Цене хране у свету прошле године биле су седам одсто мање у поређењу с 2011, а код нас су у истом периоду добрано порасле, и још увек расту. Док у свету падају, код нас су лане повећане 15,4 посто. Извештај о појефтињењу хране на светском тржишту објавила је УН-ова организација за храну и пољопривреду ФАО.
Цене хране у децембру су, тврде у ФАО-у, смањене трећи месец заредом.
Занимљиво је да су, по том извештају, у свету највише појефтинили шећер, млечни производи, биљне и животињске масноће, а те су намирнице, изузев шећера којем је цена пала, код нас поскупеле. Шећер је на светском тржишту јефтинији 17,1 одсто, млечни производи 14,5, биљне и животињске масноће 10,7 одсто, а осетно је мањи пад код житарица (2,4 одсто) и меса (1,1). Док у свету јестиво уље и масти појефтињују, код нас их плаћамо трећину, односно 27,9 посто, скупље. Свежем месу цене су подигнуте просечних 17,5 посто, а риби 19. Млеко, јогурт, сир и други млечни производи код нас су лане отишли 12,2 посто, док је у свету цена млечним производима такође падала. Поврће је у Србији било супље чак 28,7 посто. Поскупела су јаја па је тренутна цена у супермаркетима од 160 до 200 динара за паковање од десет комада. Та намирница ће још ићи навише, а у Заједници живинара кажу да би због поскупљења сировина и хране за живину реално било да се цене подигну и 40 посто, али се, бар за сада, због ниске куповне моћи грађана то неће догодити. С обзиром на то да од августа драстично расту цене сунцокретове сачме, соје и кукуруза, може се очекивати и поскупљење других намирница.
Исти проблем као ми има и регион. У Хрватској су, рецимо, по подацима званичне статистике, цене хране у прошлој години у односу на 2011, повећане шест посто, али процене иду и до 15 процената. Извештај Светске банке из 2012. године за Југоисточну Европу показује да су од октобра 2011. до октобра 2012. године цене хране порасле отприлике три посто у Албанији и на Косову, 5,9 у Македонији, 6,8 у Црној Гори, а највише управо у Србији – чак 13 посто.
Један од узрока тако драстичног поскупљења хране у нашим маркетима и на пијацама је свакако суша, међутим, имали су је протеклог лета и комшије па опет нису тако лоше прошле.
– Код нас је заправо прави цунами поскупљења у прошлој години условио даљи пад вредности динара, повећање ПДВ-а од два посто и стварање монопола у привреди – објаснио је сарадник Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић. – Стање у економији земље додатно је погоршало одсуство сваке стратегије пољопривредног развоја замље па је тако поглед у небо оно што опредељује какав ће нам бити род.
По речима директора Института за економику пољопривреде Драга Цвијановића, за тако нешто има више разлога.
– Најпре, суша је узела данак и у свету и код нас. Приноси кукуруза и сојине сачме драстично су мањи. Одмах се јавља проблем с ценама сточне хране, што се на крају прелије и на малопродајне цене меса у трговинама. Исто је и с другим намирницама. Поскупљење инпута увек гура ценовнике навише – објашњава Цвијановић.
Дневник
