари. Ватикан је у том периоду почео да шаље своје емисаре у Босну.
На примјеру Купрешке висоравни и западних дијелова земље Босне г. Бајић објаснио миграције које су постојале у 17. и 18. стољећу, као и покушаја покатоличаваја православних вјерника, али је то дјелимично успјевало само у сиромашним крајевима тј. селима.
На врло једноставан начин г. Бајић је демистификовао улогу историчара и политичара Фрање Рачког, који је покушао да хрватизује тј. присвоји Богумиле. Слично су радили и муслимански прваци почетком 20. вијека. Међутим, наши историчари: Драгољуб Драгојловић и Миодраг Петровић су разобличили све те лажи и подметачине, у којима је јасно видљиво да су босанска јеванђеља писана на ћирилици и канонима СПЦ.
Занимљивост коју г. Бајић наводи у емисји јесте да су у 19. столећу многи римокатолици у БиХ славили своју крсну славу. На неколико мјеста гост се осврнуо и на појам Шокци, односно како су и они смишљеном политиком Ватикана сврставани у хрватску нацију. Ово је било наручито изражено доласком Аустроугарске у Босну, након Берлинског конгреса.
У 20. столећу, када је почео 1. свјетски рат, римокатолици и муслимани заједно крећу против Срба 1914. године. Страшан терор је учињен преко посебних жандармеријских јединица ‘Шуцкори’. Слично је било и у Другом свјетском рату, када је основана клеро-фашистичка НДХ, коју су водили поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац. Муслиманске вође су биле дио Хитлерове коалиције. Имали су своју злогласну Ханџар дивизију и Муслиманску милицију.
У Сарајеву је тада босански надбискуп Иван Шарић писао стихове захвалности Павелићу и поздравио оснивање НДХ. Такође је многе римокатоличке свећенике у БиХ мотивисао да учествују у покољима над Србима. Давао је благослов за усташку Црну Легију. Касније је побјегао у Шпанију преко Пацовских канала, тамо је и умро.
На питање зашто постоји толимо мало радова србских историчара на тему средњовијековне Босне, Јово Бајић одговара: У Брозовој Југославији хрватски историчари су били задужени за период Босне у Средњем вијеку, муслимански историчари за османски период, а Срби су морали да прослављају вријеме НОБ и социјалне револуције
