Последња седмица пред велики Васкршњи пост назива се Бела, по белом мрсу који се једе. Данашњи дан, Беле покладе, најсвечаније су и најраспрострањеније покладе током године. Српска православна црква литургијски велича Дан Светог Симеона Мироточивог. У световном животу Стефан Немања био је државник и дипломата, али и заштитник цркве, јер је православље прогласио за државну веру.

Данашње покладе зову се још и Велике, Ускршње, Завршне, јер су последње зимске, такође и Простене и Проћке зато што се на овај дан, као и на Божић, праштају и заборављају свађе и увреде.

Верује се да за Беле покладе треба тражити опроштај и опростити другима, како би се душа очистила, растеретила и како бисмо се припремили за Велики пост и причест.

Циљ је да се у Часни пост, који почиње у поноћ, уђе без греха. Јер, да би Бог опростио људима, морају и они међусобно да праштају.
Беле покладе дан су машкара и поворки. По селима, обично младићи, маскирају се најчешће као јунаци, жене или страшна бића која плаше децу. Често се по селима, само за ову прилику, праве љуљашке, пале гомиле сламе које младићи прескачу.

Верује се да онај ко прескочи ватру остаје здрав читаве године. Пепелом те ватре мажу се и деца.

Према веровањима, у домовима се припремају богате трпезе, традиционално се спрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је овај празник добио име. Неретко руча се или вечера два пута.

У поноћ почиње Велики васкршњи пост, седам недеља посвећених прослављењу Бога и очишћењу душе и тела.