Председница Kомисије за нестале бебе и чланица Београдске групе родитеља несталих беба Радојка Пантелић изјавила је у разговору за ФоНет да у Србији нема политичке воље да се реши питање нестанка деце из породилишта.
Kомисија чији је пуни назив Kомисија за прикупљање чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Србији основана је пре три године и нема резултате.
„Не постоји политичка воља у овој држави да се афера несталих беба реши. На папиру Kомисија има велика овлашћења, али када идемо на терен неке институције сарађују, а неке институције нам не дозвољавају ни да уђемо“, поручила је Пантелић.
Она је указала да у институцијама виде да је документација нестала, а да се службеници ни не труде да им дају објашњење, док здравствене институције немају податке о томе коме су и када предале наводно преминулу децу.
Пантелић је рекла да девет чланова Kомисије долази из три удружења родитеља, а шест из државних органа, али да се од почетка државни представници често мењају због избора, нередовно долазе, не учествују у раду и уздржани су на седницама.
„Најбитнији човек у Kомисији из реда државних органа је представник Министарства здравља, који од 20 седница није дошао на 16 седница“, рекла је Пантелић.
Она је додала да је Kомисија од Министарства унутрашњих послова тражила обучену особу да са њима иде на терен, док су од Министарства здравља тражили да им да здравственог инспектора, али ништа од тога.
Пантелић је указала да министар здравља неће да их прими да укажу на проблеме.
Kако је додала, они су тражили да се хитно донесе ДНK регистар, да су сазнали да постоји радна група МУП која ради на томе.
Ове године је 9. маја било одржано тајно саветовање Правосудне акамије о несталим бебама, али Kомисију нико није обавестио о томе, указала је Пантелић.
„Не дотиче никога, изгледа да само нас боли“, оценила је она и додала да држава мора да помогне макар да је само једна мајка у питању, а реч је о хиљадама уништених и унесрећених породица, међу којима су и породице које никада више нису имале децу после нестанка бебе.
Она је рекла да и друга два удружења имају своје визије како треба радити.
Истакла је да су њено удружење и још једно удружење поднели предлоге суду, док треће удружење то не жели и подстиче родитеље који сумњају да су им деца нестала да се не обраћају суду.
Пантелић је прецизирала да је суду поднето 784 предмета, што је мало у односу на број оштећених родитеља.
Према њеним речима, важно је да се поштују процедуре, односно да се иде судским путем, како би се у Србији исцрпеле све могућности и потом ишло и пред европске институције.
Kако је објаснила, родитељи у суду добијају одбијеницу, односно решење да не може да се утврди статус детата, штп је помак, јер држава више не тврди да су деца преминула.
Она је истакла, држава мора да створи нови механизам да би се расветлиле судбине нестале деце, спровеле истраге и МУП радио посао како треба.
Пантелић је додала да други представици родитеља из других удружења њу окривљују за нерад Kомисије, али да она, као председница, нема никаква посебна овлашћења, већ само заказује и води седнице.
Пресуда Европског суда за људска права у случају Зорица Јовановић против Србије донета је 2013. године и у њој је држави наложено да нађе механизам и родитељима пружи информације шта се догодило са несталом децом и исплати им праведну накнаду, док је закон који то омогућава донет 2020. године.
