Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда одобрио је Србији стендбај аранжман у износу од 290 одсто квоте наше земље у ММФ-у, што је око 1,89 милијарди специјалних права вучења, односно око 2,4 милијарде евра, саопштила је Народна банка Србије.
Нови стендбај аранжман представља подршку договореном економском програму Србије у наредне две године а део од укупног износа средстава биће повучен током 2022. и 2023. године, док ће се преостали део третирати као средства из предострожности.
Истовремено, Одбор извршних директора ММФ је оценио досадашње реакције политике у Србији и очекивања у погледу аранжмана.
Надовезујући се на постигнуте резултате и реформску агенду, нови аранжман са ММФ је заменио постојећи Инструмент за координацију политике, уз одговарајућа прилагођавања макроекономске политике којима се уважавају актуелни изазови на глобалном нивоу.
Циљеви економског програма Србије за период 2023–2024. године који су подржани новим стендбај аранжманом односе на очување макроекономске и финансијске стабилности, додатну подршку финансирању актуелних и потенцијалних платнобилансних и фискалних потреба у условима изазова у светском економском окружењу, наставак јачања домаће привреде и њене отпорности спровођењем структурних реформи, посебно у енергетском сектору.
Приликом доношења одлуке о одобравању аранжмана, извршни директори ММФ-а су оценили да се Србија у дужем периоду доказала као земља добрих макроекономских перформанси, подржаних ММФ-овим Инструментом за координацију политике, стоји у саопштењу Народне банке.
Такође су оценили да се привреда Србије брзо опоравила од пандемије вируса корона, а да су носиоци политика правовремено започели консолидацију у циљу поновне изградње одбрамбених механизама.
Истакли су глобалне инфлаторне притиске, слабе изгледе раста наших кључних трговинских партнера, као и високе светске цене енергената, као кључне ризике, али и навели да Србија и даље има снажне макроекономске политике.
Истакли су и да су у Србији већ спроведене мере како би се ови ризици ублажили, али да актуелни услови захтевају додатне одбрамбене механизме, на чему носиоци политика и раде, а што ће и аранжман подржати.
ММФ оцењује да је затезање монетарне политике Народне банке Србије у условима преноса глобалних инфлаторних притисака било правовремено и адекватно, као и да су рестриктивна монетарна и фискална политика неопходне ради држања инфлације под контролом и очувања релативне стабилности девизног курса динара.
Према макроекономском оквиру Србије за 2022–2024. годину, Одбор извршних директора пројектује поправљање у свим областима, што се види кроз постепено враћање на претпандемијску путању раста, даље јачање фискалних показатеља, уз задржавање високих капиталних инвестиција, очекивано сузбијање инфлаторних притисака и јачање екстерне позиције земље.
Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић је истакла да је обуздавање инфлације приоритет број један за носиоце политика широм света, али је важно да се одреди и права мера реакције.
“У Србији то радимо постепеним, али континуираним заоштравањем монетарних услова, које смо започели у октобру прошле године, чиме уважавамо чињеницу да инфлаторни притисци долазе од фактора са стране понуде и истовремено се води рачуна и о расту привредне активности” навела је она, преноси Танјуг.
Додала је да и овог пута ММФ истиче значај релативне стабилности курса динара за укупну макроекономску стабилност земље, а рекордне девизне резерве, уз пуну координацију правих политика и проактивно деловање, које и ММФ препознаје, остаће један од стубова спровођења наше економије и кроз ову кризу.
