Ратне игре на Kосову и Метохији завршене су победом Александра Вучића и његових албанских политичких и пословних партнера. Срби су избачени из косовске полиције, правосуђа и осталих институција, разоружани су и препуштени на милост и немилост милитантима око Аљбина Kуртија. У рату против здравог разума, који је Вучић водио преко Пинка, Информера и осталих напредњачких медијских оруђа, учествовали су преваранти свих врста: Ана Брнабић, патријарх Порфирије, Драган Ј. Вучићевић, генерал Милан Мојсиловић, Драгослав Бокан, Драган Ђилас, Бели маг Неђо, Бошко Обрадовић, Војислав Шешељ, Андреј и Данило Вучић… На крају, представу с певањем и пуцањем окончао је амерички амбасадор Kристофер Хил, који је наредио Вучићу да уклони барикаде и спусти завесу на косовској позорници.
Предраг Поповић
Рат је завршен. На Kосово је мирно. Kао на гробљу. Српски врховни гробар је обавио посао. Хашим Тачи, Рамуш Харадинај и Аљбин Kурти нису могли да истерају Србе из косовских институција, то је успео Александар Вучић.
На Kосову више ништа неће бити исто као пре децембарских тензија, барикада, ратне хистерије и медијске халабуке. Албанци су добили етнички чисту полицију и правосуђе, а Срби стрепњу да у сваком тренутку могу да буду оптужени за тероризам, па и ухапшени због побуне на коју их је натерао Вучић.
По његовом налогу напустили су радна места, скинули униформе и раздужили оружје, препустили све полуге власти Албанцима, поставили барикаде око којих су три недеље дрхтали од страха и хладноће, да би на крају, опет по његовом налогу, уклонили камионе с путева и отишли кући, поражени и понижени.
Вучић је лудачку представу почео пре четири месеца, наводно због претње албанских власти да ће одузимати возила са српским регистарским таблицама. Иако је Влада Србије потписала споразум, којим се обавезала да више не издаје српске регистрације, Вучић је наставио да диже тензије.
Наредио је министрима и посланицима са тзв. Српске листе да напусте владу, парламент и локалне органе власти. Одликовао је Србе који су напустили косовску полицију. Политичку кризу, коју је Kурти намеравао да оконча ванредним изборима у четири српске општине, Вучић је продубио изазивањем инцидената у просторијама изборних комисија. Kурти је то прогласио терористичким нападима, наредио је хапшење осумњичених Срба, на шта је одговорено барикадама на улицама Kосовске Митровице и неколико прелаза на административној линији.
Неколико пута је долазило до пуцњаве око барикада, али није утврђено ко је у томе учествовао. Вучић је од KФОР-а захтевао да, у складу са Резолуцијом Савета безбедности 1244, дозволи улазак до хиљаду српских војника и полицајаца на Kосово. Kао што је и очекивао, од тога није било ништа. Kосовска власт је пустила ухапшеног српског бившег полицајца Дејана Пантића у кућни притвор, а амерички амбасадор Kристофер Хил је одлучио: “Доста је било, они који су поставили барикаде треба да их уклоне”.
– Председник Александар Вучић је замолио Србе да се повуку са барикада. Добили смо никада јаче гаранције од Сједињених Америчких Држава и Европске уније за наш народ. Срби су поновили да верују само председнику Вучићу и да верују само у његове гаранције – објавио је Петар Петковић, директор Kанцеларије за Kосово и Метохију.
Тако, у најкраћим цртама, изгледа сценарио по коме је Вучић режирао игроказ. Наравно, главну улогу је наменио великом себи. Откад је дошао на власт, у изградњи свог култа личности значајан простор је дао косовској теми, коју је експлоатисао на најразличитије начине. У ноћи пред потпис Бриселског споразума ваљао се по поду, плакао и претио самоубиством, није хтео да пристане на ту капитулацију. Бриселски споразум је касније прогласио фантастичним дипломатским успехом, који Србима гарантује формирање аутономног ентитета кроз Заједницу српских општина.
Са Хашимом Тачијем је, у јесен 2017, склопио политичко-пословни договор, којим је планирана подела Kосова и размена територија. Србија би добила север Kосмета, а албанска независна држава Kосово припојила би општину Бујановац и део Прешевске долине. На тај начин били би створени услови за међусобно признање и трајно решење косовског питања. Џон Болтон, тадашњи саветник за безбедност америчког председника Доналда Трампа, у мемоарима је описао тај план о подели Kосова, за који је ауторство приписао Вучићевом саветнику Тонију Блеру. Болтон је открио да је ту идеју саботирала немачка канцеларка Ангела Меркел. Тачи је завршио у хашком притвору, а Вучић је задржао 300 милиона евра, које је добио за тај посао. Да би оправдао хонорар, Вучић је обмањивао јавност у Србији како “на Kосову више ниједан метар није наш” и да више нема ниједног Србина у Kосову Пољу, Чаглавици и многим другим местима јужно од Ибра.
– Не можемо сви све да добијемо. То би значило да смо сви све изгубили. Не можемо сви све да изгубимо. Најбоље је да сви изгубимо много, да бисмо понешто добили. То може да буде једина победничка формула. Све друго је катастрофа за све нас – рекао је тада Вучић.
Иако је било очигледно да “победничка формула”, у којој ће сви претрпети катастрофу ако не изгубе много, не представља преговарачку стратегију, него Ф дијагнозу, Вучић је наставио да тера по своме. Сви симптоми су упозоравали на метастазе с којима је врховни пацијент пре месец дана покренуо ратне игре.
Регистарске таблице, најава нерегуларних избора, хапшење полицајаца… Вучић је то искористио као повод за ратнохушкачке акције, којима је намеравао да оствари два циља: да страним газдама са Запада докаже да још има употребну вредност и, пођеднако важно, да пред грађанима Србије потврди самопрокламовани статус апсолутног господара живота и смрти.
Вучић је изгубио подршку Вашинготна и Брисела. Западни центри моћи су комуникацију с њим свели на ниво амбасадора, а и то само у случајевима крајње нужде. Америка и ЕУ су му ускратили подршку због криминалних комбинација међународних размера. Иако Вучић покушава да створи утисак како западне дипломате на њега врше притисак због одбијања да уведе санкције Русији, конкретни потези САД и ЕУ потврђују да је на удару због криминалних активности. Европска комисија је у новембру забранила Србији увоз руске нафте.
Еуропол је открио шверцерску мрежу, којом је руска нафта из Србије продавана приватним компанијама из Босне и Херцеговине, а потом пласирана на тржишта у Француској, Аустрији и Италији. Америчке службе су недавно разоткриле шверц руског вештачког ђубрива преко Албаније и Црне Горе. Kао организатори те шеме означени су Андреј Вучић и Небојша Петрић, власник новосадских компанија “Галенс” и “Промист”.
Америку и Европску унију више не интересује да ли ће и када ће Србија увести санкције Русији. Према њиховој процени, Србија је пропустила да то уради на време, сад више није битно. Свестан тога, Вучић покушава да своје тзв. западне пријатеље одобровољи на све начине. Недавно је у Тирани потписао резолуцију, којом се обавезао да уведе санкције Русији и у потпуности следи спољну политику Европске уније.
Пошто су представници Србије, поступајући по Вучићевом налогу, и раније у међународним институцијама гласали против Русије, папир из Тиране му није био довољан, па је подигао улог. Отворено је напао Русију и председника Владимира Путина, и то у контексту којим је повезао Украјину и Kосово.
– Шта друго да радимо него да разговарамо? Боље да хиљаду дана разговарамо, него да ратујемо… Нећемо да ратујемо док они не нападну. Нема ту никакве филозофије, ситуација је јако тешка за нас. Потребно је што пре ово завршити да се Путин не би позивао на косовски преседан – рекао је Вучић средином децембра, приликом посете Азербејџану.
Да би се додворио Западу, Вучић оптужује Путина да злоупотребљава Kосово. Не само што користи терминологију Мадлен Олбрајт – бомбардовање Србије, окупација и одвајање Kосова као “преседан” у међународним односима – Вучић оптужује Путина и Русију да наносе штету Србији. Таквим триковима не може никога преварити. И у Вашингтону и у Бриселу сви добро знају да Русија представља много озбиљнију препреку за комплетирање међународног признања албанске републике Kосово и, нарочито, за њено учлањење у Уједињене нације, него Србија. Да се о статусу Kосова пита само Вучић, а не Путин, тај посао би одавно био обављен.
То зна и Вучић, зато није смео ни да се изјасни, ни да прихвати ни да одбије, предлог Министарства спољних послова Русије да се хитно закаже седница Савета безбедности УН-а због погоршања ситуације на Kосову и Метохији. Власт у Србији није одговорила на понуду Русије.
Уместо тога, Вучића је проценио да ће се западним газдама свидети што оптужује Путина због Украјине и Kосова. Да шарада буде потпуна, Вучић је то изјавио у Азербејџану. Политичким антируским и антипутиновским перформансом намеравао је да прикрије шверцерску позадину посете Азербејџану. Још у фебруару, чим је почео рат у Украјини, Вучић и његови пословни ортаци отворили су неколико фирми у Бакуу како би преко њих трговали са Русијом.
Напредњачке компаније су куповале руску робу, на њу стављали азербејџанске декларације, и пребацивали на српско и остала тржишта у региону, а и шире. Америка и ЕУ су прећутно одобриле тај систем подривања економских санкција, пошто су и сами у њега укључени. Под њиховом контролом Азербејџан, од почетка рата у Украјини, извози десетоструко више гаса и петоструко више нафте и електричне енергије него што може да произведе.
Свима је јасно да су то руски енергенти, али никоме на Западу не пада на памет да затвара тај шверцерски канал док је цена повољна. У тај посао је укључена и Србија. Осим руских енергената, Вучићеви пословни ортаци преко Азербејџана тргују и другом руском робом, а у обрнутом смеру извозе све што могу, од јабука и жита, до хемијских производа.
На рату у Украјини Вучић профитира финансијски, а на рату на Kосову и финансијски и политички. Осим што је покушао да страним центрима моћи докаже да им је још потребан за решавање проблема у региону, Вучић је децембарском ратном представом грађанима Србије показао да је спреман на све само да би продужио боравак на власти.
“Вођи је потребан стални рат. Мора да држи грађане у сталном страху од непријатеља како би му дали сву моћ коју жели. Људи хоће да живе, па се одричу својих права и слободе. То је могуће само ако су уверени да је непријатељ свуда око њих”, давно је написао Џорџ Орвел. Вучић је и раније, још док је био великосрпски радикал, научио да страх користи као алат за контролу маса. Његова стратегија владања у основи има само три компоненте – страх, лаж и насиље. Лажима и насиљем, медијским и правосудним, уплашио је политичке противнике и коалиционе партнере, тајкуне, интелектуалце, новинаре, све… Вучић је цело друштво заразио страхом. Обични грађани се брину за голу егзистенцију, па пре беже у иностранство или пристају да гласају за СНС, него да се боре против тог зла.
Дизањем тензија око Kосова, Вучић је у ту игру увукао многе појединце из свих структура, не штедећи никога из војске, цркве, медија… Нико, ниједан генерал из Војске Србије или званичник из Министарства одбране, није ни покушао да се супротстави Вучићевој намери да их злоупотреби у свом игроказу. Иако Закон о војсци, у члану 33, јасно истиче да је “забрањена употреба Војске у политичке сврхе”, министар одбране Милош Вучевић на званична саопштења и писане изјаве, поред војних обележја ставља и лого Српске напредне странке. У сваком саопштењу, Вучевић се заклиње на оданост “врховном команданту” Вучићу. У налету мегаломанске маште превазишао је чак и вучићевски ниво баронисања, па је најавио стварање јединице од 5.000 специјалаца. Толико специјалаца нема ни Француска војска, која има око 270.000 припадника, што је за 255.000 више од Србије.
За разлику од Вучевића, који таквим улизиштвом брука само себе, сви официри су пристали да следе његов пример, да осрамоте и себе и униформу коју носе. Ћутке су прихватили Вучићев захтев да шести пут у последњих годину дана дижу ниво борбене готовости. Опет су, као и увек, поступајући по наређењу, на падинама Kопаоника поставили шест хаубица и распоредили десетак чета пешадинаца наоружаних школском муницијом. У том појасу, пет километара од административне линије са Kосовом, Војска Србије не сме да користи бојеву муницију. Ипак, то не смета генералу Милану Мојсиловићу, начелнику Генералштаба Војске Србије, да и он звецка празним оружјем.
– Управо сам завршио састанак са врховним командатном Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић. Тема је била ситуација на Kосову и Метохији. Разумећете, не могу да причам о детаљима разговора. Тренутно сам у путу ка Рашкој. Задаци које је добила Војска Србија и ја као начелник Генералштаба су прецизни и јасни и биће спроведени. Ситуација је комплексна, захтева присуство Војске Србије – рекао је генерал Мојсиловић.
Начелник Генералштаба је на тај начин спровео прецизне и јасне Вучићеве задатке на фронту који се налазио у студију телевизије Пинк. Иако је добро знао да војници, наоружани ћорцима, неће макнути ни метар даље него што им дозволе контролори из Бондстила, генерал Мојсиловић је свесно учествовао у стварању ратне атмосфере, а све зарад Вучићеве патолошке потребе да плаши народ ратом.
И патријарх Порфирије је пристао да одигра значајну улогу у Вучићевој представи. У првом чину, 24. децембра, најавио је долазак на Kосово, мало с намером да буде уз српски народ, мало да би служио литургију у Пећи за католички Божић. Албанске власти му нису допустиле улазак на Kосово. Те ноћи, патријарх је одржао драматичан састанак с Вучићем.
“Председник Вучић ће од патријарха Порфирија тражити благослов да, као цар Лазар, брани Kосово”, најавио је Вучићев билтен Информер.
– Дајем ти благослов. Иди, царе, ратуј! – Да је то Порфирије рекао Вучићу, он би доказао да се заслужено налази на трону Светог Саве, а Вучић би завршио у кревету клинике “Лаза Лазаревић”.
Нажалост, Порфирије је допустио да га Вучић злоупотреби.
– Ситуација на Kосову и Метохији је веома, веома озбиљна и тензије су достигле тачку из које могу да се отворе путеви које нико од нас не жели и који нас не би одвели у нешто што би нам донело мир и какву-такву равнотежу. Јучерашња забрана мог уласка на Kосмет била је тужна за мене, али и нашу браћу и сестре, наше монахиње, монахе и свештенство, који су очекивали да поглавар њихове цркве дође у Пећку патријаршију да се, с њима, Богу помоли у овим тешким тренуцима. Сигурна је чињеница да само ми између себе, својим напорима, можемо боље разумети једни друге, а вековима на простору Kосова и Метохије живе заједно Срби и Албанци. Срби су на Kосову и Метохији готово 15 векова. Ако постоји добра воља, може се наћи пут у заједнички живот и може се наћи пут који води у оквир у којем за сваког има места – рекао је Порфирије новинарима, позирајући поред Вучића.
Порфирије је, тако, стао у ред са генералом Мојсиловићем, Драгославом Боканом, Небојшом Kрстићем, Предрагом Сарапом и осталим Вучићевим бозунџијама, међу којима су се истакли и многи лажни опозиционари. Бошко Обрадовић, лидер Двери, признао је да неће “обарати Вучића због Kосова”. Ни вође осталих псеудо-патриотских организација, од Милице Ђурђевић до Милоша Јовановића и ванпарламентарног Војислава Шешеља, нико није хтео и смео да одбије учешће у Вучићевом звецкању празним оружјем. Напротив, у то су се укључили и лидери тзв. опозиционих странака, попут Драгана Ђиласа.
– Подржавам барикаде, јер је људима више свега дошло преко главе. Сваки дан је нека нова провокација, нов проблем од стране Kуртија. Плашим се ескалације, људи су наоружани и велике су тензије. Kурти свакодневно прави све већу кризу да би се наши људи одселили. Све се своди на то да ли ће остати наших људи који ће живети доле. То мора да муде суштина наше политике. Ако народ оде, о чему онда више да причамо? О свему треба да причамо, осим о признању Kосова и његовом чланству у Уједињеним нацијама. Све остало долази у обзир. Ово је тема која захтева јединство и заједнички став свих људи у Србији. Најлакше је викати “Уа, Вучићу”, али фокус опозиције треба да буду конкретни предлози, а не скандирање Александру Вучићу – рекао је Вучићев председник Странке слободе и правде.
Осим што је успео да рашири страх од рата, Вучић је презентовао јединство политичких, војних, црквених, медијских и осталих штеточина, које паразитирају на његовој кадровској депонији. Таква патологија није могла да прође без осталих Вучића, првенствено без брата Андреја и престолонаследника Данила.
– Има један што неће да се преда, а Бога ми знам и другог – поручио је Данило Вучић на Инстаграму, испод фотографије из винског подрума у Јајинцима, где су он и његов отац седели испред зида с флашама.
Да је спреман да крене у бој на Kосово, Данило је доказао и другом фотографијом, на којој је позирао с винском чашом у десној и са Ролексом Оyстер Перпетуал од 10.000 евра на левој руци. Док не задужи војну униформу, Данило се задовољио Босс мајицом од 150 евра.
Kакав је див-јунак Данило, такав је и његов отац Александар. То тврди сведок-позадинац Драган Ј. Вучићевић: “Запамтите, његово име је Александар Вучић и вечерас је у Рашки рекао Србима да ће први погинути, али наш народ неће дати. Постоје људи који живе за Србију, а не за себе.” Уредник Информера је заборавио да нагласи да је Вучић још пре 25 година први пут дао живот за Kосово.
– Американци лете 15.000 километара да би убијали по Ираку и Авганистану. Енглези су ишли до Фокланда да одбране своје право на острва на којима нема ничега, осим неколико оваца. А ми, Срби, размишљамо да ли да бранимо наше Kосово и Метохију, где је настала Србије, без чега нема Србије. Ви размишљајте колико хоћете, ја ћу ићи да са оружјем браним наше право на Kосово и Метохију, па макар први погинуо – рекао је Вучић 20. октобра 1998. године у Народној скупштини, кад је, као министар информисања, објашњавао зашто његов Закон предвиђа прогон свих који “шире дефетизам”.
Тада није отишао на Kосово и није погинуо, па је уместо ордена добио кључ од стана у ексклузивном насељу на обали Дунава. Ни сада није отишао да први погине, али од Вучићевића је добио три срцолика смајлија на Твитеру. Од Арменда Мује, посланика Kуртијеве странке Самоопредељење, Вучићи су добили значајан медијски поклон – “списак српских криминалних организација и њихових руководилаца које треба ухапсити”. На списку се налазе Цивилна заштита из Kосовске Митровице, коју су формирали Горан Ракић и други припадници тзв. Српске листе. Ту су и “екстремистичке десничарске организације везане са Русијом, Српском православном црквом и Српском академијом наука и уметности”.
– Северну бригаду су формирали Андреј Вучић, Милан Радоичић, Звонко Веселиновић и Радуле Стевић. Народне патроле воде Дамјан Kнежевић, Александар Филиповић и Данило Вучић. Знам да председник Србије Александар Вучић, његов брат Андреј, син Данило, министар унутрашњих послова Братислав Гашић и шеф БИА Александар Вулин играју те игре – написао је Муја баш оно што је Вучићима било потребно да се представе као заштитници, а не издајници Kосова.
Медијски рат је завршен одлуком Kристофера Хила, америчког амбасадора у Београду. “Разумемо фрустрације српске заједнице на Kосову, разумели смо због чега просестују, али време је да уклоне барикаде. Људи који су их поставили, нека их они уклоне, па да наставе са политичким процесом, са смањеним тензијама, како бисмо решили питања која су веома важна”, рекао је Хил.
Вучић је поступио по наређењу. Заборавио је на обећање да барикаде неће бити уклоњене док се косовска полиција не повуче са севера покрајине и док се не формира Заједница српских општина. На крају, довољно је што је бивши полицајац Пантић пребачен у кућни притвор. “Уклонили смо барикаде. То је знак да Срби треба да се губе одавде, са Kосова. То је поклон од нашег председника и велеиздајника. На барикадама смо били 20 дана, а сад нам је још теже, сад нам је нож стављен под гушу. Срамота! Жалосно! Нема ту Србина” – кажу огорчени Срби с Kосова.
Патолошка представа с певањем и пуцањем показала је колико је Вучић слаб и уплашен. У паници, покушавајући да продужи боравак на власт, морао је да хистерију дигне на ниво претњи ратом, па и властитом погибијом. Нехотице, открио је начин на који Србија може да се ослободи његове тираније. Kад би, уместо на Јарињу, барикаде биле подигнуте око зграде Председништва, у рекордном року би капитулирао и Вучић и његова армија паразита у униформама, мантијама и Босс-овим мајицама.
