На Хомољу и планини Видлич у суседству Старе планине шири се ватрена стихија чије су размере узроковане глобалним загревањем, али и недостатком ефикасног системског приступа све чешћим летњим пожарима.
Након разорних пожара у Грчкој, Босни и Херцеговини и Црној Гори, Балкан се носи са великим пожарима у источној Србији. Актуено траје гашење стотина хектара захваћене шуме на планини Видлич у наставку Старе планине, те Хомоља, као и мањи пожар на Тари.
Пожар на Видличу почео је пре више од десет дана, 16. августа, након олујне грмљавине за коју се претпоставља да је запалила дрвеће. Kако за Машину појашњава Александар Панић из Одбранимо реке Старе планине, иницијални пожар појавио се на неколико стотина метара од села Височка Рожана у општини Димитровград.
Према његовим речима, познато је да на овом терену гром уме да изазове пожаре у летњим месецима, када је растиње суво. Након што су уочили дим, мештани су алармирали надлежне служе да су уочили пожар и да се дим надвио над северну страну планине.
„Шта се након тога чекало? Вероватно да падне киша или не знам шта, јер били су упозорени људи из штабова и у граду да се нешто тако десило“, пита се Панић за Машину.
Пожар се брже шири кроз ниско растиње
Локација избијања пожара је била на изузетно неприступачном терену, где су стене високе по 20-30 метара. Претпоставља се да је то један од фактора који су омели бржу реакцију надлежних.„У наредних недељу дана су пале две кише, и то пљускови који су могли то да реше, али очигледно да нису решили. Вероватно је у питању било неко старо дебло које је и даље тињало“, коментарише наш саговорник.
Подржите нас!
Сматрамо да је јако важно да критичко новинарство остане ван комерцијалних интереса.
Подржавајући наш рад индивидуалним донацијама из земље и иностранства помажете нам да останемо независни.
Сва подршка је добродошла!
Пожар је од петка, 23. августа, почео да се шири, најпре захвативши неколико стотина метара, да би се у суботу и недељу подстакнут ветром проширио на скоро целу северну страну Видлича, у ширини од 5-6 километара, објашњава наш саговорник:
„То је део терена где је пожар уништио шуме још 2007. године, па сада тамо ниско растиње и жбуње, које је боље гориво за пожар него стара шума. Наиме, кроз стару и велику шуму пожар прође ако нема много дебеле стеље, и често не направи на дрветима никакву велику штету, али у оваквим макијама он се брже развија“.
Пожар се проширио на јужну страну Видлича
Kако додаје, конфигурација терена не само што отежава гашење ватре са земље, већ погодује и њеном ширењу јер међу стенама на врху планине постоје коридори кроз које увек има ваздушних струјања.
Протеклог викенда пожар је захватио врх Видлича и проширио се на његов јужни део – још сувљу страну планине и кречњачки терен пун вртача испуњених грабом, младим храстом и боровима, те травом која по сведочењу активисте највероватније није рашчишћавана деценијама. У суботу и недељу је пожар ношен ветром са северозапада угрозио и димитровградска села Висички Одоровци и Гуленовци, те ухватио правац према Црпеном браништу, великом потезу шума на неприступачном терену који се простире у смеру Пирота.
Ватрогасци дају све од себе
„Екипе које су ангажоване на гашењу пожара дају све од себе“, наглашава Панић. Kако додаје: „Према њима не можемо имати никакве замерке. Једино се сви питају зашто се чекало недељу дана да се угаси иницијални пожар. Чињеница је да је терен изузетно неприступачан и да би за гашење са земље била поребна барем аплинистичка опрема, али хеликоптер са ведром би то вероватно могао да угаси много лакше“.
За гашење пожара су од 23. августа ангажована два хеликоптера која узимају воду са Смиловских језера. Они, по сведочењу Панића, засад не успевају да савладају пожар, чији интензитет ширења превазилази њихове могућности.
Површина захваћена пожаром је велика неколико стотина квадратних хектара. Пожар пламти на великим висинама, између 800 и 1200 метара.
Размере штете су засад непознате. Панић констатује да тренутно нема опасности по град и по села осим поменута два села у општини Димитровград, те да на планини нема појата које се користе и у којима би неко могао да настрада, али да дим лежи у целој пиротској котлини. „Јутрос је у Пироту на колима био слој пепела“, додаје.
„Ја не могу да упутим никакву критику људима који сада гасе пожар. Они свој посао раде на најбољи могући начин, то је тамо погибељно“, наглашава. Ипак, прави одговор на то шта се чекали недељу дана треба да да неко из градских штабова, сматра.
Гори и будући национални парк Kучај-Бељаница
У истом периоду ватра је захватила Хомоље, део заштићеног подручја Kучаја-Бељанице, које је у поступку за проглашење националним парком, и угрозила Жагубицу. И гашење овог пожара омета неприступачност терена, али и конфликти око употребе воде, сматра Иван Милосављевић Буки из иницијативе РИС – Ренџери источне Србије.
Kако наводи Милосављевић, пожар који је пре десетак дана почео на месту званом Kривуља ватрогасци су данима покушавали да га локализују, у чему их је као и на Видличу омела неприступачност терена. Ни у овом случају киша која је у међувремену пала није угасила пожар, већ се он проширио и појавио на новим локацијама, на местима која се зову Ђула и Добре стране, одакле се проширио у смеру Жагубице и Сувог дола.
„Опет, због неприступочности терена, ватрогасци нису могли да изађу на све локацији, па су покушали зауставе пожар заоравањем деоница око захваћеног терена“, наводи Милосављевић.
У гашењу пожара учествују возила Сектора за ванредне ситуације, а придружили су се и добровољци из Жагубице и околине. Током дана се очекује да се у гашење укључе хеликоптери.
„Пожар је захватио и неколико салаша, а гори и недалеко од извора Бељанићке реке, која недалеко од свог извора понире и за коју се претпоставља да се на површини појављује у облику врела Млаве“, каже Милосављевић.
И ватрогасци и мештани подозревају да је пожар подметнут
За разлику од пожара на Видличу, за који се претпоставља да је узрокован ударом грома, за пожар на Хомољу би могао бити одговоран људски фактор. Према речима активисте, и ватрогасци и мештани подозревају да је пожар подметнут јер се неколико мањих пожара распламтало у исто време.
„Док смо били на Бељаници смо приметили да поново гори ватра и у реону села Липе, где је горело и у пролеће ове године, тако да сад идемо на терен да видимо тамо шта се заправо са тим пожаром догађа“.
Пожар на Бељаници је захватио огромну површину, каже Милосављевић. Поред ниског растиња и високе траве,захватио је и борове шуме, што због смоле доприноси ширењу пожара“.
Пожар на Бељаници; Фото: Фејсбук видео, снимак екрана
Активиста; Једна цистерна за гашење пожара, четири Дандију за истражне бушотине
„Јуче су послали једну од ватрогасних цистерни које су донација Европске уније, а која се иначе ненаменски користи за довлачење пијаће воде на истражне бушотине Дандија. Јуче је одвојена да довози воду на место пожара, али остале четири цистерне комуналног предузећа су и даље нон стоп возиле воду на истражне бушотине“, тврди Милосављевић.
Подсетимо, активисти РИС-а и сниматељска екипа Н1 су прошле недеље физички нападнути од стране радника комуналног предузећа које су снимили у активности достављања пијаће воде на истражне бушотине.
„Евидентно је да све ово повећава несигурност људи који имају салаше и да им обезвређује земљиште, као и да се пожари врло често чудно поклапају са местима гђе се планирају ветропаркове руднице и где видимо масовне сече шума. Овај нови пожар у Липама се поклапа да са местима где се планира ветропарк и гђе је Зиђин врши истражне радње“, тврди Милосављевић.
У доба „глобалног кључања“ треба строго чувати шуме
Планета је у јулу доживела четрнаести најтоплији месец заредом од када трају мерења, а научници упозоравају да је јул 2023. био највероватније најтоплији у претходних 120.000 година. Према подацима које је недавно објавила Служба за климатске промене Европске уније Kоперникус, просечне температуре су у овом периоду биле за 1.5°Ц изнад прединдустријске ере, премашујући (привремено) праг загревања без повратка, који је уједно и граница загревања планете које би државе требало да покушавају да спрече по Париском споразуму.
Истовремено је све више података несташицама пијаће воде у земљи, које су резултат разорних суша и непланског управљања водном инфраструктуром, али и шумама и водама од којих оне зависе. Kако упозоравају активисти и стручњаци, доносиоци одлука би морали да схвате да је адаптација на последице климатских промена важнија од краткорочне добити, па да од штетних комерцијалних пројеката и претеране експлоатације заштите површинске и подземне воде и шуме, предуслов опстанка становништва и пољопривреде у ери „глобалног кључања“ у коју смо, према речима генералног секретара УН, увелико ступили.