Хиљаде људи окупирало је претходних дана улице европских метропола, протестујући против предложених пензијских реформи, смањења плата и, уопште, раста животних трошкова. Док француски председник Емануел Макрон дефанзивно стоји иза пензионе реформе, усвојене без гласања у парламенту, у којој се старосна граница одласка у пензију повећава са 62 на 64 године, двоцифрена инфлација и стагнирајуће плате натерале су пола милиона британских радника на улице, а највећи штрајк у последњих 30 година паралисао је пре два дана саобраћај у Немачкој.
Протести су у Француској прерасли у немире, а синдикати не показују да ће одустати од својих намера. Они су покренути због пензионе реформе која је старосну границу померила са 62 на 64 године. Приморавајући председнике да напусте или чак укину спорне законе, протестни покрети дуго су били последњи арбитар француског политичког система.
Овај пут, хиљаде демонстраната изашло је на јавне тргове широм Француске због пензионе реформе, сматрајући да ће имати коначну реч по овом питању.
Нападнута је полицијска станица у Лоријану, запаљен је улаз Градске скупштине у Бордоу, а у Паризу је било многих сукоба демонстраната и полиције.
Организатори протеста саопштили су у недељу да је повређено око 200 демонстраната, а од њих је 40 имало дубоке ране, наводно од полицијских пројектила.
Изгледа као да је Савет Европе подржао протесте, јер је осудио „прекомерну употребу силе“ француских полицијских снага.
У таквој атмосфери, Француска „са нестрпљењем“ чека наредни талас протеста, док Макрон инсистира да неће одустати од поменуте реформе.
Период нереда у Великој Британији
Истовремено, захтевајући од владе веће плате и пензије, услове отпуштања и сигурност посла, Синдикат јавних и комерцијалних служби (ПЦС) у Британији саопштио је да ће више од 100.000 државних и јавних службеника да се придружи свеопштем штрајку 28. априла.
ПЦС је саопштио да су његови чланови гласали да се предузму мере за повећање притиска на владу и да „не одустају“.
„Министри треба да реше спор тако што ће ставити новац на сто. Знамо да су штрајкови већ изазвали озбиљне поремећаје. Нове обуставе рада и још један национални дан акције ће јачати притисак на владу која одбија да слуша“, изјавио је генерални секретар ПЦС Марк Сервотка.
Синдикат ПЦС-а представља стотине хиљада радника у владиним одељењима, као и у организацијама као што су Офстед, Агенција за поморску и обалску стражу и граничне снаге.
Влада је раније саопштила да захтеви синдиката коштају „неприуштивих 2,4 милијарде фунти“, а чланови синдиката, којима је понуђено повећање од два до три одсто, последњи пут су штрајковали пре месец дана.
Наиме, у фебруару је око пола милиона наставника, универзитетских предавача и других државних службеника у Великој Британији ступило у штрајк, тражећи веће плате и боље радне услове.
Штрајк, који су аналитичари оценили као „највећи у Великој Британији последњих година“, затворио је школе, зауставио већину железничких услуга, а војска је стављена у приправност да помогне у граничним контролама.
„Мега штрајк“ у Немачкој
Пре само два дана, у Немачкој је одржан највећи штрајк у последњих 30 година, а повод је готово исти као у Великој Британији – мале плате. Синдикат железничара и запослених у саобраћају (ЕВГ) и Синдикат услужних делатности Верди захтевају да им се плате повећају због инфлације за више од 10 одсто, а такав јединствени протест, како су оценили аналитичари, „изузетно је ретка појава у Немачкој“.
Међутим и овај протест је део растућих социјалних тензија у Немачкој, где се од почетка године организују све бројнији штрајкови у школама, болницама и поштама.
Овај „мега штрајк“ може бити и „оправдан“ с обзиром на то да су цене у Немачкој озбиљно повећаване у последњих годину дана, а инфлација је достигла 8,7 одсто.
Поред повећања плата, синдикати траже и боље услове рада за око 2,7 милиона запослених у јавном сектору и саобраћајним делатностима, а нова рунда преговора почела је у понедељак.
Послодавци предлажу повећање од пет одсто и две једнократне исплате од 1.000 и 1.500 евра. Железница Дојч Бан у понедељак је потпуно укинула саобраћај на великим линијама, упозоравајући да ће поремећаји бити велики и на регионалним линијама.
Једна анкета показала је да је 55 одсто грађана подржало штрајк.
