Републички геодетски завод послове вођења катастарских база додељује компанији ИГЕА из Љубљане и Вараждина, уз подршку српске фирме ВЕКОМ, која има испоставу у Хрватској. Фирма ИГЕА на свом вебсајту хвали се израдом катастарског портала лажне државе Косово.
Обратити пажњу… РГЗ Катастар pic.twitter.com/g1Sf8KcvEM
— Владимир М.Гајић (@vladimirgajic1) October 3, 2024
Републички геодетски завод Србије у континуитету, од 2017. године, додељује послове развоја и одржавања геоинформатичког система Републике Србије словеначкој фирми ИГЕА из Љубљане. Самостално, или као део конзорцијума, компанија ИГЕА учествовала је и учествује у реализацији послова вредности око 5,4 милиона евра.
Eвидентно повезани ентитети остварују 75% учешћа у набавкама реализованим у оквиру Пројекта унапређења земљишне администрације у Србији, који се финансира из кредита Светске банке за подршку реформи РГЗ-a, што је недвосмислено монополски положај.
Табела 1. Набавке РГЗ у оквиру Пројекта унапређења земљишне администрације у Србији
Фирма ИГЕА је позната по својим пословима развоја и одржавања геоинформатичких система Словеније и Хрватске, као и лажне државе Косово. Да ли то значи да је Република Србија предала катастарске књиге своје јужне покрајине словеначким и хрватским ИТ компанијама које пружају услуге за институције безбедносног система у овим државама.
У Хрватској, компанија ИГЕА се од 2007. године активно укључила у развој јединственог информационог система за катастар земљишта и земљишну књигу Републике Хрватске, његову надоградњу и развој система „One Stop Shop“ катастарског информационог система.
У Словенији, још од 1992. године, ИГЕА ради на дигитализацији и модернизацији катастра земљишта, зграда, привредне инфраструктуре, тржишта непокретности и на 3Д прикупљању топографских података и изради рачунарских система за обраду катастарских података.
Такође, од 1997. године, ИГЕА блиско сарађује са Министарством одбране Словеније на развоју информационог система ,,e-GIS UJME” и развоју и одржавању софтвера ,,UDIGISP”, софтвера за управљање и дистрибуцију просторних података. У питању су сложени рачунарски системи способни за интегрисање, складиштење, уређивање, анализу и приказ географских информација.
Подаци о неокретностима Републике Србије су изгледа доступни широм бивше СФРЈ. Говорио сам о томе у кампањи да би РГЗ ангажовао маркетиншку агенцију да ми опонира у медијима. pic.twitter.com/DWXqMTVwbe
— Владимир М.Гајић (@vladimirgajic1) October 3, 2024
Раме уз раме са фирмом ИГЕА, по вредности извршених послова са РГЗ, налази се српска фирма, са испоставом у Хрватској, ВЕКОМ ГЕО.
Компанија ВЕКОМ ГЕО дугогодишњи је партнер РГЗ. Сарадња почиње 2009. године и траје до дан данас. Према јавно расположивим подацима, укупна вредност закључених уговора, за послове који се финансирају из буџета износи 214 милиона динара, или око 1,8 милиона евра. Највећи део ових уговора закључен је директно, без јавног позива, кроз преговарачки поступак.
Портал Пиштаљка је у јануару 2021. године писао да је фирма ВЕКОМ ГЕО победила на тендеру РГЗ за набавку сета сателитских снимака високе резолуције за сврхе масовне процене имовине, вредности око 3.1 милион евра, и да су снимци који су предмет набавке незадовољавајућег квалитета односно да су „облаци и сенке од облака заклонили детаље“. (https://pistaljka.rs/home/read/923) .
На питање новинара, директор фирме ВЕКОМ ГЕО, господин Вељко Фуштић изјавио је да одговорност за лоше снимке није на његовој фирми јер је РГЗ тражио од Векома да им испоруче било какве снимке како би посао био испуњен на време. „Ми смо им онда дали архивске снимке које смо већ имали“, рекао је Фуштић.
Напомињемо да држава у овом тренутку спроводи озакоњење на основу сателитског снимка, а ако сателитски снимци нису исправни, то значи да свако озакоњење имовине може да буде оспорено и да свака одлука о рушењу нелегалних објеката може да буде оборена.
Осим неисправних сателитских снимака, РГЗ је у три наврата, почевши од 2017, на тендерима доделио посао набавке софтвера за „Е-жалбе“ фирми ИГЕА из Вараждина у Хрватској. ИГЕА је на овим тендерима била једини понуђач, а шокантно откриће за српску јавност била је чињеница да је тендерска документација за ову јавну набавку била написана на хрватском језику те је садржала мноштво хрватских израза као што су: „eлектроничко”, „тијелу”, „донијело”, „ауторизиран”, „обавијест”, „овласт” и сл… (https://pistaljka.rs/home/read/703)
Компаније ИГЕА и ВЕКОМ ГЕО, које у овом тренутку остварују послове са РГЗ вредне више од девет милиона евра, већ годинама су блиски партнери који диктирају процесе дигиталне реформе РГЗ. Ове две фирме, заједно са фирмом САГА из Београда, основале су заједничко предузеће Регионални геоинформатички центар које је у децембру 2019. године добило посао „хармонизације података“ РГЗ у вредности од 150.000 евра. Никоме није јасно зашто се подаци српског РГЗ хармонизују у Словенији и Хрватској, док с друге стране није познат случај да било која српска компанија ради на управљању базама података републичких катастара у Словенији или Хрватској.
Коначно, последњи у низу послова за који је 24. јула ове године потписан уговор између РГЗ, словеначко-хрватске компаније ИГЕА и њихових партнера, тиче се услуге одржавања геодетско-катастарског информационог система, вредности око 2,8 милиона евра. У одлуци о додели уговора наведено је да је један од задатака фирме ИГЕА „праћење и оптимизација базе података“ што указује на чињеницу да подаци из српског катастра завршавају на серверима словеначких и хрватских предузећа.
Угрожена критична инфраструктура Заштита инфраструктуре приоритет је сваке државе, а та тема посебно је важна сада због рата у Украјини и на Блиском Истоку. Тензије расту у целом свету, а чињеница да се катастарски подаци Србије налазе у поседу других држава аларм је за националну безбедност. „Ако хоћеш да знаш шта је критична инфраструктура у Србији само погледај мете бомбардовања 1999. – то је критична инфраструктура. Ако хоћете да обесмислите морал становништва, да осујетите привредне активности и обесмислите сваки отпор противничке стране, бирајте као мету критичну инфраструктуру“, рекао је проф. др Зоран Kековић из Центра за анализу ризика и управљање кризама на недавно одржаној Међународној конференцији о заштити критичне инфраструктуре у Београду.
