Годишњица једног хапшења, или: улога Александра Вучића у “лоцирању” Ратка Младића

“Пучина је стока грдна”, писао је у свој народ разочарани Петар ИИ Петровић Његош. Јер, никако не могаше да објасни тој “пучини” да не верује у све и свашта, да не живе у митовима и легендама, него у стварности. Шта данас српски народ, та “пучина грдна”, уопште зна о себи и онима који се представљају као “вождови”? Kо данас може да им објасни да је Александар Вучић велеиздајник уствари, онај који се лажно огрће српском заставом и глуми “браниоца Србије”? И да је баш он англо-американцима “откуцао” егзекутора Сребренице?

Лука Митровић

Дана 26. маја (петак) 201Ратко Младић, око 05,30х тог раног јутра, а тадашњи (и садашњи) министар унутрашњих послова Ивица Дачић . Пар сати касније “Радио Слободна Европа”, објавио је вест да је у Србији ухапшен одбегли генерал , да су Младића ухапсили припадници Безбедносно-информативне агенције (БИА) и Службе за откривање ратних злочина, и то у селу Лазарево код Зрењанина, где се крио у кући рођака и да није пружао отпор.

Вест је даље ширена и сводила се на то да је “након 15 година скривања ухапсила команданта војске босанских Срба за време рата у БиХ, којег је Хашки трибунал оптужио за геноцид и злочине против човечности због ”масакра над 8.000 Бошњака у Сребреници 1995. године, опсаде Сарајева и других злочина широм БиХ”.

Младић је истог дана у послеподневним сатима приведен на саслушање пред судију Одељења београдског Вишег суда за ратне злочине али је оно прекинуто због Младићевог тешког психофизичког стања, о чему је изјаву дао његов адвокат Милош Шаљић.

Четири године касније, Бруно Векарић, бивши заменик тужиоца Тужилаштва за ратне злочине, на трибини након приказивања документарног филма „Пад Ратка Младића”, у присуству бившег омбудсман Саше Јанковића, генерала Александра Димитријевића и покојног уредника „Времена” Драгољуба Жарковића, саопштио је и један посебно занимљив податак о “улози Александра Вучића у хватању ратног злочинца Ратка Младића” (то питање је интересовало присутног Зорана Живковића, бившег председника владе Србије који је ту такође био присутан).

И, Векарић је кренуо да хвали Александра Вучића, као озбиљног помагача у хватању Ратка Младића, па је између осталог рекао: “За разлику од друге двојице лидера Српске радикалне странке (Шешеља и Николића), који су увек бранили Ратка Младића, господин Вучић је био врло кооперативан! У више наврата је долазио код нас у Тужилаштво и нудио сарадњу и информације о томе где се скрива Младић”!

томе су све знали и британски агенти МИ6, посебно Антхонy Монцктон, који је дуго имао своју “базу” у британској амбасади у Београду и сматран је “некрунисаним краљем агенција” на Балкану а лично је организовао и отмицу Слободана Милошевића и његово привођење пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МKСЈ) у Хагу 2001. године.

Такође, Вучићевим “трагањем” за Младићем, координирао је и МИ6 агент, Гаретх Лунглеy, иначе бивши први секретар за политичка питања у британској амбасади у Загребу, те Цхристопхер Лоонс, агент МИ6 “на сталном раду” у Међународном кривичном суду за бившу Југославију.

У читаву ствар био је умешан и Лорд Педи Ешдаун (Паддy Асхдоwн), некадашњи високи представник у Босни и Херцеговини, који је био детаљно упућен у ангажовање (врбовање) Александра Вучића, трећег човека Српске радикалне странке, за акцију хватања Ратка Младића.

Задатак му је био да ступа у контакте са вишим официрима војске Р.Српске и блиским сарадницима Ратка Младића, који су веровали “Шешељевом малом”, а знали су га и као неуспешног новинара-преводиоца из команде Војске РС на Палама код Сарајева. То је Вучић и чинио. Састајао се са пуковником Јовом Ђогом, касније другооптуженим за скривање Ратка Младића, и још неколико људи из врха ВРС, и добијене информације саопштавао Тужилаштву за ратне злочине, тачније, Владимиру Вукчевићу и Бруну Векарићу.

МИ6 је све ово пратила али, у реалности, нико у овом шпијунском гнезду Уједињеног краљевства није веровао да српска БИА не зна где је Младић. Сматрало се да БИА одлично зна али да га чувају и да ће га предати само ако буду морали, или да га “трампе” за велике политичке и економске привилегије које би гарантовале ЕУ и САД.

Вучићеве информације о “лоцирању” Младића добро су дошле као доказ да може бити од велике користи за МИ6 И њене савезнике, у будућности. Остало је историја, прича о лажном патриоти, ратном хушкачу и штеточини који је Србији донео многа зла, а англоамеричкој шпијунажи многе користи.

Данас, у 2024. години, након дуже од једне деценије своје криминалне владавине, а све под будним оком западних обавештајних служби, које сурово комадају оно што сматрају “малом Русијом на Балкану”, Вучић више и не крије да му је задатак да Србију излуди, згази и угаси као државу. Без иједног испаљеног метка, осим ћорака на Пасуљанским ливадама, кад се спрда са наводним “одбрамбеним потенцијалима Србије”.

Резултати његове деценије, шокирали су и наручиоце овог злочина (МИ6, ЦИА), али и “сталне посматраче и повремене актере”, попут немачке БНД.

Јер, слика данашње Србије равна је Содоми и Гомори и надилази и стварне и митолошке ужасе. Данашњи српски пакао, јединствен је у много чему, а пре свега по изобличеном, човеколиком лудаку, кога је “инсталирала” такође злочиначка “фирма” из Лондона, да што брже сатре ову стару европску државу, “на граници Истока и Запада”.

Тешко је на једном месту набројати све призоре пропадања, генерисаног са врха државе, али, ако нешто говори о сумраку морала, етике, части и љдскости уопште, онда је то клерикално лудило, бесомучна пљачка и насиље, а све покривено лажним патриотизмом, етно-нарицањима и спрдњом са стварним несрећама овог народа, планским ширењем простаклука, примитивизма и најнижих порива. Тај “пројекат” је стопроцентно успешно изведен у Србији, и тешко да ће ово цивилизацијско дно неко у скорије време да “реплицира”.

На сцени су дрски, агресивни и необразовани следбеници Вучићеве странке, исти такви су и свештеници, који са црквом и вером имају мало или нимало везе (уз часне изузетке).

Стварни “патријарх” СПЦ, данас је Александар Вучић, а пред њим се клања формалин патријарх Првослав Перић. Блиске рођачке везе покојне Перићеве мајке Радојке и Вучићеве Ангелине, довеле су до тога да је млађани Александар са 25 година душевно оболео, па је у младом свештенику Првославу, свом рођаку, пронашао духовника. Ни он га није га излечио. Напротив, и Првослав је морално посрнуо већ код првих 100.000 евра које му је Александар понудио, кад се “делио” новац преостао од буџета за врбовање и “реконструкцију” странчице познате као “Двери”.

Добар део СПЦ данас је куплерај педофила, епископи су инвеститори великих стамбених кватова, за храм Св.Саве из буџета Србије током задњих неколико година, потрошено је 72 милиона евра, док трећина Србије нема ни канализације ни здраве пијаће воде. СПЦ је данас најјача подршка режиму и свом снагом учествује у Вучићевој (британској) политици ширење националне мржње.

Kомпромитоване владике се спрдају са народом. Тако посрнули Kачавенда кад су му приговорили да је себи саградио палате пита: “Па шта, хоћу ли је у гроб однијети?!”

СПЦ у својих 40 епархија годишње сакупи око 150 милиона евра! После НИС-а и ЕПС-а то је трећа најуспешнија “компанија” у Србији!

Новац стиже од наплате верских обреда, продаје пољопривредних производа, сувенира, прилога верника, међу којима су и они који би да “откупе” грехе, укључујући познате личности из света криминала. Неки желе и одликовања. Нема наплате пореза, а држава издваја око девет милиона евра за социјално и здравствено осигурање свештеника.

СПЦ данас, то је ћутање и потпуно одсуство осећања одговорности, бриге и емпатије према гладнима, сиромашнима, старим и немоћним људима! Првослав никако да иступи, да каже да су и српска деца данас најугроженија у читавом региону.

СПЦ данас, то је одликовање ратних злочинаца, сакирвање мафијаша, благосиљање најгорих разбојника, шовинизам…

СПЦ данас, то је “фирма” за које не постоје “некрштени Срби”. Па грешном Србину који није крштен неће ни на гробу да држе опело.

СПЦ данас, то је слика посрнулог владике Пахомија, осведоченог педофила, који није осуђен ни на цивилном, ни на црквеном суду, а сад бива награђен и хијерархијски, поред одликовања које већ има у колекцији. Може бити да не верују у Бога па се ни пакла не плаше. Видели су га у Вучићевој Србији и за њих не изгледа лоше.

СПЦ никад не критикује беду, насиље, диктатуру, медијски мрак, корумпирану власт и дужничко ропство. Али, хоће да управља образовним системом, да попује и у државним школама.

Укратко, СПЦ данас, то је политичка, лукративна, шовинистичка и интересна, па тек понегде верска организација и то она ригидна, заостала у средњем веку по многим питањима и у колаборацији са криминалним режимом.

Србија данас је четврта у Европи по сиромаштву, прва по загађењу ваздуха. Међу прве три земље по државном криминалу. Доказа има и превише. Рецимо, од краја прошле године до данас, Милан Радоичић, Љиљана Божовић, супруга Звонка Веселиновића и Никола Петровић, кум српског диктатора, постали су власници више хиљада квадрата градског земљишта у елитном београдском насељу Дедиње, а њихове парцеле налазе се једна поред друге.

„Инвеститор” који на Радоичићевој парцели зида стамбени објекат укупне површине 1.550 квадрата је фирма „Даница парк” Давора Мацуре, власника Алта банке, овлаштеног тајкуна СНС (А. Вучића).

„Окривљени Радоичић Милан из Kосовске Митровице рођен 1978. године… незапослен, не поседује непокретности”, пише у пресуди којом је данашњи штићеник Александра Вучића осуђен за фалсификовање личне карте.

Да би стигао до позиције да овако сурово пљачка Србију, растерује, трује и убија Србе, Вучић је морао да одигра велику улогу жестоког патриоте, националисте, православног верника и сличне „роле”. Јер, ко је могао од отровних националиста да сумња у човека који је лепио плакате са ликом Ратка Младића по Новом Београду?

Ратко Младић је на доживотној робији и умреће у затвору. Суд је пресудио, а историја ће такође судити, о каквом злочину је било реч.

Можда је ово тренутак да се неко запита: за кога се то Ратко Младић окрвавио до лаката, уверен да ратује у одбрану свог народа, и за кога ради Александар Вучић?