БEOГРAД – Стални раст jавног дуга Србиjе, коjи jе лани увећан за 3,2 милиjарде евра, утиче негативно и на стандард грађана, каже економиста Mирослав Здравковић.

Oн jе рекао за Танјуг да веће отплате за jавни дуг утичу на успоравање раста бруто домаћег производа (БДП), а ако таj показатељ спориjе расте онда то значи да мање средстава остаjе за унутрашњу расподелу.
“Уколико се сваке године повећава удео камата и главнице за сервисирање jавног дуга, тада се смањуjе и део за личну потрошњу и то се у Србиjи догађа годинама уназад”, обjаснио jе Здравковић. Oн каже да због даљег раста jавног дуга грађани ове године могу очекивати само минимални раст стандарда.

Према подацима обjављеним на саjту Mинистарства финансиjа, jавни дуг Србиjе jе на краjу минуле године износио 17,67 милиjади евра, према 14,46 милиjарди евра краjем 2011.

Здравковић сматра да ће jавни дуг Србиjе у наредним периоду достићи вредности после коjих више неће расти, зато што ће се стално повећавати обавезе финансирања тог дуга.Oн наводи да jе минуле године само за камате из буџета плаћено око 63 милиjарде динара, а у 2013. jе предвиђено да се за те намене утроши 90 милиjарди динара, а можда и више од те суме.

Професор Eкономског факултета у Београду Драган Ђуричин мишљења jе да висок jавни дуг ниjе толико велики проблем Србиjе већ слаба економиjа немоћна да га сервисира.Иако имамо велики jавни дуг он ниjе апсолутно висок према стандардима међународних финансиjских организациjа, jер многе европске земље и озбљне економиjе имаjу ниво дуга већи него Србиjа, рекао jе Ђуричин за Танјуг. Према његовим речима, да Србиjа има ефикасну и извозно орjентисану економиjу не би били у проблему jавног дуга, тако да у блискоj будућности главно тежиште треба ставити на повећање привредне активности, уз раст, запослености и извоза, што би омогућило лакше финансирање дуга.

Према наjновиjим подацима Управе за jавни дуг, на краjу децембра 2012. године учешће jавног дуга у БДП-у било jе на нивоу од 61,5 одсто, што jе осетно више у односу на раниjе утврђени лимит тог дуга од 45 одсто.

Према процени истраживачког тима Раjфазен банке, на раст спољног дуга Србиjе у 2013. утицаће и руски кредит у вредности од милиjарду долара, а прва транша тог заjма вероватно ће стићи у другом кварталу ове године.