Израелски стручњак за истраживање Холокауста Гидеон Грајф поручио је данас у Београду да је професор Србољуб Живановић платио високу цијену за бескомпромисне ставове о концентрационом логору за истребљење Јасеновцу којим су хрватске усташе управљале екстремном окрутношћу и гдје је убијено више од 700.000 невиних Срба, Јевреја и Рома.
Грајф је на комеморативном скупу у Српској академији наука и уметности /САНУ/поводом смрти академика Србољуба Живановића, упамћеног као члана Форензичког тима који је 1964. године вршио ископавања масовних гробница у Јасеновцу, истакао да је Живановић био велики научник, генијалан доктор, племенит и човјек од интегритета, а изнад свега храбар човјек који је без оклијевања бранио своје ставове.
Комеморативни скуп у САНУ поводом смрти академика Живановића (Фото: Срна)
Он је истакао да је Живановић био суочен са супротстављањима која нису била заснована на историјским чињеницама, него су полазила од неморалних, пристрасних а понекад и злих разлога.
Грајф је рекао да ће Живановић, који је истраживао Јасеновац и документовао екстремну окрутност хрватских усташа, остати запамћен као најмлађи доктор Форензичког тима који је већ 1964. године ископавао масовне гробнице у систему концентрационог логора смрти Јасеновац.
– Након шокантних открића о броју и узрасту жртава које су се кретале од новорођених беба до старих људи, професор Живановић инсистирао је да се тим мора вратити и наставити са истраживањем. Влада је инсистирала на супротном, али тим није хтио да промијени извјештај када се радило о саставу и броју жртава, након чега је влада одузела извјештај и затворила га за јавност – рекао је Грајф.
Извор: Фејсбук 
Он је навео да се Живановић зарекао да ће увијек говорити у име оних који морају вјечно да ћуте, сматрајући да ће то помоћи и преживјелима и њиховим потомцима.
Професор Живановић ће, како је истакао Грајф, увијек бити запамћен по напорима које је улагао за утврђивање истинитих и аутентичних чињеница о геноциду који се догодио над Србима, Јеврејима и Ромима на територији Независне Државе Хрватске током Другог свјетског рата.
– Обећавам да ћу се трудити да будем као он – неустрашиви борац за истину. Он се није плашио да говори оно што мисли. Нико није ућуткао професора Живановића и нико неће ућуткати ни мене – поручио је Грајф.
Члан Свјетског парламента Рома Драгољуб Ацковић рекао је на комеморацији да су смрћу професора Живановића највише изгубили Роми.
– Професор Живановић био је једини човјек који је смио да каже колико је страдало ромског народа свим научницима и надринаучницима, да је страдало око 100.000 Рома. То је остало за вјечност – рекао је Ацковић.
„Ако се пође од чињенице да је Јасеновац већ неколико деценија најважнији симбол страдања српског народа у Другом светском рату и националне политике НДХ очито је да главни циљ представља деконструкција јасеновачког мита, наводног, како се све чешће истиче. Следствено томе, рушењем мита била би релативизована и обесмишљена сва постојећа знања о геноцидном карактеру НДХ“, навела је Радојевићева у писму које је прочитано на скупу.
На скупу, који је организовао Институт Диана Будисављевић, говорили су и академик Радован Саичић, преживјели усташког логора за дјецу Јастребарско Гојко Рончевић Мраовић, као и форензички антрополог и професор Медицинског факултета Универзитета у Београду Марија Ђурић, која је говорила о импресивним резултатима научног рада Србољуба Живановића.
† † †
Живановић је рођен 1933. године у Сарајеву, а дипломирао је на Медицинском факултету Београдског универзитета и 1964. године постао један од најмлађих доктора наука.
Био је оснивач Удружења антрополога Југославије и члан великог броја домаћих и међународних научних удружења, а изабран је за члана Академије наука Републике Српске 23. маја 2013. године.
За свој рад у биоантропологији, палеопатологији, као и на пољу медицине, одликован је бројним домаћим и међународним наградама, а Српска православна црква га је одликовала Орденом Светог Саве за допринос у раду на идентификацији моштију деспота Стефана Лазаревића у манастиру Копорину.
Открио је најстарије остатке праисторијског човјека на територији некадашње Југославије у Житишту и Бачком Петровцу, утврдио аутохтоност становништва Балкана и шире Паноније и поставио нову методику утврђивања пола на скелетним остацима човјека, те нашао низ нових елемената у области анатомије човјека, упоредне анатомије, антропологије и палеопатологије.
Највећи дио свог радног вијека провео је као редовни професор на једном од најстаријих медицинских Факултета на свијету Свети Бартоломеј на Универзитету у Лондону, а био је гостујући професор на неколико универзитета у свијету, укључујући Универзитет у Оксфорду.
Аутор је више од 30 књига од којих је књига „Болести древних људи“ постала приручник из области биоантропологије широм свијета, као и више од 150 научних радова у стручним и академским часописима, укључујући и чувени часопис „Нејчр“ са радом о Ђердапским скелетним серијама.
Суоснивач је фондације за сећање на Јасеновац и Холокауст са седиштем у Лондону, као и предсједник Комисије за истраживање истине о Јасеновцу, чију је Декларацију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ усвојила Народна скупштина Републике Српске 2015. године.
Академик Србољуб Живановић преминуо је 1. јануара у 90. години у Лондону, гдје је и сахрањен на православном гробљу.
