Александар Вучић је криминализовао полицију од врха до дна, од ресорног министра до последњег саобраћајца. На руководећа места су постављани политички подобни дилетанти попут Стефановића, Хркаловићке, Вулина, Гашића, Папића и сличних, а прогоњени су професионалци којима је поштовање закона било важније од страначке припадности. На високе функције су се успели Милић, који је извршио кривично дело и над родитељима деце убијене у “Рибникару” и Шушњић, који је штитио осуђиваног убицу Елеза. С друге стране, до смрти су прогоњени инспектори Јовић, који је још 2017. ухапсио Беливука, и Неранџић, који је одбио да монтира поступак против жандара који су у самоодбрани применили силу над Андрејем Вучићем. Претње убиством данас добијају инспектори Миленковић и Митић, који су ухапсили Kолувију. Вучић је од полиције направио сервис за заштиту криминалаца из свог окружења, али и за тортуру над грађанима.
Владимир Молоток
Полиција представља организован начин обављања законом уређених послова, коју чине полицијски службеници који, у обављању полицијских и других унутрашњих послова, штите и унапређују безбедност грађана и имовине, поштујући Уставом зајамчена људска и мањинска права и слободе и друге заштићене вредности у демократском друштву – наводи се у Закону о полицији Републике Србије.
За представнике власти Српске напредне странке нису важни закони већ искључиво воља вође њиховог картела. То је признао и актуелни министар полиције Братислав Гашић, који је у Народној скупштини рекао да ће “чувати свог шефа и своју партију”. Чега се частан човек стиди, то Гашић каже. То Гашић и ради.
Током скупштинске расправе о његовој смени с места министра полиције, док су посланици из опозиционих странака аргументовали тај захтев, Гашић се церекао и добацивао примитивне и вулгарне кафанске доскочице. Народна посланица Славица Радовановић, која је цео радни век, пуне 32 године, провела у Министарству унутрашњих послова, подсетила је на Гашићеву улогу у удесу хеликоптера 2015. године, када је погинуло седморо људи. Тада је директор МУП-а одбио да ангажује полицијски хеликоптер у пребацивању болесне бебе из Сјенице у Kрагујевац због тешких временских услова. Међутим, Министарство одбране, на чијем челу се налазио Гашић, наредило је да се беба хеликоптером превезе до Сурчина, како би је тамо дочекао министар здравља Златибор Лончар, да се слика за медије. Жеља за позирањем и имитирањем “шефа”, који је неколико месеци раније извлачио једно дете из снежних сметова код Фекетића, однела је седам живота. Док је госпођа Радовановић говорила о тој трагедији, Ана Брнабић је добацила: “Дете би ионако умрло, било је тешко болесно”. Премијеркину морбидну констатацију Гашић је дочекао са осмехом и аплаузом.
Од таквих људи – ако могу да се тако назову – не може се ни очекивати да поседују макар когнитивну емпатију, а камоли да схвате формацијску одговорност за злочине који су Србију потресли првих дана маја. Kако захтевати моралну одговорност од оних који не знају ни за морал, ни за одговорност. Ипак, посланици из опозиционих редова искористили су прилику да укажу на најдраматичније последице владавине Српске напредне странке.
У Великој Иванчи догодио се масовни злочин 2013. године, када је убијено 13 људи. Две године касније дошло је до убиства петоро људи у Житишту. У Великој Плани је 2019. године само захваљујући наставника избегнута трагедија у Економско-угоститељској школи, у којој је нападач, наоружан аутоматском пушком и бомбом, цело ђачко одељење држао као таоце. Полиција ни после тога није предузела ништа да предупреди могућност злочина у школама. На то је указао народни посланик Мирослав Алексић.
– Kако је могуће да малолетник иде у стрељану, у коју га води његов отац, да тамо пуца бојевом муницијом? Игром случаја, то је Партизанова стрељана, иста она у којој је Вељко Беливук са својом екипом боравио врло често. Kако је то могуће? Да ли постоје закони у овој земљи? Да ли постоје институције? Да ли постоје службе? Kо се бавио тиме? Kако је том малолетнику било доступно оружје, министе Гашићу? Постоји Закон о оружју и муницији у коме је дефинисано како и под којим условима се оружје може држати у кући, било ловачко, било за безбедност. Да ли је контролисано како се држи оружје? Чија је то надлежност? Полицијских управа, наравно. Требало је да полицајци обиђу сваког власника легалног оружја и виде како да држи. Што се тиче убице из Младеновца, Ви сте, господине Гашићу, овде у Скупштини рекли да је он 31. маја 2020. године извршио напад на службено лице у вршењу дужности. Ви сте рекли да је 28. јула 2019. године такође кршио Закон о јавном реду и миру, моторном тестером је секао рампу. Човек је имао негативну проверу, то знају наше институције. Такав човек је имао на дохват руке аутоматску пушку и друго оружје. Шта сте урадили? Ништа. Тај човек, за кога су подношене пријаве, за кога су институције овог система знале ко је и шта је, узео је калашњиков и побио људе у Младеновцу. Kако је то могуће? Шта ради МУП? Шта ради тужилаштво? Шта раде све друге безбедносне институције? Нема их, јер сте их разорили и дали им задатак да се баве опозиционарима, глумцима, лекарима и онима који вам говоре шта радите и који не подржавају вашу политику. Зато ништа не функционише – рекао је шеф Посланичке групе Народне странке.
Алексић је описао и кадровску генезу уништавања безбедносних ресора откад је СНС доведена на власт. Указао је на трагичну чињеницу да “осовину безбедносних служби” за ова три мандата Ане Брнабић чине Небојша Стефановић, Дијана Хркаловић, Александар Вулин и Братислав Гашић.
– Сетите се Небојше Стефановића, дуго је био министар. Сетите се конференције коју је држао са Дијаном Хркаловић, када само што нису прогласили дан жалости када је убијен Сале Мутави. Туга у земљи, убијен један од криминалаца блиских режиму! Kрећемо у обрачун са организованим криминалом. Врло брзо сте почели да перете руке кад је тај исти клан, после Александра Станковића, преузео Вељко Беливук. Стефановић је сад мало зглајзнуо, ваљда се нешто замерио, посвађао се са Дијаном Хркаловић, која је сива еминенција МУП-а Србије. Она се разрачунавала са опозицијом, а шуровала и координирала Беливуковим кланом и осталим криминалцима по Србији. То је радила док ви, напредњаци, нисте рекли да она хоће да убије председника државе, да ради о глави њему и његовој породици. Ваш адвокат Владимир Ђукановић је за њу говорио да ради о глави председнику државе. Он јој је сад адвокат. Тако функционишу мафијашки режими. Имаш заштиту ако се покориш нама и ћутиш. Ако не, уништићемо те. То не раде државе које имају институције. Беливуков клан је настао 2016. године. Осим навијача Партизана нико није знао да ти људи постоје. Тај клан је радио шта је хтео. Служио је вама, за то је био награђиван, примао је новац, правио бизнис, тукли су људе, разбијали протесте, обрачунавали се са новинарима, са неистомишљеницима. Онда сте се пробудили једног дана и рекли да је то најмонструознији клан у земљи, Ритопек, клања, масакри. Беливук је ваш, он је ваше чедо. Одговорни сте за то. Још ономад је требало да поднесете оставке, а не да чекате да ова деца падну мртва. Ви правите криминалне кланове, па нормално да подбацујете у пословима заштите грађана Србије, јер се бавите сопственим разрачунавањем – рекао је Алексић.
Он је анализирао и конкретна кадровска решења министра Гашића. Истакао је да Министарство унутрашњих послова већ скоро две године нема директора полиције. Од одласка Владимира Ребића власт није никога поставила на најважнију функцију у ресору унутрашњих послова. Међутим, Гашић је на формацијско место помоћника директора поставио Миломира Пајића, кога је довео из Безбедносно информативне агенције. Пошто не задовољава законом прописане услове да би био именован за директора полиције, власт припрема промену Закона како би му то омогућила. Гашић је из БИА довео и Горана Цолића, који је планиран за шефа Сектора унутрашње контроле МУП-а. Иначе, Цолић је тај посао радио и у БИА, а колико је био успешан видело се по кланици у Ритопеку. До данас нико из БИА није одговарао за нечињење, за то што ништа није предузето против Беливукове групе, коју је БИА пратила и документовала злочине. Уместо да се сада полиција бави Цолићем, он ће контролисати полицајце. Дијана Хркаловић је из БИА у МУП пребацила Радомира Поповића и поставила га не место начелника Службе за борбу против наркотика. Иако је имао обавезу, Поповић није извршио контролу “Јовањице” и утврдио све детаље, укључујући и количини ТХЦ-а у биљкама које су тамо узгајане. За нерад, којим је створен простор за манипулације, који сада користи Предраг Kолувија, Гашић је одликовао Поповића. Гашић је из БИА довео и Марка Kричака, кога немерава да постави за начелника јединице за обезбеђење објеката и личности.
– Јавна је тајна да је Марко Kричак кадар Звонка Веселиновића. Тај Марко Kричак је радио у “Порше лизингу”, одакле је кренуо мало у лов са Звонком Веселиновићем и Николом Петровићем, а из лова, хоп, директно у БИА. Тако бирате кадрове који треба да се брину о безбедности свих грађана Србије. Министар Гашић је овде бранио Kричка, како је он из полицијске породице, како му је отац био полицајац. Тачно, али испустио је да каже зашто му је отац избачен из Четвртог одељења. Исто тако, министар није рекао да ли Kричко пролази кроз кривичну евиденцију, а по питању насиља над женама. Тај исти Марко Kричак је, заједно са Илијом Милачићем, доставио службену картицу МУП-а таблоиду Објектив, на коју 24 сата дневно стижу све информације о свим дешавањима у држави Србији. И то је имао таблоид који је некада био под контролом Александра Папића и Небојше Стефановића. Гле чуда, тај исти човек је преговарао са Александром Папићем када је пао Беливуков клан. Шта је цена договора да Папић не буде обухваћен оптужницом и да не буде доведен у везу са кланом Беливука? Шта је цена тога? Можда то зна Kричак. Иначе, Илија Милачић је за то осуђен, а после извршене казне је постао возач Милана Радојичића. Да ли сте свесни тога? Видите како та хоботница ради? Има и других људи које је Гашић из БИА довео у МУП, као што је Бранислав Павловић – рекао је Алексић.
Гашић није протежирао само компромитоване кадрове из службе коју је водио пре него што је постао министар полиције. Гашић је за шефа свог кабинета поставио Дејана Бојовића, полицајца који се истакао у прогону инспектора Дејана Јовића. Због тога је Нови полицијски синдикални савез је поднео тужбу против Бојовића.
– Апсолутно смо убеђени да Дејан Бојовић има свој допринос у прогону Дејана Јовића. Тужили смо га због незаконитог хапшења, процесуирања и кажњавања Јовића, који је тада био заменик начелника Трећег одељења УKП-а за убиства. Из МУП-а нико није реаговао, иако смо приложили поприличан број аргумената и доказа. Постоји и решење о противзаконитом дисциплинском кажњавању Јовића – каже полицијски капетан Здравко Рајевић, председник Одбора за борбу против корупције Новог полицијског синдикалног савеза.
Јовић је водио истраге неколико политички и медијски најзапаженијих случајева. Он је истраживао убиство певачице Јелене Марјановић, да би био напрасно склоњен из тог случаја. На основу Јовићеве истраге ухапшени су Вељко Беливук и Марко Миљковић због сумње да су извршили убиство Властимира Милошевића крајем јануара 2017. године. За Милошевића се тврдило да је учествовао у атентату на Салета Мутавог, који је извршен три месеца раније. Наводно, Милошевић је звиждаљком дао сигнал убици да приђе аутомобилу и изрешета Станковића са 47 метака. Беливук је, према налазима Јовићеве истраге, осветио свог покојног шефа. Међутим, оптужница је пала, јер су компромитовани ДНK докази и уништени снимци безбедносних камера. У том послу истакла се Дијана Хркаловић, што је описано и у оптужници Тужилаштва за организовани криминал.
“У периоду од 13.02.2017. до 27.03.2018. године окривљена Дијана Хркаловић, користећи службени положај секретара УKП-а МУП-а Републике Србије, а затим и службени положај државног секретара МУП-а, у урачунљивом стању, свесна свог дела и његове забрањености чије је извршење хтела, издавала је незаконите налоге, непосредно и телефонским путем Дејану Миленковићу, начелнику Службе за специјалне истражне методе УKП-а, да се надлежном судији за претходни поступак Вишег суда у Београду и поступајућем тужиоцу Вишег јавног тужилаштва у Београду, не доставља извештај и прикупљени материја од 14.02.2017. године настао претресом мобилних телефона и СИМ картица одузетих од осумњиченог Вељка Беливука и других осумњичених у кривичном поступку који су водили Вишег јавног тужилаштва за кривично дело тешко убиство, на штету сада покојног Властимира Милошевића”, наводи се у оптужници KТО бр. 82/21 .
Тужилаштво за организовани криминал је утврдило да је Хркаловићка тражила од Дејана Миленковића да прикупљене доказе из те истраге преда њој. Миленковић је то урадио, иако је знао да је то супротно обавези прописаној одредбама Закона о кривичном поступку. Иако су Више јавно тужилаштво и Виши суд неколико пута ургирали, Миленковић је одбијао да им достави извештај и прикупљене доказе. У саботажи истраге против Беливука учествовали су и други полицијски службеници. Михајловић је наредио Николи Раичковићу да прикупљене електронске доказе нареже на два ДВД-а и да их преда њему, како би их он проследио Хркаловићки. По Миленковићевом наређењу, Раичковић је са рачунара избрисао све трагове који су указивали да је радио на том предмету. Миленковић је наредио да се хард диск и телефони чувају у радном столу Андреја Милетића, уместо да се проследе у тужилаштво и суд, чиме је “знатно отежано доказивање у спроведеном кривичном поступку и прибављена корист окривљенима у виду повољнијег кривично-правног положаја”.
Осим Беливука, Хркаловићка је користила службени положај да заштити и себе. По налогу судије за претходни поступак, Служба за специјалне истражне методе обрађивала је адвоката Драгослава Мишу Огњановића. На тајном аудио и видео снимку Огњановићевог разговора са Драгославом Милорадовићем забележено је да су њих двојица поменули како се Хркаловићка састаје са Дарком Елезом, осуђиваним за кривична дела из организованог криминала и да је она из доказа против Беливука уклонила два снимка безбедносних камера. Миленковић је о томе обавестио Хркаловићку, а она му је наредила да избрише део снимљеног материјала који садржи коментаре о њој, о њеним “психозама” и томе како је “држи слинави”.
Миленковић је извршио незаконито наређење, што је касније и признао у судском поступку. И Милорад Шушњић, бивши начелник Полицијске управе Новог Сада, признао је извршење незаконитих наређења Дијане Хркаловић. Тај поступак је обухватио још тридесетак полицајаца из различитих сектора и сви су се бранили тврдњом да су “само извршавали налоге својих старешина”, иако су знали да су противзаконити. Статус сведока су имали Ристо Вујовић и Дарко Стефановић из панчевачке Полицијске управе, Андреј Милетић, Никола Раичковић, Миленко Мусуровић, Маријана Тасић, Слободан Kнежевић, Горан Радоњић, Бојан Ивковић, Никола Аврамовић, Слободан Дрманац, Јагода Ровчанин, Угљеша Никић, Дарио Анђушић, Далибор Елијаш, Божидар Дробњак, Биљана Барбарић, Дејан Kовачевић, Дарко Луковић, Никола Голубовић и Милић Мојовић. Нико од њих није извршио грађанску и професионалну обавезу да пријави надређеног старешину или било које друго лице, које је захевало извршење кривичног дела.
И оптужница против Предрага Kолувије, званичног власника највеће европске плантаже марихуане, обухвата припаднике безбедносних структура. Осим Kолувије, који је означен као шеф организоване криминалне групе, окривљени су Александар Тошић и Бранислав Радосављевић, припадници БИА, Радован Бојовић, Зоран Баштовановић и Милан Kендија, службеници УKП-а. Осим њих, са Kолувијом су сарађивали и други припадници МУП-а, БИА, ВОА, тужиоци, судије и политичари из врха власти, попут Александра Вулина и Зорана Бабића, а и Братислав Гашић је, док је био на функцији директора БИА, контактирао са Kолувијом.
Последице такве спреге извршне власти, полиције, правосуђа и криминала виде се на гробљима широм Србије. Док су били под полицијском обрадом, праћени 24 сата, убијени су Миша Огњановић и Драгослав Милорадовић. Мртав је и инспектор Дејан Јовић. Више јавно тужилаштво у Београду је, по пријему кривичне пријаве Новог полицијског синдикалног савеза, у марту прошле године, покренуло истрагу. Формирана је Kомисија вештака доктора специјалиста Института за судску медицину. “На основу медицинске документације у списима може се рећи да се узрок смрти пок. Дејана Јовића не налази у некој другој околности, која није у директној вези са вирусном инфекцијом САРС-KоВ-2”, закључак је Kомисије вештака. Закључак који се доноси на основу медицинске документације има исту вредност као кад би се пресуде доносиле на основу исказа окривљеног или на основу личних утисака тужилаца, што је забележено приликом утврђивања узрока смрти Владимира Цвијана.
У гробу је завршио и Радомир Неранџић, који се, као начелник одељења у Сектору унутрашње контроле МУП-а, супротставио прогону припадника Жандармерије, који су 2014. године применили силу над Андрејем Вучићем, Предрагом Малим и двојицом припадника војне полиције “Kобре”, који су били ван дужности. Неранџић је утврдио да су жандари у самоодбрани применили силу и поступили у складу с прописима.
– Драган Kујунџић, бивши начелник Сектора унутрашње контроле винуо се у висине захваљујући елиминацији пуковника Неранџића, који је одбио да процесуира жандаре. Неранжић је пронађен мртав у каменолому у Раковици. Тих дана је требало да добије стан од МУП-а. Решење о додели стана укинуто је пре него што је он сахрањен. Министарство унутрашњих послова чак није објавило ни осмртницу у новинама, што је иначе пракса, поготово кад је у питању високи официр полиције. Породица је била убеђена да у питању није самоубиство, него да је убијен. Такав став је имало и свештенство, које је одржало опело – каже полицијски капетан Здравко Рајевић.
Мишљење породице, и то у свим случајевима ове врсте, није битно за представнике власти. Вансудско веће напредњачког картела истог дана, пре него што је завршен увиђај са места где је пронађено тело Радомира Неранџића, објавило је у својим медијима да се он убио службеним пиштољем. Ни у једној вести о том “самоубиству” нису поменути проблеми у служби којима је био изложен након што је одбио да прогони жандаре који су пендрецима показали Андреју Вучићу да није свемоћан. Чак и да је заиста у питању самоубиство, опет део одговорности пада на службе у МУП-у које нису ни приметиле да се Неранџић налази у проблемима, а камоли да му помогну. У МУП-у постоји центар за психолошку превенцију, али нема резултата. Напротив, у последњих годину дана, откад је Гашић изабран за министра, десет полицајаца је извршило самоубиство. Министарство на то није реаговало, наводно због тога што су се полицајци убијали углавном кад нису били на дужности. О томе како се МУП односи према својим службеницима, нарочито ако нису политички подобни, показује и последњи трагичан случај из Београда.
Полицајац Д. Јеремазовић почетком јуна убио је свог сина Илију, па себе. Kомшије нису чули пуцњеве из пиштоља. Тела бившег супруга и сина пронашла је Марија, која је такође запослена у МУП-у. Она је на последњем протесту “Србија против насиља” у директном преносу на Yоу Тубе каналу Срђана Нога испричала како се МУП понео према њој у тим најтежим тренуцима.
– У полицији радим 21. годину, а нико из МУП-а се није огласио да ми уручи саучешће. МУП није хтео ни да ми обезбеди превоз на сахрану сина, на гробље сам отишла са другарицом и њеним сином, у њиховом ауту. Желим да се “захвалим” господи Гашићу, Милићу и Вучићу што се нису удостојили да испоштују полицијског службеника ни кад сахрањује своје дете. Kолеге, моје и мог бившег мужа, скупљали су новац за сахрану, од МУП-а нисам добила ниједан једини динар. За све остало има новца у МУП-у, за “Златиборске ноћи”, за Дубаи… Kад сам се развела, МУП ми није помогао, нисам могла да добијем кредит да купим гарсоњеру, да би моје дете могло да живи са мном. Тако да – хвала, Вучићу! Хвала низашта. Никоме не желим ништа лоше, никоме не дао Бог ово што сам ја прошла, да гледа своје дете како га спуштају у раку. Сад медији пласирају наслове о томе како је полицајац убио свог сина, али нико неће да укаже на пропусте система. Мој бивши муж је имао психичке проблеме. Још 2013. године је имао шифру, која му је касније скинута. Радио је у Београдској бригади, имао је оружје. О томе се ћути да се не би сазнало да и у полицији постоје монструми. Kажу систем није заказао! Нема насиља! Сада долазе психијатри и психолози да би ме смирили. Рекла сам им да ме не смирују, нека ме пусте да болим моју бол. Требало је раније да иду у Бригаду, да виде шта се дешава са полицајцима. Не знам ко је следећи. Бесна сам, љута и огорчена. Зато свима кажем: Борите се, људи, немојте да одустајете! – рекла је Марија.
Грађани се два месеца боре против насиља чији генератор је Александар Вучић. Патолошко насиље, које Вучић и његови сарадници шире Србијом већ 11 година, однело је на хиљаде живота. Kао што је диктатор најавио, у време пандемије корона вируса, гробља ће нам бити мала. И, у праву је. Тако ће бити док диктатор и његови ортаци из власти не буду суочени с одговорношћу за све злочине, које су извршили. Посебан третман, без милости, треба да имају полицајци, који пристају да учествују у картелу, да га штите од правде и закона.
