Портпаролка Политичке платформе Солидарност и чланица странке Заједно се осврнула данас на почетак преговора о висини минималне зараде за следећу годину. Она сматра да након 30 година радник коначно мора поново бити вреднован.
– Минимална зарада од 400 евра је увреда за велики део Србије који ову плату прима. Уколико сагледамо ко су људи који ову плату примају, председниково одрђивање минималца постаје још уврдљивије. Вучић, човек који је свој живот провео по фотељама и није имао искуство реалног, тешког рада, одлучује о судбинама оних који напорно раде пре свега у приватним компанијама које су у нашу земљу довеле наше владе које су се неодговорно односиле спрам радника – рекла је Лојпур.
Она сматра да лицитирањем о висини минималне зараде председник обесмишљава институције које постоје, што је заправо његов манир од самог почетка владавине.
– Аутократска одлука човека без осећаја за реално. Целокупна власт показује ове карактеристике, другим речима сви чланови Владе који себи дозвољавају да са трона својих бенефиција и тоталних узурпација свих полуга моћи, одлучују о онима на којима почива целокупни систем – каже Лојпур.
– Потрошачка корпа износи 98.000 динара – колико вам минималаца треба да би четворочлана породица могла да преживи? Тешко да око себе можемо пронаћи некога ко не ради додатан посао како би преживео и прехранио своју породицу. Те породице нису породице председника или премијерке – сматра портпаролка Солидарности.
Лојпур верује и да након 30 година крајњег унижавања радник у Србији заслужује да буде вреднован.
– Његово достојанство подразумева да буде третиран у складу са својим економским доприносом. Целокупан буџет, наш новац од кога се граде њихове грађевине – од националних стадиона, до изложбених простора за Еxпо, почива на поштеном плаћању пореза и доприноса људи којима ова држава краде рад – закључила је Лојпур.
ČOVEK ZA SVE I SVAŠTA?!
Predsednik ΛV je šef za sve i svja u ovoj bednoj zemlji na brdovitom Balkanu. On vedri i oblači, odlučuje kada će pasti kiša i grad i kada će grejati sunce. Nije čudo što on odlučuje koja će biti minimalna zarada. On odlučuje o visini penzije, da ne bi se prejeli penzioneri on je otimao četiri godine penzije, a zaboravio da vrati otetog i smanjio prosečnu penziju 2012. godine sa 65% na 40% prosečne plate sada. On nikada nije radio, samo pričao i zamajavao slušaoce, ministri i ostali ostaju samo figure, klimoglavci, uvlakači i navijači. Nećemo se iznenaditi kada ΛV odredi vreme obroka, odlazak u WC, kada će se spavati i kada će se ustajati. On je jedini za bednu budućnost.
I PENZIONERI ZASLUŽUJU PAŽNJU SINDIKATA I VLADE
Predsednik sindikata penzionera, po pitanju povećanja penzije, morao je da konsultuje članstva, a ne da zahteva polovično od sledovanja penziponera. Naime, prosek penzije treba da budu najmanje 60% od prosečne plate, jer kada je Vučić zaseo u fotelji na čelu Srbije prosek penzija je bio 65% prosečne plate, a bilo je više penzionera i manje zapošljenih nego sada. Iz ovoga sledi da predlog povećanja penzije od 10,5 do 19% neka se predsednik slika s tim brojkama. Takođe, otete penzije za četiri godine treba da se vrate u potpunosti, a ne 10%. Penzioneri bar milion njih živi gladno i bedno i uklapaju se u 25% stanovništva u Srbiji da živi ispod granice bede. Sindikat penzionera treba da se bori za navedeni nivo rasta standarda penzionera, a ne da ih gledaju kako gladuju i jaduju.Gladni neće moći da glasaju.