Пише Угљеша Мрдић
„Печат“ сазнаје да су САД у договору са такозваном „владом Косова“ на подручју Јужне српске покрајине отворили лабораторије и складишта за генетски модификоване организме
Амерички ГМО картел пре неколико година отворио је на подручју јужне српске покрајине, Косова и Метохије, базу која се искључиво бави изучавањем, складиштењем и производњом генетски модификоване хране, семена и разних заражених супстанци.
Како „Печат“ ексклузивно сазнаје та америчка ГМ база налази се на подручју Метохије, у близини Пећи.
ЗАРАЖЕНА АМЕРИЧКА ХРАНА
У склопу базе налазе се складишта у којима је у највећој мери заступљена генетски модификована соја. Из ГМ базе на Космету транспортује се генетски модификована храна у централну Србију, Црну Гору и Македонију. Први корисници такве заражене америчке хране су становници Јужне српске покрајине. На тај начин, постојањем ГМ базе, амерички ГМО картел има једно од највећих складишта генетски модификоване хране и семена, врши ГМ испитивања и експерименте над животињама дајући им такву храну како би се виделе реакције и последице над њиховим организмима.
ГМО базу обезбеђују америчке снаге КФОР-а, као и сва друга америчка складишта и лабораторије на Косову и Метохији. Американци су успели на два начина да затрују Космет, прво бацањем бомби са осиромашеним уранијумом за време НАТО агресије 1999. године, а потом и сејањем генетски модификоване хране.
Ово је само још једна потврда да ГМО картел у Србији достиже своју пуну снагу. Нажалост, ГМО картел има све већу подршку политичара из владајућег режима и бизнисмена који су ушли у дил са ГМО картелом, а добили су задатак да тај картел јачају и према бившим земљама Совјетског Савеза. На удару ГМ картела у том региону највише је Украјина.
Надамо се да ће бити спречена употреба и коришћење генетски модификованих организама у исхрани и у пољопривредној делатности на територији Србије и да ће то подржати у Скупштини Србије, али нажалост постоји могућност ће власт и овог пута под спољним утицајем попустити и направити нову штету својим грађанима и будућим покољењима, тако што ће учествовати у њиховом тровању.
С једне стране постоје чврста уверавања да Закон којим се забрањују производња и промет ГМО у комерцијалне сврхе у Србији неће бити ускоро мењан.
Међутим, као што је „Печат“ писао, САД траже да Србија прихвати генетски модификовану храну као услов за улазак у „Светску трговинску организацију“ (СТО). Познато је да је услов за улазак у Европску унију чланство у овој организацији, а Србију је употребом ГМО уценио приликом доласка у Београд и амерички потпредседник Џозеф Бајден, о чему је „Печат“ детаљно писао прошлог месеца.
СВЕ ВИШЕ ХРОНИЧНИХ БОЛЕСТИ
И у самим САД-у постоје организације које упозоравају на деловање ГМО картела и на штетност коришћења генетски модификоване хране.
Америцан Ацадемy оф Енвиронментал Медицине (ААЕМ) апеловао је на лекаре да преписују дијете без ГМ хране за све пацијенте. Они наводе да истраживања на животињама показују убрзано старење и неплодност. На тај начин амерички картел се бори и за смањење броја становника непожељних нација зарад сопствених интереса. Такође постоји могућност да генетски модификована храна може да остане у организму и да проузрокује дугорочне проблеме. Убачени ген у генетски модификованој соји, на пример, може изменити бактерије које живе у нама. Такође, у крви трудних жена и нерођених фетуса пронађени су токсични инсектициди произведени у ГМ кукурузу. Проценат Американаца са три или више хроничних болести порастао је са девет одсто на 13 одсто за само девет година, у порасту су и алергије на храну, као и аутизам, репродуктивни поремећаји, проблеми са варењем итд. Иако не постоји довољно истраживања да потврди да је генетски модификована храна узрок свих ових обољења, морамо нешто учинити да би се заштитили јер су нарочито угрожена деца.
Такође, „Америчка асоцијација за јавно здравље“ осудила је коришћење генетски модификованог говеђег хормона раста, зато што млеко из третираних крава има више хормона ИГФ-1 који има вишеструко нежељено дејство, између осталог потенцијални је изазивач канцера (канцер дојке код жена).
ГМ полен и семенке биљака могу да путују ношене ветром или преко инсеката, тако да је немогуће имати изоловане ГМО усеве. ГМО контаминација изазива економске губитке за органску производњу, за фармере који се боре да задрже своје усеве чистим.
Највише генетски модификованих усева су пројектовани да буду толерантни на одређене хербициде и на третираном земљишту остају само ГМ усеви (по правилу компанија која продаје ГМ семе, истовремено продаје и свој хербицид, с обзиром на то да су ГМ усеви једино отпорни управо на тај хербицид). Управо се то дешава на подручју Србије. Ово је довело до тога да фармери све више употребљавају хербициде, тако да ГМ храна садржи више токсичних остатака тих хербицида, што се може повезати са све већом стопом стерилитета, хормонским поремећајима, урођеним аномалијама и канцером.
Последњих година употреба хербицида у САД-у се вишеструко увећала. Мешањем гена неповезаних врста генетски инжењеринг доводи до мноштва непредвидљивих споредних ефеката. Првенствено се мисли на нове токсине, канцерогене и нутритивне недостатке.
Већина здравствених и еколошких ризика од ГМО, као и сигурносне процене су игнорисане од стране влада многих земаља. Разлог је у великој мери политички. Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) не захтева студије безбедности, не обавезује обележавање генетски модификоване хране и омогућава компанијама да своју ГМ храну пусте на тржиште чак и без обавештавања Агенције. Ангажују се стручњаци за израду студија о ГМ храни који су у суштини плаћени од тих истих биотехничких компанија да би резултати били искривљени, тако да су њихови извештаји непрецизни и уопштени.
УГРОЖЕНА СРБИЈА
Научници који открију проблеме са ГМО су нападнути, прете им отказом и укидањем финансија. Покушај медија да изложе проблеме често је цензурисан, што је случај и у Србији.
ГМО усеви, а са њима повезани хербициди, могу нашкодити птицама, инсектима, водоземцима јер загађују водене ресурсе и земљиште.
Пољопривредне методе које се користе у земљама у развоју довеле су до повећања приноса од 80 одсто и више, али не и ГМ, у просеку се не повећава принос уопште. ГМО усеви не могу на глобалном нивоу смањити глад и сиромаштво, побољшати исхрану, здравље, и рурални живот, нити повољно утицати на животну средину.
Напротив ГМО преусмерава новац и ресурсе који би иначе били потрошени на далеко сигурнији, поузданији и одговарајући развој пољопривреде.
Циљ избегавања генетски модификоване хране је да се достигне критична тачка како би је прехрамбене компаније избациле из употребе. У Европи, на пример, критична тачка је постигнута 1999. године одмах после велике маркетиншке кампање, која је упозорила грађане на потенцијалне опасности, што је имало за последицу да за само недељу дана скоро све највеће компаније избаце ГМО.
У САД-у је 2006. године дошло до „побуне“ потрошача против употребе говеђег хормона раста рБГХ или рБСТ код крава, што је имало за последицу да су велике компаније, као „Старбакс“, „Вол Март“, „Крогер“ (укупно око 40 одсто највећих млекара), избациле тај хормон из својих млечних производа и млека.
Али зато амерички ГМО картел делује у Европи, а нарочито у овом региону Балкана. Мета им је Србија. Са генетски модификованим организмима америчке компаније, као и њихови сателити, у Србији прво су „нагризли“ северне и западне делове наше државе, тачније, Банат, Бачку, Срем, Мачву и Златиборски округ, а сада и подручје Косова и Метохије. У овом тренутку мини центри ГМО картела су у Београду, Новом Саду, Шапцу, Ужицу и Приштини. Ту је осиње гнездо ГМО картела, уз поменуту базу на Метохији.
Печат
