У уторак око 13.30, Србија је увозила више од гигавата струје. Тачније, 1,026 гигавата. Истовремено, производња из свих извора је износила 2,7 гигавата. Увозили смо скоро 30 одсто укупне потрошње електричне енергије у том тренутку.
У среду, у то време, ситуација је нешто боља, па смо увозили око 771 мегавата, на отприлике сличну потрошњу.
Разлика у односу на прошлу недељу, када нас је још пржио топлотни талас, је мања потрошња за око 600-700 мегаватсати преко дана у време највећих врућина, али и знатно мања цена струје.
Ово се посебно односи на период од 18 до 21 сати, време у које је док су трајале врућине, достизале и по 800-900 евра за мегаватсат.
У уторак у 18 сати цена у Србији је била „тек“ 475 евра, рецимо 3. септембра у то време коштала је 720 евра, а 4. септембра 830 евра.
Цене у окружењу знале су да се приближе и нивоу од 1.000 евра за мегаватсат.
Типично, Србија готово свакодневно увози велике количине струје, преко 700 мегавата, у периоду од 10 до 18 сати, и тада је цена око 100 евра за мегават. Додуше, рецимо 8. септембра у 10 сати, један мегават електричне енергије коштао је један евро.
Касније, од 18 сати, када соларне електране почињу да смањују производњу, а цене на берзама почну да лудују, смањује се и увоз на до 200-300 мегавата.
Према писању стручњака за енергетику Ненада Јовановића, Србија је само у јулу и августу потрошила 100 милиона евра за увоз струје.
Директор ЕПС-а Душан Живковић је 19. јуна изјавио да је од почетка године ЕПС тргујући струјом зарадио 38 милиона евра.
Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је истакла да је за пест месеци остварен плус у трговини струјом од 23 милиона евра.
Како било, каснијих изјава о резултатима увоза и звоза електричне енергије није било, а ни Данас није добио одговор ни од ЕПС ни од Министарства рударства и енергетике какав је салдо био у јулу и августу.
До тада је ЕПС успевао да искористи јефтину струју током дана када су соларне електране по Европи производиле и више струје него што је потребно да уштеди на потрошњи воде у хидроелектранама и угља у термоелектранама, док је струју извозио у периодима када су цене биле више.
Међутим, од када је суша смањила количине воде у рекама, ситуација се обрнула. Према писању Јовановића, на крају августа салдо у увозу-извозу струје ЕПС-а био је негативан за 29 милиона евра.
Оно што је остало као проблем је производња струје у термоелектранама.
Енергетичар Милош Здравковић оценио је да по производњи, подсећа на „Грчићев период“ управљања ЕПС-ом.
„Због обновљивих извора енергије ми смо у првој половини гоидне успевали да увозимо струју по вема ниској цени и успевали да зарадимо. Већ у јулу је то анулирано. Очигледно је да је заказала производња и иако увозимо велике количине угља, оне као да не долазе до термоелектрана. Јесте било ремоната овог лета. Неки су завршени, неки нису, али и њих треба планирати да се раде када је мања потрошња струје“, истакао је Здравковић.
Он иситче и да је у првом полугодишту 40 одсто електричне енергије произведено у хидроелектранама, што „никада није било“.
„Наш систем је пројектован тако да се око 70 одсто електричне енергије добија из термоелектрана. После током лета су реке пресушиле и пала је производња ХЕ. А цене струје су расле и вероватно ће расти, јер је мањи доток гаса из Украјине, а цена гаса утиче на формирање цене струје. Осим тога Украјина је била један од већих произвођача струје у Европи, а сада је увозник“, упозорава Здравковић.
И енергетичар Велимир Гавриловић истиче да су рекордне температуре у јулу и августу допринеле расту потрошње, док је с друге стране суша смањила ниво воде у акумулацијама.
„Осим тога производња у термоелектранама је иначе смањена испод нивоа од пре десетак година. Угаљ из колубаре је све лошијег квалитета, а производња у ТЕНТ се никада није опоравила од хаварије из 2022. године. Као резултат мора да се увози дневно 10 до 15 одсто електричне енергије“, анпомиње Гавриловић.
Он истиче и да увоз тих 10 до 15 одсто потрошње и не би био толики проблем да цене на тржишту нису тако високе.
„Више су него цене по којима ЕПС продаје струју својим купцима, комерцијалним и домаћинствима. А то мало подсећа на период од пре две године. ЕПС је претходне две године имао среће са благим зимама. Али шта ако буде нормална зима, када због грејања скочи потрошња. Мораће опет да се увози и опет вероватно по високим ценама. А ако буде зима оштра, тек ће то да буде проблем“, упозорава Гавриловић.
Према његовим речима, кључно је да се донесе стратегија и да се по њој поступа.
„Имамо проблем са угљем, па је донета одлука да се увозе велике количине угља иако се и тако загађује животна средина. Зар није боље направити ту реверзибилну електрану Бистрица, а помиње се и Ђердап 3. Мора се имати резерва, тзв. балансна енергија за случај да стану обновљиви извори енергије који су непредвидиви. У то треба улагати, јер је балансна енергија најпрофитабилнија и најважнија“, закључује наш саговорник.
Иначе у првој половини године ЕПС је остварио добит од 32,8 милијарди динара или око 280 милиона евра. Претходне године, добит је износила скоро милијарду евра (114 милијарди динара).
