Премијер Милош Вучевић изјавио је да је недопустиво да се појединци богате на рачун грађана и да ће се детаљније испитати начин формирања цена у малопродајним ланцима. У помоћ у обрачуну са трговцима који подижу цене позвани су и БИА и Народна банка Србије. Уредник недељника “Радар” Милан Ћулибрк каже да те ствари се решавају економским мерама, а не присилом и принудом.
Ћулибрк истиче да у нормалним држава постоје правила како се формирају цене на тржишту.
„Што је на неком тржишту конкуренција већа то су правила обавезнија за све компаније. Када тих правила нема и када сви немају равноправан третман, што је случај у Србији, онда је све могуће, па и да се најављује да ће се БИА бавити тиме. Ја заиста не верујем у то“, каже Ћулибрк.
Држава, према његовим речима, има неколико начина да ствари доведе у ред.
„Прва је да се она прва домаћински и рационално понаша, а не понаша се. Троши као пијани милионер. Ако ви потрошите 600, 700, 800, 900 милиона евра на национални стадион, а репрезентација нам испадне у групи на Европском првенству, а пре тога изгради пет локалних стадиона на којима се играју сада фудбалске утакмице неких прволигашких клубова, јер њихови стадиони нису у реду, и то без гледалаца, а и за то је потрошено по 30, 40, 50 милиона евра, зависи како за који, тај новац негде мора се појавити. Значи не може да држава потроши милијарду за нешто, и да тог новца више нема. Има га. И он се појављују у оптицају, и врши притисак на цене, и онда неко користи ту прилику што на тржишту има вишка новца да подигне своје цене„, објашњава Ћулибрк.
Додаје и да је реални проблем то што су у 2022. профити великих компанија били један од главних узрочника раста цена у Европи.
„Уз уска грла у производњи због пандемије, и тако даље, све се то надовезало једно на друго, и тада су у нормалним земљама гледали како да изађу на крај. Нико њих није ангажовао БИА-у. Тако да, те ствари се решавају економским мерама, а не присилом и принудом“, каже Ћулибрк.
Истиче да се из данашње перспективе може видети да су цене шест основних животних намирница које су крајем 2021. године биле замрзнуте расле брже од осталих цена, те да је Влада из тога могла нешто да научи.
„Какав је ефект? Па на нашу штету. Ја се плашим да ће и ово…“, каже он.
Додаје и да је храна у Србији у последњих 12 година, према званичним подацима Републичког завода за статистику, поскупела око 94 одсто.
„Ми смо сведоци да су производи светских робних марки у Немачкој, Француској, Италији јефтинији него што су у Србији, што је ненормално. Меко домаће производње јефтиније је региону него код нас. И онда ми плаћамо и ту цену. Зато што они тамо губе да би остали на полицама,јер је тамо много већа конкуренција, па тамо не могу да имају цене какве могу у Србији. И онда на крају ми испаднемо једина колатерална штета“, каже Ћулибрк.
Најсиромашнији највеће жртве
Наглашава и да је проблем и што су највећи губитници трке са ценама најсиромашнији и они који живе испод просека.
„Они немају начина да се заштите, да се одбране од инфлације. Други се бране купујући станове и тако даље, улажући на светске берзе. Овде нема одбране. Други проблем јесте што овде осим тих људи са испод просечним примањима највеће жртве су биле људи који су штедели. А већ 10 година домаће штедише су највећа жртва ове економске политике јер се овде штедило углавном у еврима, вредност евра у међувремену пала, плус инфлација. А мислим да, ко је држао задњих десет година евро на штедњи, реално је изгубио бар једно 40 одсто вредности од тог новца, све заједно са оним каматама које је добио у међувремену“, каже Ћулибрк.
