Европска комисија одобрила је финансијска средства од 1,47 милијарди евра за планирано смањење сточног фонда у Холандији. Новац ће бити искоришћен за куповину 3.000 фарми стоке у подручјима „Натура 2000” и њихово трајно затварање.
Холандија је иначе држава која сa релативно мало обрадиве површине остварује велику продуктивност у пољопривреди, посебно сточарству. Циљ владе у Хагу јесте смањивање емисије азота из пољопривреде у посебно загађеним подручјима, пише портал „Агрархојте”, а преноси „Агроклуб”.
Како се наводи, око 500 милиона евра накнада се додељује у облику директних бесповратних средстава. Циљ је надокнадити до 100 одсто губитка пољопривредника који трајно и неповратно затворе своје фарме музних крава, свиња или живине. Произвођачи се обавезују да неће покренути исту производњу животиња у Холандији или којој другој држави чланици ЕУ. Други, већи износ од 975 милиона евра предвиђен је за сточне фарме са највећим емисијама азота. Осим узгајивача крава, свиња и живине, могу га користити и узгајивачи телади. Како су објавили медији, пољопривредницима се, под одређеним условима, надокнађује до 120 одсто губитака. Обавеза одустанка од сточарствa односи се и на будућег купца или корисника предметног земљишта.
Холандија је пример државе која оствaрује велику продуктивност у сточарству и пољопривреди уопште. Оваква одлука могла би да поремети европско тржиште млека али и меса у ЕУ у наредном периоду. Осим еколошког аспекта други циљ ове одлуке могао би да буде и смањење производње. Од 2015. када су укинуте квоте за произвођаче млека дошло је до хиперпродукције, због чега су цене млека пале, а у последње време због санкција Русији произвођачима је тешко да продају сировину. Евидентно је да поремећаји већ постоје, што осећају посебно државе ван ЕУ у које су европски произвођачи последњих месеци, уз подстицаје, пласирали млеко и млечне производе по изузетно ниским ценама.
Својевремено, пре седам-осам година у ЕУ су постојали и негативни бонуси на производњу вишка млека. Произвођачи који су пробијали месечне квоте плаћали су негативне пенале.
Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство у Привредној комори Србије, каже да су овакве одлуке Брисела о гашењу фарми резултат потписаних уговора због недостатка протеинских хранива за исхрану животиња, које највише има у соји која је генетски модификована и највише се производи у Бразилу и Аргентини.
– Како имају свега 77 одсто такве хране од потреба у Европи, они смањују број фарми. Може да се претпостави да ће се производња млека вероватно преселити у неке друге државе. Потписали су и друге еколошке уговоре, што их обавезује да предузимају овакве и сличне мере – истакао је наш саговорник.
Према његовим речима, проблем у млекарству постаје све сложенији и у Србији, али и другим државама. Хрватска је, рецимо, у овом сегменту пала на 25 одсто самодовољности, Бугари такође имају мало своје сировине, Босна и Херцеговина имала је такође велики увоз прошле године из ЕУ млека и млечних производа.
– Ми смо били лидери, али смо за кратко време од извозника постали увозници, у смислу спољнотрговинске размене да нам је увоз постао већи од извоза – рекао је Будимовић.