Ми пристадосмо да не постојимо
Пред горима се постидисмо себе
Милован Данојлић
Београд спава, Косово се буди. У чему ће се Београд наћи ако се икада пробуди, можда узалуд ако се то и буде десило. Може ли косовско буђење бити стварно ако Београд МУКОМ дочекује садашњу голготу српског народа на Косову и Метохији. Која је данас најскупља српска реч, да ли она и даље постоји. Доживљавамо горко буђење Срба на Косову и Метохији. Одиграва се прљави танго између Београда и Приштине. Устати или нестати. Судбина Срба на Косову понавља се на готово исти начин као и судбина Срба у грађанском рату у Хрватској. Да ли ико може очекивати да Србима на Косову помогне човек који је онако „усрећио“ Србе у Хрватској.
Пише: Маринко М. Вучинић
Ово је само неколико реченица које најбоље говоре о реаговању Срба са Косова и Метохије након коначног и дефинитивног слома тзв. косовске политике А. Вучића и поништавања државних институција Србије у нашој покрајини, али је и израз очајања и неверице што је у Београду пропраћено готово апсолутним недостатком елементарног саосећања, солидарности, протеста и МУКОМ који се готово може опипати.
Милош Ковић је ту застрашујућу и потмулу тишину, мирење са изузетно тешком ситуацијом насталом након укидања српских институција, али и одсуство било какве озбиљне политичке и друштвене реакције означио следећим речима: „Наш однос према Косову одредиће наш однос према историји, националном достојанству и голготи српског народа који данас немо посматрамо, али и према нашем животу и постојању“.
Нажалост, Београд није доживео горко буђење, напротив ,остао је и даље у својој самозадовољној и самонаметнутој хибернацији прихватајући да А. Вучић спроведе још један свој „успешан“ политички инжињеринг скидајући са дневног реда питање српског народа са Косова и Метохије као услова за даљи „напредак“ Србије на евроатлантском путу. Ни сијасет невладиних и грађанистичких организација које здушно бране људска права нусу нашле за сходно да се огласе након драстичних примера кршења људских и грађанских права Срба на косову и Метохији, то очигледно није у њиховој политичкој агенди довољно политички коректно, али ни профитабилно. Чак смо имали прилике да чујемо предлог новинарке Данаса С. Чонградин да је „Косово независна држава. То је реченица којом би с обзиром на степен заслепљености народа треба назвати предмет у основној школи“. Нема ни одлучног реаговања и ангажовања Српске Православне Цркве, која се определила за сарадњу са владајућим режимом пратећи његове тзв. „дипломатске напоре“, позивајући на молитву и избегавајући бављење дневном политиком, и то у историјском тренутку када је њено деловање насушно потребно и неопходно. Осим неколико спорадичних случајева нисмо могли да чујемо ни политичке организације, које су градиле своју политичку позицију на одбрани Косова и Метохије, изостало је ново национално окупљање управо у тренутку када је оно било најпотребније и могло да буде најделотворније.
Дејвид Камерон и Александар Вучић на Минхенској конференцији о безбедности
Вучић је на Минхенској конференцији о безбедности посебно истакао: „Након што смо усвојили Бриселски споразум, испунили смо обавезе 100 %. То значи да смо учествовали на локалним и парламентарним изборима по косовским законима. Предали смо Телеком, то значи да су добили свој позивни број. То значи да смо предали правосуђе и судство, регионалну полицију и јединице цивилне заштите“
А.Вучић, након оштрог и упорног негирања чињенице да је у потпуности прихватио да доследно спроведе француско -немачки споразум из Охрида, сада то убрзано чини и на тај начин задаје најтежи и најразорнији ударац опстанку српске заједнице на Косову и Метохији. Он је на Минхенској конференцији о безбедности посебно истакао: „Након што смо усвојили Бриселски споразум, испунили смо обавезе 100 %. То значи да смо учествовали на локалним и парламентарним изборима по косовским законима. Предали смо Телеком, то значи да су добили свој позивни број. То значи да смо предали правосуђе и судство, регионалну полицију и јединице цивилне заштите“.
Зато се и не треба много чудити што се на овако сраман начин окончава процес тзв. „заокруживања псеудо државности Косова“ о чему сведочи и брутални и ничим оправдани упад специјалних албанских јединица у институције српске државе, као и коначно спровођење плана А. Куртија (подржаваног као и увек до сада од његових међународних покровитеља и ментора из ЕУ и САД) да дефинитивно реши „српско питање“ на Косову и Метохији, примењујући сва могућа средства како би спровео план етничког чишћења Срба, сводећи их на грађане другог реда без икаквих људских и грађанских права.
Након прихватања и доследног спровођења Охридског споразума јасно је да нема више никаквих црвених линија о којима нико од представника СНС-а, као и А . Вучић више макар и декларативно не говоре . Очигледно да судећи по, изузетно тешком и погубном стању, Срби на Косову и Метохији су изгубили могућност, способност, као и ефикасну вољу за пружање иоле озбиљнијег и организованијег отпора, не постоје стварне и делатне препреке за остваривање Охридског споразума – који неминовно води признавању косовске независности. И то пре свега захваљујући катастрофалној, издајничкој и дилетантској тзв. „косовској политици“ А. Вучића, која се сада свела на ослањање на његове пријатеље и савезнике из ЕУ и САД, али и као последња сламка спаса на деловање КФОР-а, који до сада није учинио ништа да осигура елементарну безбедност и заштиту људских права Срба на Косову и Метохији. Његов задатак није ни био да се то уради, већ да обезбеди спровођење политичке агенде коју су креирали покровитељи тзв. косовске државности ЕУ и САД.
Потписивање Бриселког споразума 2013.
Александар Вучић у Охриду, март 2023.
Потписивање Вашингтонског споразума 2020. године
При томе, усред голготе коју преживљавају Срби на Косову и Метохији А. Вучић говори да је „Србија и даље посвећена дијалогу (он више нема никаквог смисла јер није ни до сада донео Србима ништа добро осим што је дао најшири могући простор албанској страни за остваривање њихових политичких циљева) између Београда и Приштине и да остаје чврсто на европском путу“. А основно питање је ко плаћа својим животима и егзистенцијом ову вучићевску посвећеност непродуктивном и катастрофално вођеном “преговарачком“ процесу и његовом евроатлантском опредељењу, очигледно да тај страхотни цех се сада наплаћује пре свега нашим Србима на Косову и Метохији.
А. Вучић за овакву политику предаје и издаје Косова и Метохије има отворену подршку ЕУ о чему говори и недавна тријумфална најава о стизању прве рате од 113 милиона евра из Плана ЕУ раста за Западни Балкан, док је планирано да Србија укупно добије 1,58 милијарди евра у наредним годинама
А. Вучић за овакву политику предаје и издаје Косова и Метохије има отворену подршку ЕУ о чему говори и недавна тријумфална најава о стизању прве рате од 113 милиона евра из Плана ЕУ раста за Западни Балкан, док је планирано да Србија укупно добије1,58 милијарди евра у наредним годинама. Залог за ову тзв. „европску помоћ“ опет су Срби са Косова и Метохије, који су били и остали само монета за политикантске поткусуривање А. Вучића у политичкој тежњи да очува своју апсолутну политичку моћ. Зато се са пуно права може рећи , што се тиче решавања косовског питања да је он обавио све што су ЕУ и САД очекивале од њега као „фактора стабилности“ у овом региону. Сада су за њега предвиђени нови задаци и „историјски подухвати“, нове издаје, манипулације и учвршћивање његове стабилократске диктатуре, уз несебичну подршку његових пријатеља, а сада и савезника из ЕУ и САД.
Зато се са пуно права може рећи , што се тиче решавања косовског питања да је он обавио све што су ЕУ и САД очекивале од њега као „фактора стабилности“ у овом региону. Сада су за њега предвиђени нови задаци и „историјски подухвати“, нове издаје, манипулације и учвршћивање његове стабилократске диктатуре
Још гротескније и отужније звучи његово залагање за стварање Отвореног Балкана, који ће „омогућити слободан проток људи, робе и капитала“ и то у време када су Срби на Косову и Метохији мерама и потезима А. Куртија (забрана увоза робе из Србије, укидање платног промета и поштанских комуникација), као и његових покровитеља остали без елементарних људских и социјалних права, могућности за нормалан и достојанствен живот и принуђени су да живе у великом, за њих затвореном гетоу.
Сада је потпуно очигледно да преузимање српских општина и институција негира свако настојање за формирањем Заједнице српских општина, а што је било предвиђено након потписивања антиуставног Бриселског споразума још пре више од 13 година. Из изјава водећих званичника тзв. косовске државе може се јасно уочити њихова решеност да до краја спроведу свој наум, гушењем свих трагова српске државе у нашој јужној покрајини. Они ту намеру ни не крију, напротив, доследно је и све бруталнији и осорније спроводе. На овакво деловање албанских специјалних јединица можемо само чути изанђале и пригодне изјаве и испразна заклињања А. Вучића да „неће никада признати“ независност тзв. „косовске државности“, да он води „слободарску и суверенистичку политику“, „залаже се за мир по сваку цену“, а при томе спроводи Охридски споразум – што је акт отворене велеиздаје и антиуставно деловање, које подлеже кривичној одговорности.
Очигледно је да „инсистирање“ на формирању Заједнице српских општина било само дуготрајна и испразна политикантска мантра А. Вучића, као и куповина времена да се прикрије његова издајничка предаја свих институција које су оличавале суверенитет српске државе на Косову и Метохији
Ипак врхунац његовог лицемерства и хипокризије је изјава да „на Косову и Метохији раде две најважније српске институције“. „Није тачно да на КиМ не функционишу институције Србије, функционишу две најважније – то су здравство и просвета“, рекао је Вучић. Питање је дана када ће и ове преостале српске институције доћи под удар албанских специјалних јединица и бити укинуте.
Очигледно је да „инсистирање“ на формирању Заједнице српских општина било само дуготрајна и испразна политикантска мантра А. Вучића, као и куповина времена да се прикрије његова издајничка предаја свих институција које су оличавале суверенитет српске државе на Косову и Метохији која је и данас по нашем важећем Уставу неодвојиви део Републике Србије. А при томе велики и искрени пријатељи и савезници А. Вучића већ више од тринаест година изражавају своју забринутост што још није формирана ЗСО, иако и те како добро знају (и то отворено кажу, толеришу и подржавају) да Албанци и А. Курти никада то неће урадити јер ни до сада нису поштовали и спровели у дело ниједан постигнути споразум, уз очиту подршку и охрабривање ЕУ и САД.
Од „мудре и далековиде“ тзв. косовске политике А. Вучића остале су само отужне флоскуле о његовој „лавовској борби“ за интересе и опстанак српског народа на Косову и Метохији који је изложен сталном насиљу и прогонима. Сада се јасно види да је колаборација и отворена издаја А. Вучића довела до све интензивнијег исељавања Срба са Косова и Метохије. Тако ће се остварити најприхватљивији политички сценарио ЕУ и САД да пошто Срби више неће бити озбиљан и утицајан политички и друштвени фактор , све ће се свести на реално прихватање насиљем створеног стања, нема више Срба на Косову и Метохији и тако ће коначно бити решено косовско питање као што се то десило и са Србима у Хрватској након што су протерани са простора на коме су живели као аутохтони народ вековима.
Сама идеја и предлог мера А Вучића да измести српске општине и институције на административне прелазе у ствари је јасан показатељ да је он озваничио померање државних граница Србије, а то је неопростива велеиздаја, кршење Устава и председничке заклетве над Мирослављевим Јеванђељем. То је стварни разлог за покретање његовог опозива или подношење оставке, али се то нажалост неће десити јер је А. Вучић опијен својом „месијанском историјском улогом“ и апсолутном влашћу, и даље истрајава на свом лажном патриотизму, јер је и даље једини његов циљ да по сваку цену обезбеди опстанак на власти њему и његовој клептократској касти.
Сада се јасно види да је колаборација и отворена издаја А. Вучића довела до све интензивнијег исељавања Срба са Косова и Метохије. Тако ће се остварити најприхватљивији политички сценарио ЕУ и САД
Нама треба стално да буду пред очима потресне речи Срба са Косова и Метохије који најјасније сведоче о њиховом стварном положају, што је за нас упозорење и горка опомена да нисмо успели да дамо праву и истинску подршку нашем народу на Косову и Метохији што ће дугорочно имати изузетно тешке и погубне последице. Милија Бишевац на овај начин говори о положају Срба: „Народ на Северу КиМ се осећа издано, препуштен самом себи, без очекивања да ће се ишта променити на боље. Третман Приштине је огољен у чисту мржњу, која за циљ има етничко чишћење и одржавање рејтинга А. Куртија, који је од почетка бављења политиком своје деловање утемељио на антисрпској и великоалбанској идеологији. Београд са друге стране чува креирану слику јавности да власт ради све што може да сачува Србе на Косову. Очигледно не ради ништа, као ни међународна заједница која само анархизује ситуацију. Разочарење због неправде и непотизма, недостајање наде да ће бити боље су главни разлози одласка са КиМ. За то највећу одговорност сноси ‘Српска Листа’ иначе експозитура СНС-а и А. Вучић“. „Људи страхују од потпуног затварања пре свега здравства и образовних институција. Надам се да се те црне прогнозе неће остварити и да ћемо ипак сачувати неки минимум својих институција. Оно што нам се сада нуди као решење из Београда је ништа. Пројекат Српске листе је потпуно уништен“, каже Бранимир Стојановић председник Српског националног покрета из Грачанице.
А .Вучић живи у свом пројектовано свету обузет месијанским настојањима да себе представи као једног од највећих модернизатора и препородитеља у српској историји а остаће само његова срамотна велеиздаја и брутално изневеравање косовског завета који је био и остао централно и незаменљиво средиште и извориште српског историјског и националног идентитета. Али морамо и ми себи поставити питање како је могуће да је Београд остао нем и без реаговања на голготу српског народа на Косову и Метохији, која се данас одвија пред нашим очима .Са пуно права је Б. Љубеновић рекао „Ми никоме нећемо бити славни преци„ и то је истина која већ почиње да се обистињује.
