Сви трагови пљачки јавних ресурса, које је ове године извршио Александар Вучић, откривени су у Предлогу закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2022. годину. У ребалансу су приказане последице инфлације и прекомерног задуживања, као и потребе за додатним кредитима да би се отплатиле приспеле рате за старе.
У буџету нема новца за здравство, културу, заштиту животне средине и социјалну помоћ, као ни за српске институције на Косову и Метохији, али има за фудбалске стадионе, непотребне саобраћајнице и сличне пројекте, на којима зарађују фирме напредњачких криминогених тајкуна. Ребаланс буџета представља скицу за будућу оптужницу против АВ, који је опљачкао и уништио Србију.
Подаци, који се наводе у предлогу ребаланса буџета, показују трагично стање у коме се налази Србија. Растурен је финансијски систем, привреда је пропала, расте само инфлација, а с њом и цена хране и остале робе. Уместо да тражи решења за нагомилане проблеме, власт Александра Вучића и овај ребаланс користи за припрему следећих пљачкашких упада у државну касу.
Држава се налази у дужничком ропству, с кредитима које ће отплаћивати до 2052. године. Јавни дуг је 32,4 милијарде евра, а до краја године, кад се прокњиже већ уговорени зајмови, прећи цифру од 36 милијарди евра. И пре скупштинске расправе о предлогу ребаланса буџета, владајућа већина је потврдила уговоре о зајмовима, које је Србија узела од Фонда за развој China Export & Credit Insurance Corporation, BNP Paribas SA и немачке развојне агенције KfW Frankfurt на Мајни. Вредност тих зајмова је 1,5 милијарду долара, а већ је уговорен и кредит од 2,5 милијарде евра код Међународног монетарног фонда, који је намењен за исплату дела приспелих рата старих кинеских кредита, за које ће Србија морати да следеће године плати четири милијарде евра. Такође, Влада очекује и кредит од 500 милиона долара од Светске банке. Ребалансом је предвиђено ново задуживање од 818 милијарди динара, односно седам милијарди евра, за финансирање буџетског дефицита, отплату дугова и набавку енергената, што је скоро 1,5 милијарду више него што је пројектовано претходним буџетом.
Власт не може да сакрије те податке, али може да их лажно представља јавности. За лагање у Народној скупштини, приликом образлагања ребаланса буџета, био је задужен потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали. Пошто је он у свом лажном докторату писао о плантажама памука у Србији, не чуди што је покушао и да све поражавајуће билансе прикаже као фантастичне успехе власти.
– Приходи у буџету стоје много боље од планираних. За десет месеци ове године остварили смо 180 милијарди динара ваће приходе него што смо планирали. На рачуну имамо 301,1 милијарду динара у готовини на рачуну буџета.
Дакле, потпуно смо ликвидни, немамо никакав проблем са извршењем својих обавеза – рекао је Мали и одмах објаснио да су Србији потребни страни кредити као „додатна подршка буџету“: „Председници ММФ-а, Светске банке и осталих међународних институција кажу да је у овом тренутку најважније да градимо тзв. бафере, да градимо резерве, да у сваком тренутку имамо и више новца него што нам треба, како би могли, не дао Бог, да реагујемо уколико дође до неке кризе. Ако се појави недостатак струје морате струју одмах да купите, ако видите могућност да купите гас морате одмах да платите, све се плаћа авансно. Зато смо узели милијарду долара кредита из Фонда за развој Абу Дабија, што је резултат преговора које је председник Вучић имао са шеиком бин Заједом. Кредит на две године по каматној стопи од само три одсто је изузетно повољан јер америчке државне обвезнице иду на три, четири и пет одсто.“
Министар Мали је тачне податке интерпретирао на преварни начин како би оправдао досадашње пљачкашке акције напредњачког картела и припремио услове за следеће. Тачно је да су буџетски приходи повећани за 1,5 милијарду евра, али то није изазвано повећаном привредном активношћу већ, напротив, инфлацијом. Услед скока цена повећао се ПДВ, а смањила куповна моћ грађана.
На то је указао Мирослав Алексић, шеф Посланичког клуба Народне странке, који је детаљно анализирао десетогодишњу шибицарску економску политику СНС-а и Александра Вучића, чији континуитет представља и овај инфлаторни буџет.
– Министар каже да су приходи повећани за 12,7 одсто. Од чега су повећани? Шта је у структури тих повећаних прихода? Највећи део структуре повећања је ПДВ, који је повећан због инфлације. Од тих 173 милијарде динара повећања од ПДВ-а, 101 милијарда је ПДВ на увоз. Дакле, Србија данас 50 одсто буџета пуни од увоз, од акциза, што значи да је наша привреда на коленима и да је све супротно од онога што министар говори – рекао је Алексић.
Право стање у српској привреди откриваи структура ПДВ-а, којим се пуни буџет. Само 64,5 милиона евра је унето у државну касу ПДВ-ом на домаћу робу, а чак 712 милиона је плаћена за робу из увоза. У последњих седам месеци у Србију је увезена роба вредна 28 милијарди динара, а извезена за само 20 милијарди. Што је најгоре, 85 одсто извоза оствариле су компаније тзв. страних инвеститора.
Да има вучићевски бујну машту, Синиша Мали је доказао тврдњом да је српски финансијски систем у бољем стању него немачки и француски. Мали је истакао да јавни дуг Србије у овом тренутку износи 32,4 милијарде евра, а јавни дуг Немачке 2.500 милијарди евра, док Француска дугује чак 2.800 милијарди евра. Наравно, Мали зна да српска привреда не може да се пореди са немачком и француском, али здрав разум не може да спречи изливе његових бесмислица. И он зна да то поређење има смисла као кад би на основу податка да је Лионел Меси за ПСЖ постигао један гол, а Драган Костић за ФК Борац из Сакула два, што доводи до закључка да је Костић дупло бољи фудбалер од Месија. Ипак, треба признати да је Синиша Мали показао бесрамну склоност ка прљавој игри, којом је покушао да дефицит оправда признањем да је очекивао да буде већи него што јесте.
Потпредседник Народне странке је указао да је буџетски дефицит порастао скоро на четири одсто, а јавни дуг је удвостручен за време владавине СНС-а.
– Министар Мали се све време упире да објасни грађанима Србије како није битно колико дугију, него колико је то процената БДП-а. Кад дођу дугови да се враћају, као што је сад дошао зајам за следећу годину од четири милијарде да враћате, то се враћа у парама, не у процентима. Кад је СНС дошла на власт, јавни дуг је био 15 милијарди евра, а данас је 35,4 милијарде евра. То значи да је 2012. године сваки грађанин Србије дуговао 2.100 евр, а данас, за време ваше експертске власти, дугује 5.100 евра. То је суштина. Поред тога, власт је подигла БДП тако што је променла методологију обрачуна и увела сиву економију, проституцију и коцку, у БДП – рекао је Алексић.
И у предлогу за ребаланс буџета налазе се подаци који демантују министра Синишу Малогу. Издаци за отплату главнице дугова су порасли са 15 милијарди на 18 милијарди динара, односно за 300 милиона динара до краја ове године. Није могуће ни претпоставити колико ће коштати кредити које је Вучић узимао протеклих година, а које ће отплаћивати и још нерођена деца. Рок за отплату кредита који су узети за изградњу Клиничког центра у Крагујевцу истиче 2046, за већину ауто-путева до 2048, односно до 2051. за ауто-пут Ниш-Мердаре, а за изградњу речне транспортне инфраструктуре 2052. године.
Осим што се не зна коначна цена тих кредита, не зна се ни колико су напредњачки тајкуни из њих узели за себе. Ипак, зна се како функционише тај пљачкашки систем. О томе је у Скупштини говорио Борислав Новаковић, који је поставио неколико питања министру Малом.
– Да ли сматрате да је исправан модел да се свака кинеска инвестиција проглашава инвестицијом од националног значаја? То се ради да би се избегао Закон о јавним набавкама и омогућило кинеским фирмама да добијају послове тако што кинеска држава даје кредит, али под условом да буде потрошен само на пројекте које изводе кинеске фирме, док српска оператива остаје без посла. Србија се задужује, профит узимају кинеске фирме и одређени подизвођачи блиски врху власти.
Пример из Новог Сада показује како изгледа та врста корупције под државном управом. Две недеље пред потписивање уговора о градњи моста, градоначелник је рекао да је тај мост вредан 130 милиона евра. На дан потписивања цена је скочила на 175,5 милиона. Како је могло да се појави 45,5 милиона коруптивне разлике између процењене и уговорене вредности? Како је било могуће да Фрушкогорски коридор, који је процењен на 200 милиона евра, а уговор је потписан на 606 милиона евра?
Посао на Коридору 10 добила је кинеска фирма „Шандонг“, чији подизвођач је „Инкоп“ Звонка Веселиновића и Милана Радоичића, људи које су меродавне међународне институције окарактерисале као представнике најјаче криминалне групе у овом делу Европе. Да ли буџетска средства могу да иду фирми Звонка Веселиновића? Да ли је нормално да у Новом Саду Веселиновићева фирма „Гранит Пешчар“ из Љига поплочава трг и да из буџета добије 10 милиона евра? Да ли се из буџета плаћају послови за које су ангажоване друге Веселиновићеве фирме, попут „Нови Пазар – Пут“? – питао је Новаковић.
Потврда Новаковићевих сумњи налази се у ребалансу буџета, којим је предвиђена изградња брзе саобраћајнице Пожаревац – Голубац. Тај посао, вредан 337 милиона евра, без тендера је уступљен једној кинеској фирми. Радови су почели, обавља их подизвођач, Веселиновићево предузеће „Нуклеус“.
Још се не зна која напредњачка фирма ће добити посао на изградњи тзв. Националног стадиона. Вучић је пре две године почео да најављује тај пројекат, за који је говорио да ће коштати 250 милиона евра. Овим ребалансом је цена непотребног стадиона већ порасла на 350 милиона евра.
За потребе тог коруптивног система намењени су нови кинески, француски и немачки кредити, потврђени на овој седници Народне скупштине. За разлику од зајма из Уједињених Арапских Емирата, којим ће бити отплаћене рате старих кредита, остали ће бити потрошени на спорне инфраструктурне пројекте. Нови кинески кредит од скоро 80 милиона евра биће употребљен за рушење старог Савског моста.
Напредњачка власт је проценила да тај мост, који је преживео немачку окупацију, ремети блистави амбијент „Београда на води“. Уместо њега, на истом месту ће се направити нови мост, који неће кварити расположене богатих скоројевића који су населили Вучићеву праоницу новца стеченог криминалом. Цену рушења старог и изградњу новог моста платиће сви грађани Србије, међу којима је 99 одсто оних који никада неће ногом крочити у „Београд на води“. Да гротеска буде потпуна, буџет за рушење и изградњу осмислио је Синиша Мали, „комплетни идиот“ који је командовао незаконитим рушењем зграда у Савамали.
Радомир Лазовић, народни посланик из редова Иницијативе Не давимо Београд, указао је и на непотребан немачки кредит.
– Србија се задужује да би увезла застарелу технологију за пречишћавање отпадних вода. Тачно је да је нама потребно да пречишћавамо отпадне воде, само њих 16 одсто се пречишћава, али не оваквим ентрализованим постројењима и системима који захтевају велику енергију за рад. Отпадна вода се препумпава из градова у центални систем и на то се троши енергија. Струка је већ пуно говорила о томе. Зашто не послушате шта треба да се ради? Увезите савремене системе. То би било као да немате телевизор и дође путујући трговац и каже да ће вам решити проблем, продаће вам црно-бели телевизор, три пута скупљи од нове плазме. Лошији производ купићете по много већој цени, али имаћете телевизор. Не треба тако. Треба нам савремена технологија – рекао је Лазовић.
Осим што пљачкају Србију новим фантомским пројектима, напредњаци то раде и уништавањем највећих јавних предузећа. Електропривреда Србије је 2016. године у буџет унела 400 милиона евра, а 2019. око 300 милиона евра. Међутим, Вучић је сменио стручно руководство и управљање ЕПС-ом поверио Милораду Грчићу и осталим партијским дилетантима. Они су оправдали поверење свог шефа, по његовом налогу су уништили ЕПС и из буџета Србије, само у последењих годину и по, исисали више од две милијарде евра. Ту није крај. За ову грејну сезону власт је предивела увоз енергената у вредности од три милијарде евра. То је признао и министар Мали.
– Енергетска криза тресе цео свет, расту трошкови и цене струје и гаса. Рецимо, у односу на 2019. годину, пре пандемије, цена струје је била између 38 и 60 евра по мегавату. Само запамтите, између 38 и 60 евра по мегавату. Ове године је, у септембру, била између 327 и 556 евра по мегавату. Дакле, цена струје је данас десет пута већа. Цена гаса иде и преко 3.000 долара по хиљаду кубних метара – каже Синиша Мали, који као да не схвата да управо то доказује чињеницу да је власт СНС-а нанела несагледиву штету Србији.
Уништавањем ЕПС-а, Србија је принуђена да купује струју по десетоструко већој цени, уместо да зарађује на извозу. Кад се урачунају реални губици и неостварена добит испада да је Вучићева власт за мање од две године оштетила Србију за десетак милијарди евра. Наравно, ЕПС није уништен случајно. Обарањем вредности, ЕПС је припреман за продају, односно докапитализацију која ће бити озваничена почетком 2023. године, кад се промени правна форма и ЕПС буде трансформисан из статуса јавног предузећа у акционарско друштво. Влада Србије је прошле године потписала меморандум о стратешком партнерству с америчком офшор компанијом УГТ Ренеwаблес, за коју се очекује да изврши докапитализацију и постане власник српског енергетског система. Да би се тај посао привео крају, Влада Србије је пре два месеца постписала тајни уговор с норвешком консултантском фирмом Рyстад Енергy о спровођењу анализе електроенетгетског сектора и давања смерница за „поправку система“. Зорана Михајловић, која је у то време била на функцији министарке рударства и енергетике у техничком мандату, није хтела да потпише уговор с Норвежанима, под ознаком „сторо поверљиво“, па је то урадио министар финансија Синиша Мали. То објашњава зашто је Зорана Михајловић изостављена из нове Владе Србије, а на њено место постављена Дубравка Ђедовић, интимна пријатељица Синише Малог.
Управо је Мали, у том тајном документу, навео да стање у ЕПС-у није изолован проблем, него симптом изазова у сектору који није добио одговарајућу пажњу и улагања, којим се није правилно управљало, што је довело до пада производње електричне енергије у комбинацији са растом потрошње, па је земља, која је била нето извозник, постала нето увозник електричне енергије. Власт, која је уништила енергетски систем, сада ангажује норвешку консултантску фирму, чије услуге ће платити 1,55 милијарди долара.
Дакле, новцем грађана Србије биће плаћен пројекат трансформације јавног предузећа, како би се припремило за продају америчкој офшор компанији. Да нису чиста посла показује и то што су, стављањем ознаке „строго поверљиво“ на уговор са Рyстад Енергy, створени услови да докапитализација буде извршена по скраћеној процедури, без тендера и учешћа јавности.
Уз све то, власт наставља да черупа државни буџет, и то у интересу будућег власника ЕПС-а. Мимо тендера набављају се електроде за 150 милиона динара, електромотори за производњу угља за 300 милиона и каблова за производњу угља и енергије за 600 милиона. Но, и то су ситнице у односу на апетит напредњачке власти. Синиша Мали је најавио улагања у енергетски систем вредна 12 милијарди евра, колико ће коштати изградња термоелектране, која ће производити 350 мегавата електричне енергије.
Ребалансом је предвиђена исплата једнократне помоћи од 5.000 динара младима, укупно 140 милиона евра. Ове године је власт, у оквиру предизборне кампање, већ поделила нешто више од 400 милиона евра. Буџетским средствима, новцем свих грађана, Вучић је подмићивао младе и пензионере. За исте политикантске потребе, власт је поделила 400.000 ваучера, вредних 4,3 милијарде динара, за летовање у домаћим хотелима и бањама. То је представљено као подстицај нашој туристичкој индустрији, који је имао значајан ефекат у наплати ПДВ-а.
У стварности, то је био подстицај бизнису истакнутих напредњачких кадрова Томислава Момировића, Зорана Бабића и осталих Вучићевих ортака који имају хотеле и друге угоститељске објекте.
Помоћ, много конкретнију од тих 5.000 динара, добили су омладинци Иван Бошњак и Стојан Вујко. Њихова компанија „Миленијум Тим“ је купила Врањску бању за два милиона евра, а онда од Владе Србије добила бесповратну помоћ за тај посао од 10 милиона евра. То не чуди, пошто је Синиша Мали радио као консултант тајкунског тандема Бошњак-Вујко, а његов брат Предраг Мали живи у стану који је у власништву „Миленијум Тима“ и вози аутомобил те фирме.
Ребалансом је предвиђено и повећање апанаже за фантомску канцеларију младог Томислава Николића, који на располагању има 38 милиона динара, нико не зна за какве послове.
Министар Мали се похвалио успешним привредним пројектима, који су омогућили да просечна плата стигне до 620 евра, а пре 15 година, у време бивше власти, била је само 311 евра. Мирослав Алексић је објаснио како се дошло до толике просечне плате.
– Више од милион радника у Србији прима плате испод вредности потрошачке корпе, а више од милион и по добија мању од просечне плате. Ево, питајте жене које раде овде у скупштинској служби колика им је плата. Не знате то, вероватно. Ја ћу вам рећи. Њихове плате су 35.000 динара са средњом школом, а 55.000 са факултетом. Просек вади Јоргованка Табаковић која прима 650.000 динара месечно. Просек вади Душко Пејовић, директор Државне ревизорске институције који прима 675.000 динара, Миладин Ковачевић, директор Завода за статистику, са платом од 439.000 динара, и да не набрајам даље, јер се не зна ни колико има агенција у Србији, ни колико има запослених у тим агенцијама – рекао је Алексић.
По истом манипулативном моделу, по коме се приказује раст просечне плате, власт фалсификује и чињенице о социјалним условима у Србији. Позивајући се на извештаје Завода за статистику, министар Мали тврди да је стопа ризика од сиромаштва 2017. године била 25,7 одсто, а 2021. само 21 одсто. Према тим подацима смањена је и стопа социјалне искључености, као и стопа незапослености.
– Мере које смо предузели да помогнемо људима прошле и ове године, када су у питању Ковид и инфлација, допринеле су смањењу сиромаштва. Ако се бавите „џини и ригини“ коефицијентом, видели бисте да се сиромаштво смањило за један одсто, управо захваљујући помоћи државе у току пандемије. Најважнији показатељ успешности борбе против сиромаштва је број радних места која се отварају. Данас Србија има најнижу стопу незапослености у својој историји, само 8,9 одсто – рекао је Мали.
Подаци Завода за статистику, које не помиње министар Мали, показују да 88 одсто грађана Србије „тешко или релативно тешко“ подмирује месечне трошкове од плате. Само 12 одсто људи нема проблема да веже крај са крајем. То довољно показује колики је реалан ризик од сиромаштва. Такође, Мали не помиње основни узрок смањења стопе незапослености, а то је – егзодус радно способних. Данас има 50.000 мање запослених радника него 2005. године. У последњих десет година Србију је напустило више од 700.000 људи. Прелиминарни резултати прошломесечног пописа становништва показују да данас у Србији живи око 880.000 становника мање него 2011. године.
У ребалансу су наведене све последице погубне напредњачке политике, која је опљачкала јавне ресурсе и у томе, како се види, не намерава да стане. Вучић је направио касту напредњачких милијардера и мултимилионера, а државу је гурнуо у дужничко ропство и народ у сиромаштво. Зато овакав ребаланс буџета представља читуљу за Србију и скицу за будућу оптужницу против Александра Вучића.
