Званична статистика саопштила је да је куповна моћ грађана Србије у трећем кварталу била слабија него у другом, пошто је за покривање просечне потрошачке корпе у трећем кварталу било потребно 1,18 просечних зарада, а у другом кварталу 1,16. С друге стране, у поређењу са истим кварталом претходне године, однос зараде без пореза и доприноса и просечне потрошачке корпе указује на раст куповне моћи, пошто је у трећем кварталу прошле године за покриће просечне потрошачке корпе било неопходно 1,19 просечних зарада.
Дејан Молнар, ванредни професор на Економском факултету у Београду, каже да се статистички ради о малим разликама, иако је јасно да куповна моћ пада.
„Животни стандард значајног дела становништва је опао пре свега због раста цена хране и енергената. Људи највећи део дохотка издвајају за то. Ове ставке су у последњих годину и по дана више поскупеле него што су повећане номиналне зараде. Оне са нижим дохоцима то више погађа”, каже Молнар.
Подсећа да су струја и гас поскупели три пута ове године, а почетком октобра су повећане акцизе на гориво, струју, кафу, алкохол и дуванске производе. Само у току ове године кумулативан (укупан) раст цене струје ће износити око 26 одсто, а гаса око 33 одсто.
„Када је у питању ниво животног стандарда, људи су на првом месту заинтересовани за обим личне потрошње, односно за то колико добара могу да обезбеде помоћу дохотка којим располажу. Виши стандард постиже се уколико се омогући куповина веће количине производа и услуга”, каже наш саговорник.
Молнар подсећа да је код нас промет робе у трговини на мало (коригован за инфлацију) у периоду 2014–2022. године у континуитету растао. Сада је ситуација обрнута. Када се то има у виду, потпуно је јасно због чега влада општи утисак да се у 2023. години материјални положај људи погоршао. После вишегодишњег узастопног повећања „од имати” одједном је дошло до смањења „до немати”. Иначе, просечна нето зарада (без пореза и доприноса) у нашој земљи већ низ година каска за вредношћу просечне потрошачке корпе. Званична статистика сада показује да је међугодишња инфлација осам одсто, а да је храна поскупела за годину дана само 9,1 одсто. Међутим, треба погледати и оне условно речено мало старије податке. Професор Молнар је упоредио податке за годину и по дана.
Наиме, у јулу 2023. у односу на јануар 2021. године цене су у просеку порасле за чак 31 одсто. Храна је у јулу 2023. у поређењу са јануаром 2021. била скупља за чак 51,9 одсто, при чему су највише поскупели хлеб и житарице 41,3 одсто, месо 48,5 одсто, риба 41,4 одсто, млеко, сир и јаја 58 одсто, уља и масти 46,3 одсто, воће 45,3 одсто, поврће чак 79 одсто, безалкохолна пића 33,5 одсто, кафа и чај 44,1 одсто.
Што се тиче оцене статистике да је акција „Боља цена” снизила инфлацију, наш саговорник каже да је она изнуђена када се узму у обзир предочени докази о паду животног стандарда знатног броја грађана током последње две и по године, а поставља питање који проценат грађана у структури своје потрошачке корпе уопште има артикле чија је цене снижена, односно коме је ова мера намењена. Закључује, стандард се не може повећати „на силу”.
Иван Николић, уредник публикације Месечне анализе и трендови, у последњем броју наводи да је вредност промета робе у трговини на мало у октобру 2023. године била већа него у истом месецу претходне године за 7,6 одсто. Инфлација је поништила то повећање, те је реални промет на истом нивоу из октобра 2022.
„Уколико се упореде првих десет месеци ове године са истим периодом 2022, реални промет робе у трговини на мало је и даље нижи за 3,4 одсто. Ако се динамика промета у трговини на мало текуће прати путем реалних десезонираних података и тренд-циклуса, видеће се да је после краја првог тромесечја 2022. године реални промет опадао наредних дванаест месеци. Тренд се преокреће навише од јуна ове године, при чему је његова вредност све ближа лањском просеку. Зато, за првих десет месеци ове године у односу на исти период 2022. реални пад промета је и даље релативно високих 3,4 одсто. Реални промет хране, пића и дувана у октобру ове године реално је враћен на ниво из октобра 2022. године, док је реални промет непрехрамбених производа био већи за 3,3 одсто”, каже Николић.
