Срамота је да један део јавности и даље ћути о неоснованим хапшењима режима, јер мисли да ће тиме сачувати своје привилегије. Тако да процес издаје почиње све више да се шири, рекао је др Душко Кузовић, професор архитектуре, гостујући у емисији Луча канала Прави одговор.
Он је поручио свима њима да“ новац зарађен од издаје има једну ману, а то је да мораш да будеш жив и здрав да би могао да га користиш“.
Кузовић је осудио хапшење новинара Србин инфо Дејана Петра Златановића, који је инвалид, као и вође „Народних патрола“ Дамњана Кнежевића, рекавши да нема основа за њихово хапшење и да смо ушли у фазу тврде диктатуре.
Што се тиче хапшења Дејана Бобачека, припадника Народних патрола, којем је у колима пронађена ловачка пушка са снајпером и прикаченом батеријском лампом, казао је да је то намештаљка.
– Да се не лажемо, то је била намештаљка. Да ли са његовим учешћем или без, не бих могао да судим, али сумњам на то да је било са његовим учешћем. Јер данас је веома лако људе придобити, ако не можеш да га звекнеш пендреком, ти га звекнеш ковертом. Не значи то што је он био члан Народних патрола да је он био у потпуности лојалан Народним патролама – приметио је Кузовић, додавши и то да нико не иде у атентат са пушком „танџаром“.
На питање водитеља да ли је амбасадор Руске Федерације у Београду Боцан-Харченко морао да осуди наводне претње убиством на Сретењском скупу како би амортизовао сценарио по којем ће Русија бити оптужена да је умешана у наводну припрему атентата на председника Александра Вучића, он се сложио са тим.
– Мада се не слажем са много поступака Руске амбасаде у Србији, посебно се то односи на ћутање, сматрам да је амбасадор морао да се одлучи на тај превентивни удар како би се заштитио од сваких даљих напада који су очигледно већ били намештени. Да ли неко очекује да ће Русија да организује килави атентат са ловачком пушком за дивље свиње и батеријском лампом? Зар неко треба да помисли да земља која је досад уништила у Украјини 4.000 борбених возила није у стању да професионално организује једну такву ствар, да хоће? Русија то неће, зашто би то радила? – упитао је Кузовић.
У светлу земљотреса у Турској и Сирији, говорио је и о квалитету градње у Србији, рекавши да је најквалитетнија била градња од 1957. до 1987. године, док је данашња новоградња лошег квалитета, укључујући ту и „Београд на води“.
– Колико је веровати лабораторијама, да онај бетон који је дотеран стварно испуњава ту марку бетона? Довољно је да имате само мале уштеде у квалитету бетона, или квалитету арматуре, или броја шипки које су планиране, па да вам се деси катастрофа. Разлика у производној цени зграде са или без елемената заштите од земљотреса је 10 одсто, а у коначној продајној цени је то свега два до три одсто – открива Кузовић.
Он је подсетио да су некада зараде по квадрату у грађевинској индустрији износиле 20% од цене коштања градње, а сада и по неколико стотина процената, тако да је тих два до три посто практично безначајно, али, како је закључио „живимо у време када ће неко између новог аута својој жени и спречавања смрти ваше породице изабрати нови ауто жени“.
Кузовић је говорио и о идејама градоначелника Београда Александра Шапића о рушењу Савског моста и измештања Зоолошког врта са Калемегдана, као и рушењу Београдског сајма како би се ослободио простор за Београд на води… Такође је упозорио и да је локација градње Националног стадиона у Сурчину на изворишту питке воде којом се снабдева Београд, те да је практично у плану уништење два највећа изворишта питке воде престонице, оно у Макишу и оно у Сурчину.
