Земље БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка), које имају 3,2 милијарде становника што је 41 одсто светског становништва, 23.000 милијарди долара БДП-а, 25 одсто укупног светског БДП-а и покривају четвртину земаљске територије, биће једна од окосница новог будућег мултиполарног света. БРИКС је основан 2006. на иницијативу Русије, а његов циљ је развој свеобухватне сарадње земаља учесница.
У поређењу са најбогатијим земљама Г-7 ( Канада, Француска, Велика Британија, Италија, Јапан, Немачка, САД), са 34.000 милијарди долара БДП-а, БРИКС за сада заостаје, али по процени неких светских аналитичара, ова разлика ће се знатно смањити у наредној деценији.
На земље БРИКС-а отпада 26 одсто светске производње нафте, 50 одсто гвоздене руде, 40 одсто кукуруза и 46 одсто пшенице, тако да овај економски блок постаје високо конкурентан на светском тржишту у односу на западне земље. Поред тога, земље чланице БРИКС-а намеравају да успоставе сопствену кабловску интернет везу за директну комуникацију, тзв. БРИКС кабл.
Сврха овог блока је да земље ван западног света могу формирати економске савезе и повећати међусобну сарадњу на различитим нивоима и пољима. Састанци чланица БРИКС-а одржавају се годишње, а осим трговинске сарадње, овај привредна групација је основала и своје финансијске институције.
На свим досадашњим самитима земаља БРИКС-а и састанцима на највишем нивоу Русије, Кине, Индије, увек је на дневном реду питање монетарне политике, односно валуте у којој ће се обављати трансакције, тако да је украјинска криза само убрзала конкретизацију тога процеса.
БРИКС треба да убрза стварање механизама за коришћење националних валута у међусобним трговинским односима, интеграцију платних система и картица, развој заједничког система финансијских порука (попут свифта), као и стварање независне агенције БРИКС-а за кредитни рејтинг, а време треба да покаже колико је БРИКС спреман да преузме улогу глобалног финансијски интегрисаног савеза изван доларског окружења. Иако по култури и традицији различите, а делом и географски удаљене, чланице БРИКС-а теже мултиполарном светском политичком и економском поретку и не мешају се једна другој у политику. У време геополитичких подела на англосаксонски блок и све друге блокове, постојање БРИКС-а као економско-политичког савеза представља институционалну алтернативу западном систему. Чланице БРИКС-а постепено изграђују паралелне глобалне институције и стратегије, обликујући другачија правила политичке сарадње, трговине и робне размене. Што се тиче величине и квалитета територије, становништва, економске и војне снаге и природних ресурса БРИКС има позамашан капацитет. Ове земље имају изузетне предиспозиције, ресурсе 21. века, енергенте, руде метала и неметала, у демографској су експанзији, сем Русије, а према појединим оценама, од 2008. до 2018. њихов привредни раст, односно заједнички пондер био је осам процената, а у свету тек нешто преко један одсто, док је раст трговине износио преко 90 одсто. БРИКС је 2014. формирао нову Развојну банку (са почетним капиталом од 100 милијарди америчких долара), чија је примарна функција управљање инфраструктурним пројектима, а која треба да буде пандан Светској банци и контингент валутних резерви као пандан ММФ-у. У ММФ-у БРИКС има 14,7 одсто укупне гласачке снаге, и недостаје му само 0,4 одсто гласова да достигне САД које са 15,1 одсто свих гласова имају, за сада, једине право вета у овој институцији. БРИКС кредитира земље у развоју, које имају интерес да узму зајмове од ове Развојне банке, јер чланице не условљавају дужнике и спремне су да партиципирају у пословним подухватима.На листи од 75 закључака који су усвојени на последњем 14. самиту БРИКС-а, одржаном у јуну ове године у Пекингу, у делу о глобалном економском развоју, учесници су истакли да је све потребнија економска заштита земаља чланица од економских шокова, уз посебан акценат на промене које је донела пандемија ковида 19.
Поново је потврђена „посвећеност одржавању снажне и ефикасне глобалне финансијске сигурносне мреже са ММФ-ом, заснованом на националним квотама и адекватним ресурсима у његовом средишту”. Позива се на благовремен и успешан завршетак 16. Опште ревизије квота до 15. децембра 2023, како би се смањило ослањање ММФ-а на привремене ресурсе и решила недовољна заступљеност земаља у снажном успону и земаља у развоју ради њиховог значајног ангажовања у управљању ММФ-а и заштити гласова и квота најсиромашнијих и најмањих чланица.
Једно од важних питања на овогодишњем самиту било је и проширење ове групације. Аргентина, Иран и Саудијска Арабија, Венецуела, Турска и Египат показале су интересовање за придруживање, а међу осталим могућим кандидатима су Бангладеш, Уједињени Арапски Емирати и Уругвај, као и Индонезија, Казахстан, Нигерија и Тајланд. Процес проширења, заправо, покренут је прихватањем кандидатуре Аргентине и Ирана на овом самиту, без објаве услова за чланство.На маргинама последњег самита у Пекингу разговарало се и о стварању тзв. БРИКС-а плус, а у тим преговорима су учествовале Индонезија, Казахстан, Нигерија, Уједињени Арапски Емирати, Сенегал и Тајланд, Аргентина, Саудијска Арабија и Египат.
Такође, нова Развојна банка БРИКС-а је у своје чланство примила Бангладеш, Уједињене Арапске Емирате и Уругвај. Аргентина са значајним извозом меса на светско тржиште, Саудијска Арабија и УАЕ са производњом нафте, Казахстан са својим резервама нафте и минералних сировина, Индонезија као најбројнија муслиманска земља и велики извозник дрвних, гумених и минералних ресурса, су значајни светски економски учесници, који ће чланством у БРИКС-у постати још јачи.
Ово повећање чланства у БРИКС-у постаће озбиљна конкуренција земљама групације Г-20. Речено је да ће се прво разматрати пријаве из земаља чланица Г-20. Оваква улога БРИКС-а у светској привреди показује да су економска сарадња и развој на првом месту, а да би ера моноблоковске поделе света требало да буде окончана.
БРИКС разрађује питање стварања међународне резервне валуте на бази корпе валута ових земаља.
Потреба за новом глобалном валутом преко које ће трговати земље чланице БРИКС-а, а базираће се на националним резервама и доприносу глобалном БДП-у постојећих чланица. У стварању ове валуте били би укључени бразилски реал, руска рубља, индијска рупија, кинески јуан и јужноафрички ранд. То би највише одговарало Русији, која је суочена са санкцијама због рата у Украјини, али се показује потреба да и друге земље, а не само БРИКС, почну да се ослобађају америчке хегемоније и диктата ММФ-а. Да би будућа валута БРИКС-а, а можда касније и нова замена за амерички долар, била стабилна, потребни су, пре свега, сигурност, ликвидност и принос. А за ове параметре потребан је висок кредитни рејтинг, што неке чланице БРИКС-а још немају.
БРИКС потврђује подршку водећој улози Г-20 у глобалном економском управљању и наглашено је да Г-20 треба да сачува своју целовитост и да одговара на актуелне политичке изазове. Међународној заједници је упућен позив да јача партнерске односе, са посебним акцентом на усклађивање макроекономске политике, како би се светска економија извела из кризе.
Економиста, научни саветник
