Овај дан у црквеном православном календару означен је подебљаним црним словом
Лазарева субота, врбица, цвеце венци од цвеца девојцице деца
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас славе Светог Архангела Гаврила, један од најлепших празника – Лазареву суботу, у народу познат као Врбица.
Ова светковина се обележава последње недеље Часног поста и посвећена је успомени на васкрсење Лазара и на свечани улазак Христов у Јерусалим. На овај празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се обавља ритуал благосиљања врбе.
Врбове гране које се потом деле народу, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља Исуса Христа на уласку у Јерусалим.
Деца се нарочито радују звончићима које им родитељи купују окачене о српску тробојку. Они и њихово звецкање симболизују победу живота над смрћу, како Лазара, тако и Исуса који ће васкрснути следеће недеље – на Ускрс.
С обзиром да је овај празник у време ускршњег поста, одрасли треба да су уздржанији – верује се да није добро на Лазареву суботу играти и певати.
У неким крајевима Србије све до данас се задржао обичај организовања поворке Лазарица на Врбицу.
Реч је о неудатим, младим девојкама које, лепо обучене и богато окићене, иду од куће до куће и певају. Домаћини их поздрављају и дарују димболично тако дочекујући летњи период који је пред нама.
Лазарице би облачиле српску ношњу, а девојка која је имала улогу мушког Лазара облачила би свечану девојачку народну ношњу.
Према предању, Лазар је, као кипарски архиепископ, живео још 30 година по васкрсењу, проповедајући хришћанство. Православни верници истовремено прослављају и Врбицу која, према канону цркве, почиње службама бдења у навечерје Цветне недеље, свечаног уласка Христовог у Свету земљу.
