Народ у Србији због инфлације почео да једе мање

Званични статистички подаци јасно илуструју да је, услед негативних ефеката инфлације, у Србији од почетка године наступио реални пад продаје робе у малопродаји из чега се може извести закључак да је дошло до рапидног слабљења куповне моћи потрошача.

Како је објавио Републички завод за статистику, промет робе у трговини на мало у априлу ове године у односу на исти месец претходне, забележио је реални пад од 6,1 одсто. Уколико се пак упореде прва четири месеца 2023. године са истим периодом у прошлој години, промет је смањен за 4,5 одсто.

У оквиру малопродаје, продаја хране и пића је за прва четири месеца реално пала за 5,2 одсто, док је продаја непрехрамбених производа мања за 4,9 одсто. Инфлацијом је изгледа најмање погођена продаја моторних горива, која је за четири месеца смањена реално за 2,8 одсто у односу на исти период 2022. године.

Међутим, да се данак који плаћамо инфлацији повећава, види се кад се погледају последњи подаци – само за април ове године, када је продаја хране и пића пала за 6,1 одсто, а непрехрамбених производа за чак 8,3 одсто у односу на април 2022.

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић каже за Данас да статистички подаци показују да је дошло до опадања куповне моћи потрошача, а основни разлог за то види у, како каже, нереално високом ценама основних прехрамбених производа у кризним условима.

– Како би надокнадили све своје трошкове трговци су се определили за поскупљења прехрамбених производа који су потрошачима свакодневно потребни. То је довело до пада куповне моћи грађана као и продаје роба у малопродаји – објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, не треба очекивати да ће се ситуација по овом питању променити све док се, како каже, “трговци не уразуме” и престану да нереално дижу цене својих производа.

Са оценом да је куповна моћ грађана знатно опала слаже се и економиста Милан Р. Ковачевић и наводи да је то логична последица инфлаторног удара.

– Надлежни у Србији су, повлачећи погрешне потезе, изазвали да се суочимо са високом степеном инфлације те је то довело пада промета робе у малопродаји јер су, суочени са економском кризом и растом цена, грађани принуђени да буду штедљиви, односно да купују знатно мање робе него раније. Ситуација је постала толико тешка да је један број потрошача принуђен да редукује куповину чак и основних животних потрепштина – наводи Ковачевић.

Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић каже за Данас да је пад продаје робе у малопродаји јасан показатељ слабљења животног стандарда грађана и удара на њихов кућни буџет. Главни кривац, по њој, за такву ситуацију је лоша економска политика Владе Србије и њена неспособност да се избори са негативним утицајима инфлације.

– Ако државна статистика, чије податке увек треба узимати са резервом, призна да је куповна моћ грађана драстично опала онда је то најбољи показатељ колико је јака економска криза у Србији, и колико се код нас лоше живи. Апсолутно сам уверена да је проценат пада промета робе далеко већи од оног који је исказала званична статистика. У свакодневном сам контакту са грађанима и знам како велики број њих живи изузетно тешко у условима беспарице и сталних поскупљења основних животних потрепштина. Наравно, главни кривац за недаће са којима се суочавају потрошачи је Влада Србије због спровођења лоше економске политике којом их је довела до незавидне ситуације. Надлежни нису у стању да се на адекватан начин обрачунају са инфлацијом, уз стална објашњења како је, ето, она у Србију увезена. Ако се зна да инфлација слаби и у Европској унији и Сједињеним Америчким Државама, потпуно је јасно да Влада покушава да оправда свој неуспех и неспособност у сузбијању економске кризе – закључује Ранка Савић.