Писмо о намерама које су 22. септембра прошле године потписали председник Србије Александар Вучић и потпредседник Европске комисије Марош Шефчович, потврда је да је “копање литијума” у нашој земљи било договорено још тад. Упркос томе што су Александар Вучић и бивша председница Владе Ана Брнабић упорно уверавали грађане да је рудник литијума готова прича и да се од тога одустало.
Из три документа која је на увид добила Нова, јасно се види да је то била обмана и да се већ тад знало оно што је потврђено приликом посете немачког канцелара Олафа Шолца Београду. У Србији ће бити отворен рудник литијума, да би се задовољиле потребе Немачке и Европске уније.
Шолц је у Београду више пута поменуо електрична возила, критичне сировине и е – мобилност. Ови се изрази бесомучно понављају и у Писму о намерама, које је Вучић потписао прошлог септембра.
Случајност?
Изгледа да ипак није.
Критичне сировине, електрична возила, е-мобилност…
У поменутом писму се, између осталог, наводи да су Европска унија и Србија дугогодишњи партнери, те да планирају да прошире сарадњу како би се ухватили у коштац са климатским променама и обезбедили снабдевање одрживом енергијом, материјалима и технологијама.
“ЕУ и Србија планирају да прошире своју сарадњу у области критичних сировина и електричних возила, што укључује материјале, батерије, производњу и рециклажу. Обе стране су сагласне да раде на стварању стратешког партнерства у овим областима, које ц́е обезбедити свеобухватан оквир за даље јачање политичких односа и економских веза између ЕУ и Србије”, наводи се у овом документу, а затим додаје да су стране сагласне да истраже могућности даље сарадње по питању интеграције њихових критичних сировина, с посебном пажњом на индустријски екосистем електричних возила.
Стране се саглашавају и око тога да све треба прилагодити регулаторном оквиру Србије, укључујући заштиту животне средине, друштвене и управљачке критеријуме. Планирају се и истраживања, иновације, преквалификација и усавршавање радне снаге.
Вучић и Шевчович су се сагласили и око следећег:
“Рад на убрзаној интеграцији и “поступном увођењу“ у појединачне политике ЕУ. Онако како је предвиђено у Новој методологији преговора о приступању ЕУ за Западни Балкан, у политикама везаним за е-мобилност и радним групама Савета. Изградња чврсте сарадње на еколошким, социјалним и управљачким критеријумима између органа ЕУ и српских јавних и приватних субјеката. Планира се и учешће Србије на министарским састанцима Европске батеријске алијансе”, наводи се у Писму о намерама, а затим се истиче да наша држава намерава да учествује и допринесе Европској батеријској академији и да ће размотрити могућност подношења захтева за статус посматрача у Групи ЕУ за снабдевање сировинама.
Даље се наводи да се уз помоћ Привредне коморе Србије планира сарадња између индустријских актера у Европској унији и Србији, а циљ је развој низа пројеката у вези електричних возила и критичних сировина.
Предвиђено је и да се председник Србије Александар Вучиц́ и извршни потпредседник Европске комисије Марош Шефчович редовно састају како би пратили напредак и одлучили о наредним корацима.
На крају иде и обећање да ће ово партнерство у области критичних сировина и електричних возила допринети настојањима Србије да се придружи ЕУ.
Поред писма о намерама, Нова је имала увид и у извештај са састанка Александра Вучића и Мароша Шевчовича, а ту се између осталог, наводи:
“Потпредседник је информисао председника о пакету критичних сировина, водећој иницијативи Комисије која је планирана за усвајање у првом кварталу 2023. Потпредседник је представио главне елементе пакета који има за циљ обезбеђивање снабдевања критичним сировинама за чисту технологију и дигиталне технологије и за јачање отпорности ланца вредности критичних сировина у Европи”.
Нови протести у најави
Адвокат Сретен Ђорђевић каже да је његова канцеларија заступајући покрет Марш са Дрине до Писма о намерама који су потписали Вучић и Шевчовић дошла у априлу ове године.
“То је све било проглашено државном тајнома, онд асмо ми то у априлу објавили, да би се пре месец дана испоставило да је и држава рекла да то постоји”, рекао је Ђорђевић.
О је оценио и да је све у вези враћања пројекта Јадар у фокус једна “правна вратоломија”. Од одлуке Уставног суда, преко одлуке Владе и свега што ће уследити.
У овом тренутку извесно је само да ће се грађани градова и места која ће бити директно погођена рудником литијума бунити и оррганизовати протесте и блокаде.
Први протест након посете немачког канцелара Србији и потписивања Меморандума о партнерству Србије и ЕУ у области одрживих сировина, ланаца вредности батерија и електричних возила, одржан је у понедељак у Ваљеву.
Уколико се на данашњој седници Скупштине општине Лозница буде допуњавао дневни ред и уколико се буде вратио на снагу Просторни план посебне намене за пројекат Јада, истог тренутка почеће протест и у Лозници. А затим се очекује да им се придруже и други градови у Србији.
