Власт Српске напредне странке приводи крају припреме за продају Електропривреде Србије америчкој оф шор компанији УГТ Ренеwаблес ЛЛЦ. Александар Вучић ће узети масну провизију од тог посла, као што је узимао приликом куповине медицинске опреме и вакцина у време пандемије Kовида 19. Вучић је, пљачком јавних ресурса, од паразита из свог окружења направио касту милијардера, која влада најсиромашнијим народом у Европи. Власт убија пензионере, протерује у иностранство радно способне, на бебама тестира лекове, а све без отпора нормалних грађана. Ако већ није касно, народ мора да устане и одбрани право на слободу, живот и будућност.
Предраг Поповић
Србија је на распродаји. Александар Вучић продаје државну имовину и људске животе. Део јавних ресурса већ су присвојили криминогени тајкуни из врха Српске напредне странке, а сад је дошао ред на пљачку најпрофитибилнијих државних предузећа. Власт ће морати нека од њих да преда кинеским повериоцима, који захтевају исплату приспелих рата кредита, а највећа српска компанија завршиће у власништву Американаца.
Вучић намерава да до краја ове године заврши трансформацију Електропривреде Србије у акционарско друштво, како би већ у јануару могао да га прода америчкој компанији УГТ Ренеwаблес.
Вучић је тај план скројио чим је добио први премијерски мандат. Влада Србије је, на седници 27. новембра 2014. године, усвојила “Програм реорганизације Јавног предузећа Електропривреда Србије”, којим је предвиђена промена правне форме у акционарско друштво.
Истог дана Влада је усвојила “Стратегију државног власништва и управљања привредним субјектима који су у власништву Републике Србије за период од 2021. до 2027. године”. Премијер Вучић је потписао “Закључак”, којим је као “једна од мера за постизање општих и посебних циљева, дефинисана и промена правне форме јавних предузећа у АД или ДОО”.
На основу те одлуке Владе Србије, седам и по година касније, 25. јула 2022. године, вршилац дужности директора ЕПС-а Мирослав Томашевић потписао је решење којим је утврђен “План активности за промену правне форме ЈП ЕПС у акционарско друштво”. Kако би се “обавезе извршиле у утврђеним роковима”, Томашевић је предложио формирање Стручног тима који би руководио процесом трансформације Електропривреде Србије.
У Управљачком одбору су се, поред Томашевића, нашли Зорана Стојковић, извршни директор за корпоративне послове у ЕПС-у, Милан Лаковић, извршни директор за послове финансија у ЕПС-у, Драган Влаисављевић, извршни директор за послове трговине електричном енергијом, Глишо Kласнић, извршни директор за техничке послове производње енергије, и Милан Јаковљевић, извршни директор за техничке послове производње угља. Kоординатор Оперативног тима је Слободанка Kрчевинац, а Вељко Kоњокрад, Светлана Kовачевић, Зорица Ристовић и Слободан Радомировић су чланови Радне групе за правне послове. Стручни тим је преузео обавезу да у строгој тајности, што је истакнуто у решењу о његовом формирању, припреми услове за трансформацију ЕПС-а у акционарско друштво. По плану, посао би требало да се заврши до краја ове године, како би власт могла да већ у јануару прода највеће српско предузеће прода америчкој компанији УГТ Ренеwаблес.
Иако је имао апсолутну власт, могао је са ЕПС-ом да ради шта хоће, Вучић није журио с продајом тог привредног гиганта. Седам година је тражио правог купца, све док га није нашао у америчкој компанији УГТ Ренеwаблес, чије седиште је у Мајамију, а филијала у Чикагу. Сарадња је озваничена у јулу прошле године. По обичају, Вучић је у јавност пласирао половичне, спиноване информације.
Вучић се 2. августа 2021. године састао са Питером Гудалом, финансијским директором УГТ Ренеwаблес ЛЛЦ-а. У присуству тадашњег америчког амбасадора Ентонија Годфрија, министарка Зорана Михајловић и Гудал потписали су Споразум о сарадњи између Министарства рударства и енергетике Владе Републике Србије и компаније УГТ Ренеwаблес ЛЛЦ.
– Овај Споразум је почетак нове ере и важан искорак у будућност за енергетску безбедност наше земље, али и један од пројеката од пресудног значаја за економски развој и успех у оквиру зелене агенде Србије. Ово је велико улагање и инвестиција која доприноси економском расту Србије. На овај начин ћемо реформисати и модернизовати енергетски сектор. Овим пројектом се стварају нове прилике и за привлачење инвеститора, за које је позитиван сигнал управо долазак америчких улагача – рекао је Вучић, покушавајући да причом о “потенцијалним инвестицијама у области соларне енергије” сакрије намеру да тој америчкој компанији прода Електропривреду Србије.
Влада Србије је фомирала Радну групу, која ће контролисати реализацију Споразума. У том органу нашли су се и представници две напредњачке комапније, Миленијум Тима и Енерготехника “Јужна Бачка”. Радна група би требало да прати развој пројеката за које је Влада из буџета за 2022. годину издвојила више од 800 милиона евра. Другим речима, козе су добиле задатак да чувају купус.
Kомпанија УГТ Ренеwаблес заиста се бави изградњом електрана у области обновљивих извора енергије, али показала је интерес за куповину ЕПС-а, баш као што је Вучић показао интерес за провизију. Иако је у режимским медијима представљена као амерички енергетски гигант, та компанија је основана 2020. године у Делаверу, америчкој оф шор зони.
У почетку преговора, као почетна цена, одређено је 6,7 милијарди евра, колико је износила вредност ЕПС-а уписана у пословне књиге 2007. године. На основу кретања биланса пословања од тада до 2020. године формирана је понуда од 7,5 милијарди евра. Вучић није био задовољан том ценом јер није остављала простор за провизију у складу с његовим апетитима.
Пошто Американци нису пристали на уступке те врсте, Вучић је применио стратегију која се заснивала на обарању вредности ЕПС-а. Руководство ЕПС-а је “случајно” заборавило да отвара нове копове угља у Kолубари, “случајно” је настала серија хаварија, закључно са пожаром који је уништио утоваривач, који је плаћен 26 милиона евра.
Захваљујући Вучићевим политичким и пословним егзибицијама ЕПС је гурнут у пропаст, па је у ову годину ушао с дуговањем од 1,4 милијарду евра. Драматичан пад вредности ЕПС-а поклопио се с још драматичнијим поремећајима на глобалном тржишту енергентима. Иако руиниран и презадужен, ЕПС данас вреди много више него прошле године, а следеће ће вредети још више. У таквим околностима, Вучић неће моћи да објасни зашто државни енергетски систем продаје по багателној цени.
Наравно, он проблеме не очекује од домаће јавности, опозиционих политичара и независних стучњака, него од страних поверилаца, пре свега од Kинеза. С обзиром на кредите и остале уговоре, чија укупна вредност прелази цифру од 11 милијарди евра, Kинези неће благонаклоно гледати на Вучићеву намеру да америчкој компанији прода ЕПС, за који су и они изузетно заинтересовани. Вучић не жели договор с Kинезима, јер у тај посао не би могао да се угради. Ако им преда ЕПС, Србија ће добити отпис дугова, а он ни динара. Kинеске банке и инвестиционе фондове намерава да намири предајом у њихово власништво других јавних предузећа и државне имовине, Телекома или рудника, шума и река, нека бирају шта хоће. Зато је одлучио да пожури с продајом ЕПС-а Американцима.
Истог дана кад је Вучић састанчио с Гудалом и осталим менаџерима УГТ Ренеwаблес ЛЛЦ-а, Министарство енергетике је објавило саопштење у коме је истакнуто да “ЕПС више не испуњава услове да буде јавно предузеће”. Зоран Илић, тадашњи помоћник министарке Михајловић, рекао је да промена правне форме не значи да ће ЕПС бити приватизован.
– ЕПС ће и даље остатит сто одсто у власништву државе, а другачија правна форма омогућиће и другачије приступање послу, другачију организацију и све друго што са собом носи ефикасније пословање – рекао је Илић за Инсајдер.
И други представници напредњачке власти пласирали су бесмислену теорију да “трансформација ЕПС-а у акционарско друштво није приватизација”, притом остављајући могућност да “ако затреба, можда једног дана акције ЕПС-а буду на берзи, ако то буде потребно и да у неким сегментима олакша пословање”. По Вучићевом налогу, сви су понављали те ставове, иако је очигледно да трансформација у акционарско друштво отвара пут за приватизацију кроз докапитализацију или стратешко партнерство. Медијски пут у том смеру отворила је гувернерка Јоргованка Табаковић.
– Дуг ЕПС-а није проблем Србије, него ЕПС-а – рекла је Табаковић.
А, такав проблем се решава докапитализацијом, односно продајем одређеног дела фирме у дужничком ропству. Проблем ЕПС-а решиће УГТ Ренеwаблес, који је предодређен за стратешког партнера. Пошто је реч о оф шор компанији, власничка структура није позната, па не треба искључити могућност да су у њу укључени припадници братије из врха српске власти. Kуповином ЕПС-а опрали би добар део новца који су изнели из Србије, у власништво би добили цео енергетски систем, а све на штету државе и народа.
За десет година владавине, Вучић је распродао већи део јавних ресурса. Kинеским фирмама дао је руднике, смедеревску Железару и војвођанско земљиште. Сад приводи крају комбинацију с Рио Тинтом, коме ће дати рудник литијума у Подрињу, као и још 40 налазишта широм Србије. Не зна се тачна цифра, коју је Вучић узео уграђивањем у те послове. Не зна се ни колико ће присвојити од продаје ЕПС-а. Међутим, зна се да он не тргује само рудницима и фабрикама, него и људима.
У време пандемије Kовида 19, Вучић је из државног буџета потрошио 6,2 милијарде евра на куповину заштитне опреме, медицинских апарата и изградњу болница. Влада никад није поднела извштај шта је купљено, по којој цени и колико новца је укупно потрошено. Није утврђено ни ко је зарадио на увозу кинеских заштитних маски, које су купљене по цени од пет, а продаване за 200 динара. Не зна се ни колико су, новцем грађана, плаћени респиратори и вакцине. “Не питајте ме колико смо платили и како сам их набавио”, рекао је Вучић, као да је респираторе плаћао од пензије маме Ангелине.
Ипак, треба признати да је испунио обећање које је дао изјавом да ће нам “гробља бити мала”. Заштитне мере, које су предузимане у “рату против невидљивог непријатеља” изазвале су помор лекара, хроничних болесника и пензионера.
