Ред затварања српских институција, ред повлачења раније датих црвених линија, ред упадљиве тишине на последње издисије Србије на Косову. Тако укратко изгледа живот Срба северно од Ибра уназад годинама. За то време поставља се питање колика је одговорност званичног Београда на челу са председником Србије Александром Вучићем у свему што гледамо, не само сада, већ од доласка на власт 2012. године.
У јеку кризе након затварања дела преосталих српских институција на северу Косова, током своје посете Приштини, изасланик Европске уније Мирослав Лајчак обзнанио је и потврдио да је Србија повукла писмо упућено Бриселу прошле године, у којем је, између осталог, изразила резерве према Споразуму на путу ка нормализацији односа са Косовом, а реч је о Охридском споразуму.
Некадашњи министар задужен за КиМ Горан Богдановић каже за Нову да повлачење Србије са КиМ не траје само последњих неколико месеци.
„Само лаик и неупућен мисли да Србија функционише на простору Косова и Метохије и то није нешто што траје неколико месеци, већ од 2013. године после потписивања Бриселског споразума. Срба је све мање и мање“, каже Богдановић.
Додаје и да Србији више ништа није остало да преда Приштини.
„Видим да се често помињу образовни систем и здравство и Универзитет у Косовској Митровици. Међутим, све то је већ регулисано косовским законима и Ахтисаријевим планом који је ту имплементиран. Тако да, од ттога неће бити ништа, чак ни упада. Оно на чему ће Приштина вероватно инсистирати то је вероватно да се те институције региструју у косовском систему, а ко ће их финансирати и по ком школском програму ће радити, то Приштину много не занима. Њих занима само одређена контрола“, каже саговорник нашег портала.
Подцртава да свакако постоји доза страха после свега овога што се дешавало.
„Гашење привремених органа у оквиру српских инститтуција је договор између Приштине и Београда, јер 2013. године по Бриселском споразуму је договорено да се тзв. паралелне институције угасе, што је и урађено“, наводи некадашњи министар.
За писмо о црвеним линијама за Косово које је Србија повукла, Богдановић каже да се то десило доста раније, а да је то Мирослав Лајчак објавио у Приштини, вероватно како би се додворио косовском премијеру Аљбину Куртију.
„Ми видимо да Лајчак око многих ствари, једно изјави у Приштини, а у Београду то прећути или на мрежи X објави неколико реченица. Ни то није за мене изненађење, знајући како функционише ова власт и шта све ради према Косово. Они једно причају, друго раде…Чине све да Срба на Косову буде што мање, како би решили питање Косова и Метохије“, каже Богдановић.
Овај политичар који живи у околини Лепосавића наводи да кад на КиМ нема Срба, ни они који би могли да се побуне против свега што се дешава.
„Не постоји никакав отпор, политички ни пасиван. Ми смо остављени на милост и немилсот приштинској власти и међународној заједници која се својим саопштењима противи ономе што ради Приштина, а ништа не предузима да такве акције спречи“, каже он.
На питање како би у једној реченици прокоментарисао политику председника Србије и СНС према Косову, саговорник Нове каже:
„Полтиику ове власти према Косову од 2012. године до данас видим као бахату, криминалну, издајничку и ону која је учинила све да Србије више не буде на Косову и Метохији, а да буде и што мање Срба, јер очигледно да је то нешто што је у последњих 12 година политика ове власти на челу са Вучићем“, каже Богдановић.
Хронологија повлачења Србије са Косова
Најмање последњих годину и по дана уназад, живот Срба на северу Косова испуњен је константним тензијама, некада на недељном, а некада чак и на дневном нивоу. Тако су у мају прошле године косовски специјалци уз шок бомбе и сузавац у зграде три општине на северу Косова увели албанске градоначелнике, поскидавши српске заставе и постављајући косовске.
Током читавог прошлог лета, догађао се талас хапшења упадљиво Срба са севера Косова, да би ситуација ескалирала крајем септембра, када се наоружана група коју је предводио некадашњи потпредседник Српске листе сукобила са Косовском полицијом. Том приликом убијен је један полицајац Албанац и тројица Срба са КиМ.
Већ у новембру исте године, кренула је масовна пререгистрација на РКС таблице са таблица српских градова на КиМ. Почетком 2024. године, возила са таквим таблицама почела су неометано да улазе на територију централне Србије.
Ни то није све. Такође, почетком године, Централна банка у Приштини забранила је употребу динара, након чега је Косовска полиција позатварала експозитуре Поштанске штедионице, а потом и српску Пошту на северу Косова. Завршен је и процес промена српских у косовске дозволе, а у последњој акцији која се догодила недавно – затворен је део преосталих српских институција на северу Косова.
