Представници напредњачке власти, предвођени Александром Вучићем, промовишу Рио Тинто и најављују експлоатацију литијума причом о “српској нафти” која ће препородити привреду Србије. Према плану, Србија ће добијати 184 милиона евра годишње, што је 2,5 пута мање него што сада пољопривредници у Подрињу зарађују само од производње малина. Рио Тинто ће рудну ренду почети да плаћа тек кад надокнади три милијарде евра, које ће уложити у тај посао. Влада Србије је одобрила субвенције за рудник у Јадарској долини и 419 милиона евра за фабрику литијумских батерија у Параћину. Грађани ће сами финансирати уништење своје животне средине. Међутим, ова превара је осуђена на пропаст, баш као и њен аутор, уцењени диктатор Вучић
Отров, за туђу децу
Рудник литијума код Лознице почеће да ради до 2028. године, а нешто касније и рудници код Ваљева, Пожеге, Љига, Крупња, Крагујевца и Новог Пазара. У новом нацрту Просторног плана Републике Србије одређено је још 40 локација за експлоатацију руда и минерала, а Влада Србије је издала око 200 дозвола страним компанијама за истражна подручја широм државе.
Предраг Поповић
– Одлучио сам! Што се мене тиче, Рио Тинто може да почне да копа литијум – рекао је Александар Вучић.
С уверењем да је он једини и апсолутни ванкњижни власник Србије, Вучић је одлучио да уништи целу државу и народ. Уцењен криминалом и корупцијом, као и обавезама које је преузео кад је прихватио мито од око пола милијарде евра од Рио Тинта, Вучић је спреман да Србију претвори у рударску колонију. Да апсурд буде потпун, отварање тровачница, које ће фатално угрозити животну средину, финансираће грађани Србије. Вучић је већ најавио да ће Рио Тинто добити око пола милијарде евра субвенција из буџета, а компанија ИноБат, у којој Рио Тинто има значајан пакет акција, добиће 419 милиона евра за изградњу фабрике батерија за електрична возила у Параћину.
У званичним документима Европске уније, у којима се дефинише стратегија зелене агенде, конкретно се наводи потреба за стварањем „зона жртвовања“. Према плану, европска индустрија до 2035. године мора да пређе са употребе фосилних горива на тзв. зелене изворе енергије. Из држава које су одређене за жртвовање узимаће се руде и минерали који су неопходни у производњи батерија, катода и других компоненти. Иако су у Немачкој, Чешкој, Литванији и Португалији откривена налазишта литијума, богатија од српских, државе Европске уније не дозвољавају експлоатацију да не би угрозили биодиверзитет. Уместо своје, одлучили су да униште животну средину у Србији.
Вучић је пристао да реализује тај пројекат, који је био саставни део пакета услова за довођење Српске напредне странке на власт. Иако је Рио Тинто дошао у Србију још 2001. године, све до 2014. радио је само на основу дозвола за истраживање терена. Кад су се стручњаци Рио Тинта, после вишегодишњих анализа у својој лабораторији у Мелбурну, уверили у квалитет и вредност руде јадарит, пројекат је почео убрзано да се развија. Рио Тинто се бавио решавањем техничких, а Вучић правних проблема. За потребе те компаније, српска власт је променила неколико закона. Изменама Закона о рударству, право првенства експлоатације је осигурано оној рударској компанији која било где у Србији пронађе руде или минирале које жели да копа. Такође, рудна рента је спуштена на минимум од три одсто, односно на пет одсто под условом да стране фирме овде и прерађују руду коју су ископале. Супротно законима, Вучић је омогућио Рио Тинту да истраживање терена спроводи како год жели, без икакве контроле.
Рио Тинто је направио 528 бушотина у Јадарској долини и Рађевини, али одбија да државним институцијама и грађанским удружењима преда мапу, која би открила где се оне налазе. Адвокат Сретен Ђорђевић, специјализован за област заштите животне средине, објавио је делове одговора, које је добијао од Рио Тинта, у којима се наводи објашњење разлога због којих се крије мапа: „Откривањем локалција настале би тешке правне, материјалне и друге последице, а које Рио Сава Еxплоратион (ћерка фирма Рио Тинта, напомена редакције) не би била у могућности да отклони или надокнади јер би Рио Сава Еxплоратион била у потпуности спречена да прибави даља одобрења потребна за имплементацију пројекта ‘Јадар’“. Дакле, Рио Тинто признаје да је радио противзаконито, али не жели да открије шта је радио како не би био кажњен. То оставља простор за сумњу да је бушено ван истражних подручја или да су бушотине већ нанеле штету биодиверзитету тог региона. Осим тога, не зна се где је и како депонован рударски отпад из тих бушотина. Можда је отпад, пун отровних материја, само просут у реке или камионима транспортован у неки други крај Србије.
Пројекат „Јадар“ је запео крајем 2021. године, услед побуне грађана, који су организовали масовне протесте у Лозници, Шапцу и другим местима. После блокаде Газеле и мостова у Београду, кад је на улице изашло више десетина хиљада грађана, власт је попустила под притисцима и пристала да повуче два спорна закона, један о референдуму и, други, о експропријацији. Укинут је Просторни план и из њега избрисан рудник литијума у Јадарској долини.
Ана Брнабић, тадашња премијерка, рекла је да је „на Рио Тинто стављена тачка“.
– На управо завршеној седници Владе Републике Србије укинута је Уредба о Просторном плану подручја посебне намене за реализацију пројекта за експлоатацију и прераду минерала јадарит од 13. фебруара 2020. године. Тако да је Просторни план укинут и више не постоји. Самим тим, поништени су сви управни акти који су везани за компанију Рио Тинто, односно за Рио Сава Еxплоратион. Све дозволе, сва решења и све остало. Уговоре никада нисмо имали. Коначно, на данашњој седници Владе укинули смо и Одлуку Владе о образовању радне групе за имплементацију пројекта „Јадар“, која је формирана 9. априла 2021. године. Тиме смо, даме и господо, представници медија, поштоване грађанке и грађани Републике Србије, испунили све захтеве еколошких протеста и ставили тачну на Рио Тинто у Републици Србији – рекла је Брнабић на конференцији за медије 20. јануара 2022. године.
Наравно, лагала је. Захтеви протеста су усвојени само зато да не би угрозили Вучићеву кампању за наступајуће председничке изборе, који су одржани два и по месеца касније. Истраживања су показала да се Рио Тинту супротстављају и многи чланови и гласачи Српске напредне странке, па њихов вођа није смео да ризикује и тера инат одбраном Рио Тинта.
Вучић је јавно причао да од експлоатације литијума неће бити ништа, а тајно је наставио да ради у интересу Рио Тинта, и то опет о трошку грађана. Иако постоји гасовод од Шапца до Лознице, Вучић је наредио да се изгради још већи, магистрални гасовод од Ваљева до Лознице. Тај пројекат, плаћен из буџета, радила је Вучићева компанија Миленијум Тим, чији су званични власници Иван Бошњак и Стојан Вујко. На истој релацији, Ваљево – Лозница, направљена је брза саобраћајница. И гасовод и ауто-пут су изграђени за потребе Рио Тинта.
У марту 2022, само два месеца након што је стављена „тачка“ на литијум, немачка компанија Тисен је испоручила Рио Тинту неколико машина, међу којима и оне за отварање рударског окна и ископавање руда. Иако је менаџмент Рио Тинта и његове фирме регистроване у Србији, Рио Сава Еxплоратион, демантовао те информације и тврдио да је „пројекат обустављен“, настављена је сеча шума око Горњих Недељица и рад на бушотинама. Упоредо с тим, Рио Тинто је наставио и да врши притисак на мештане, који су одбијали да му продају своја имања. Грађанима је речено да ће пројекат „Јадар“ ипак добити све неопходне дозволе, па ће, кад буде проглашен „јавним интересом“, у складу са законом о експропријацији морати да продају земљиште по нижој цени. До тада је Рио Тинто откупио 164 од 254 хектара, колико је планирано за потребе рудника.
И извештаји о пословању, које је Рио Тинто поднео Агенцији за привредне регистре, недвосмислено показују да на пројекат „Јадар“ није стављена ни запета, а камоли тачка. Од 2001. године, Рио Тинто, односно Рио Сава Еxплоратион, до краја 2021. у тај пројекат је инвестирала 219 милиона евра. Од јануара 2022, кад је пројекат тобоже обустављен, уложила је додатна 292 милиона евра. Око 80 одсто тог новца потрошено је, наводно, за консултантске услуге. У пословној 2022, Рио Тинто је платио порез 90.000, а следеће године 100.000 евра. И чистачице у Пореској управи знају да не постоје толике олакшице, које би омогућиле некој фирми, која потроши 100 милиона евра, да плати 100.000 на име пореза. То је дозвољено само Рио Тинту.
Крајем септембра прошле године Вучић и Ивица Дачић су у Њујорку одржали састанак са Марошом Шефчовичем, потпредседником Европске комисије. Дачић је тада, у име Владе Републике Србије, потписао „Писмо о намерама“, којим се Србија обавезала на сарадњу са Европском унијом у реализацији зелене агенде. Магазин Таблоид је тај документ објавио у претходном броју. Иако су Влада Србије и Европска унија одбијале захтеве грађанских удружења да им доставе то „Писмо о намерама“, оно је добијено тек на инсистирање Европског омбудсмана у марту ове године.
Кад је раскринкана превара о стављању тачке на пројекат „Јадар“, Вучић је скинуо маску и државне и страначке функционере промовисао у лобисте Рио Тинта. Вучић је страним медијима, прво Фајненшел тајмсу а потом и Ноје Цирхер цајтунгу, најавио да ће пројекат експлоатације литијума, као успавана лепотица, бити „пробуђен једним пољупцем“ и да ће „Србија постати кључ енергетске транзиције Европе“.
Вучић је открио да ће 626 хектара у околини Лознице бити намењено за рудник јадарита. Као портпарол Рио Тинта, председник Србије је истакао да се с планираном количином добијеног литијума, од 58.000 тона годишње, може произвести 1,1 милион батерија за електричне аутомобиле, што би покрило 13 одсто потреба европских произвођача. За тај посао су, каже Вучић, најзаинтересованија немачка аутомобилска индустрија. Истовремено, он је нагласио да једини услов за почетак експлоатације представљају гаранције о заштити животне средине, које „треба да дају Немци“.
Немци, којима је потребан литијум, треба да гарантују грађанима Србије да ће експлоатација бити безбедна? Кози треба дати купус на чување!
Док се Вучић сакрио иза непостојећих „немачких гаранција“, његове газде из Рио Тинта су испред свог пројекта истурили „Радни нацрт Студије о процени утицаја на животну средину“. Помпезно је објављено да је студији радило сто домаћих и страних стручњака и десет факултета, као и да се резултати, обрађени на две хиљаде страница, заснивају на 23.000 истраживања. Медијски шеф тима Рио Тинтових стручњака, професор на Машинском факултету Александар Јововић, гостујући на Пинку, код мамурног Сарапе, рекао је да је то „најбоља и најобимнија студија у историји Србије“ и да доказује да „експлоатација литијума неће штетити људима и животној средини“.
Као и у свим осталим подухватима у које су умешани Вучић и Рио Тинто, и око тзв. Студије има много простора за обмане. Иако се наводи да је на Студији радило сто домаћих и страних стручњака, у документу који је доступан јавности истакнута су само имена професора Јововића и Николе Илића. У прикривеним деловима наводи се име професора Пољопривредног факутлета у Београду Бобана Ђорђевића, који тврди да нема везе с тим пројектом. То баца сумњу и на све остале стручњаке из разних области, које је Рио Тинто навео као сараднике, а који и не знају да су употребљени у овој медијској манипулацији.
Од тог покушаја фалсификовања имена аутора Студије важнија је чињеница на коју указује проф. др Драгана Ђорђевић, која тврди да то „није студија, него интерни спис компаније, коју Рио Тинто покушава да представи као Студију процене утицаја на животну средину“. Представљен Радни нацрт студије не садржи Просторни план посебне намене, нема идејно решење и друге значајне сегменте на основу којих би могао научно да се образложи утицај на животну средину.
Уместо анонимних стручњака, валидну студију морају да потпишу лиценцирани инжењери, који именом и презименом, под кривичном и материјалном одговорношћу гарантују за тачност навода. Осим тога што се овако представљена студија своди на бећковићевски ниво „рече ми један чоек“, и овај документ Рио Тинта је у колизији са законима. Скривање идентитета аутора студије није дозвољено, не може да се прогласи пословном тајном. Као што истиче адвокат Сретен Ђорђевић, то би било као кад би Влада Србије прогласила пословном тајном ко је министар полиције.
Уосталом, Рио Тинто се у уводној напомени, на првој страници тог Радног нацрта студије о процени утицаја на животну средину, одриче одговорности.
– Овај Нацрт није резултат нити се заснива на било ком документу, радњи или пропису, укључујући било које решење, које надлежни органи доносе у току поступка давања сагласности. Овај Нацрт и његово објављивање од стране Рио Сава Еxплоратион не може се сматрати експлицитно или имплицитно као позив, понуда, обећање или обавеза било које врсте од стране Рио Сава Еxплоратион, као ни било које друге заинтересоване стране – наводи се у том документу.
Иако независни стручњаци, па и сам Рио Тинто, не желе да стану иза овакве Студије, она има своју употребну вредност као репроматеријал у Вучићевој индустрији пропагандних лажи и превара. Осим ресорне министарке Рио Тинта, Дубравке Ђедовић-Хандановић, у промотивној кампањи се истакла Ана Брнабић, која је, као председница Народне скупштине, наставила да вређа интелигенцију грађана на исти начин на који је то радила као председница Владе Србије.
Уз оцене да су критичари Рио Тинта „трачаре“, „хејтери“, „затуцане будале“, „теоретичари завере“ и „самозвани паметњаковићи“, Брнабић понавља Вучићеве флоскуле о литијуму као „српској нафти XXИ века“, која ће препородити привреду целе државе као што је права нафта омогућила сиромашној Норвешкој да постане једна од најбогатијих држава Европе.
– Пратим полемику око пројекта „Јадар“ и питања да ли ће Србија искористити своју „нафту“ или неће. Да ли ћемо у овом веку увозити батерије које ће покретати апсолутно све у наредних сто година, од електричних аутомобила до енергетских постројења, или ћемо те батерије, возила, системе за складиштење електричне енергије и све остало у том ланцу вредности извозити у целу Европу и већи део света. Дакле, полемика је да ли ћемо ми бити произвођачи и извозници, а што ће Србију учинити богатијом, утицајнијом, земљом са платама и пензијама које су изнад просека ЕУ или ћемо бити једна од стотина земаља које ће у потпуности зависити од увоза – написала је Брнабић на друштвеној мрежи X.
Према њеним тврдњама, експлоатација литијума и остали послови у том пројекту, подићи ће вредност бруто домаћег производа за 20 одсто, а у ланцу снабдевања отворено 20.000 нових радних места. Да би појачала утисак, Брнабић се позвала на нетачне податке о рудницима литијума у Немачкој.
– Немачка се у пуном јеку припрема за рударење литијума како би била самоодржива, енергетски и индустијски што независнија. Немачка има два велика литијумска пројекта – Вулкан и Зинвалд. Вулкан, који се налази у долини Горње Рајне, планира да покрене комерцијалну производњу литијума у трећем кварталу 2026. Зинвалд, који се налази у Саксонији, на немачко-чешкој граници, још је у фази истраживања и очекује се да ће завршити студију изводљивости до краја ове године. Док се ми овде бавимо теоријама завере, препричавамо трачеве, слушамо сваког паметњаковића који је спреман/спремна да подели непроверене и неутемељене полу-информације, док ми говоримо „кад буде Немачка, и ми ћемо“, Немачка нас је сустигла и престигла, иако смо ми кренули у наша истраживања пре тачно 20 година – тврди Брнабић.
Компанија Рио Тинто такође наглашава финансијски и привредни значај пројекта „Јадар“, али много скромније од Вучића и Брнабићке. Студија о економском утицају тог пројекта представљена је у Привредној комори Србије још пре три године. Студију је направила агенција Петерхоф Цонсултинг д.о.о, а представио ју је проф. др Драган Лончар са београдског Економског факултета.
У тој Студији наведено је да се почетак ископавања јадарита планира за 2026. годину и да ће се вршити око 30 година. Рио Тинто планира да за тај пројекат уложи 2,4 милијарде евра. Из рудника Јадар производиће се око 58.000 тона литијум-карбоната, 160.000 тона борне киселине и 255.000 тона натријум сулфата. Пројекат би омогућио отварање 5.120 радних места, а просечна плата би износила 1.222 долара. Порези из пројекта „Јадар“ допринели би буџету са просечним годишњим износом од 133 милиона долара. У другој, допуњеној верзији Студије о економском утицају, Рио Тинто је кориговао одређене податке. Број радних места је смањио на 1.300, као и висину плате на 1.100 евра, док је повећао пореске издатке, па сада тврди да ће Република Србија на име такси добијати 184 милиона евра годишње.
Чак и да су ови подаци апсолутно тачни, њихова анализа показује да би пројекат „Јадар“ представљао економску катастрофу за Србију, а не прилику за привредни развој. Колико је ризик са рударењем штетан види се већ по чињеници да се у том крају, који је предвиђен за експлотационо поље, пољопривредници зарађују 2,5 пута више новца само на производњи малина.
Поред тога, од јавности се скрива чињеница да ће Рио Тинто почети да плаћа таксу на рудну ренту тек кад почне да остварује добит. Дакле, тек након што потроши новац који добије од Србије на име субвенција и кад врати уложених око три милијарде евра. Засад, фирма Рио Сава Еxплоратион ради са губитком у који су урачунате све „позајмице“, које добија од матичне компаније Рио Тинто. Тек кад то врати, РСЕ почеће да приказује добит од које ће три одсто ићи у буџет Републике Србије.
Да ствар буде гора, ни у то не треба веровати из бар два разлога. Први упућује на то што ће се рента наплаћивати према добити коју прикаже Рио Тинто. Други разлог за сумњу у најављену корист од тог посла описан је у пословним извештајима кинеске компаније ЗиЂин, која експлоатише руде из Рударско-топионичарског басена Бор. ЗиЂин је 2021. године произвео 250.000 тона бакра, вредног око 1,3 милијарде евра, а у буџет Србије је уплатио 13,6 милиона евра. По тој рачуници, кинеска компанија није платила ни мизерну рудну ренту од три, него од један одсто. Такође, не треба занемарити пословну праксу напредњачке власти, која је на исти начин најављивала привредни препород Србије кроз пројекат „Београд на води“. Арапској компанији Игл Хилс поклоњено је 380 хектара земљишта у савском приобаљу, а опроштени порези вредни око 90 милиона евра. Продато је неколико десетина хиљада стамбеног и пословног простора, да би, после осам година пословања у републички буџет је уплаћено само 6,6 милиона евра.
Посебна је тема то што је власт у Србији донела законе који омогућавају продају јавних ресурса у бесцење. Чак и друге рударске колоније, које држе до себе, не дозвољавају тако јефтину експлоатацију руда. Рецимо, рудна рента у Чилеу, за бакар и злато, износи 48 одсто.
Зарада од 184 милиона евра годишње, коју обећава Рио Тинто, не представља значајан допринос буџету Србије. Па, из тог буџета ће бити исплаћено 920 милиона за изградњу Националног стадиона у Сурчину, шест милијарди за београдски метро, као и 18 милијарди евра намењених организацији изложбе ЕXПО. Добит, коју ће грађани Србије, имати од Рио Тинтових 184 милиона евра, обрачунао је политиколог Бобан Стојановић. Кад се тај износ подели на око 5,1 милион пунолетних становника Србије, испада да ће свако добити по 3,01 евро месечно. Дакле, два пива месечно у кафићима или пет за испијање испред радње.
Док Вучић, Брнабић и остали лобисти Рио Тинта најављују литијумски привредни успон Србије, нормални људи упозоравају на опасности које носи тај пројекат. После Горњих Недељица, Рио Тинто и партнерске рударске компаније наставиће да шире посао целом Србијом. Компанија Еуро-Литхиум већ врши истраживања површинског копа од 32 хектара код Ваљева.
Тачније, у граду Ваљеву, пошто се бушотине налазе у насељу Пети пут. Пратећи жилу јадарита, као и других руда и минерала, неће бити изненађујуће ако Рио Тинто стигне до Авале, у Београд. Вучић би, у том случају, могао да споји своја два мегаломанска пројекта, „Јадар“ и „Београд на води“. Ко мисли да је то немогуће, нека види како изгледа Мајданпек, где се рударски коп, дубок 800 метара, налази на 30 метара од аутобуске станице и 150 метара од зграде општине и полиције.
Осим страних инвеститора, пројекат тровања природе и уништавања живота у Србији финансираће грађани, тј. жртве. Осим субвенција Рио Тинту, и словачка компанија ИноБат добиће 419 милиона евра за изградњу фабрике батерија за електрична возила у Параћину. Планирано је да фабрика буде отворена следеће године са почетним капацитетом од четири гигавата, који би временом достигао укупни капацитет од 32 гигавата. Литијум из Јадра транспортовао би се и у Хрватску, за потребе њихових произвођача батерија за електрична возила.
Свестан да крши Устав и све законе и прописе, Вучић намерава да злоупотребом функције и другим криминалним радњама наметне политичку одлуку о отварању рудника литијума. Већ су почеле припреме за организовање референдума по том питању. Засад, Вучић намерава да ту превару спроведе само у општинама Лозница и Крупањ. Ако то не прође, пристаће да се о експлоатацији литијума изјасне сви грађани Србије. Као што је крао на свим изборима, то намерава и на референдуму, који би омогућио легално и легитимно уништавање живота у Србији. Вучић је кампању за изборе 2020. године водио под слоганом „Александар Вучић – за нашу децу“. За овај референдум могао би да истакне паролу „Отров – само за вашу децу“.
Но, без обзира какве преваре смишљао, колики год притисак вршио на грађане, ова смртоносна авантура му је осуђена на пропаст. Кад је мислио да је најјачи, црногорски владар Мило Ђукановић је пао на литијама, а српски диктатор ће на литијуму.
