У Минхену почиње конференција о претњама међународној безбедносни (1-3 фебруара). Пред њеним учесницима су проблеми у еврозони, претње евро-атлантској зони и сајберопасности. Данас, међутим, у првом плану је ситуација у арапским земљама.
49. Минхенска конференција се спрема да прими госте. Међу њима су руски министар иностраних послова Сергеј Лавров, амерички потпредседник Џо Бајден, шеф европске дипломатије Кетрин Ештон, генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен, министар иностраних послова Турске Ахмет Давутоглу и његов немачки колега Гвидо Вестервеле. Пред њима – традиционална питања за Минхенски форум: криза у еврозони, безбедност у евро-атлантским земљама, југоисточној Европи и на Кавказу, претње тероризма, дипломатија у дигиталном добу.
У 2011, овим темама је у последњем тренутку било додато питање ситуације у Египту. Тадашње дешавање у земљи је било названо “нестабилним”. На крају, оно је и постало једно од главних тема на форуму. Две године касније, поново је међу главним темама. Само што је сада много шира географија. У програму 49. Конференције проблем је дефинисан на следећи начин: “Сирија, Мали и иза њихових граница: шта радити са кризом?” То није само питање безбедности земаља, па чак и региона. Ширење тероризма и радикалног исламизма прети и европским земљама. Тренутна политика Запада доводи до све дубљег сукоба Запада и исламског света, сматра бивши руски амбасадор у Либији и Јемену Венијамин Попов.
Западне земље треба да извуку поуку. Њихове акције могу довести на власт или оснажити исламисте. Поука из Либије није извучена. Практично иста ствар се сада покушава урадити и са Сиријом. То ће бити такав извор напетости, да није познато како ће се успети смирити. Шта Запад очекује да буде следеће? Американци и земље НАТО желе да се повуку трупе из Авганистана. Тамо јачају позиције талибани. Значи, праве се нови фронтови – посебно против западног света.
Стручњаци напомињу – индикативна је реакција САД и Русије у вези са догађајума у Малију. САД отворено не желе да се укључе у сукоб, помажући само Французима у пребацивању њених јединица. Русија је, такође, направила корак напред подржавајући акције Париза, рекао је немачки политиколог Александар Рар.
Конференција ће разматрати не само будућност Блиског истока. У хотелу “Бајеришер Хоф” ће бити вођена расправа о безбедности у евроатлантској зони. Русија и САД ће у Минхену традиционално повести разговоре о питању противракетне одбране у Европи, а такође ће, традиционално, разменити и оптужбе. Међутим, одлазећа са места државног секретара САД Хилари Клинтон, рекла да ће у наредних неколико година доћи до пробоја у односима између Русије и Запада. Тренутне тензије између Москве и Вашингтона неће утицати на дијалог о противракетној одбрани, мишљења је професор Московског државног института за међународне односе Михаил Троицки.
Могуће је да је, већ сада, бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон, имала у виду да је лопта сада на руској страни. Москва још увек мора да одлучи која врста противракетне одбране, као и читав низ других војних технологија, развијених од стране САД, су препреке да се настави процес смањења нуклеарног наоружања. Можда ће Русија наћи снаге да настави преговоре или ће се односи ограничити на споразуму СНВ из 2010 године.
Узгред, у Минхену су пре две године, Сергеј Лавров и Хилари Клинтон разменили ратификоване документе СНВ споразума, након чега је он ступио на снагу. Међутим, на дневном реду конференције у Минхену се није смањио број проблема.
Глас Русије
