Власт Србије као да је пустила низ воду једног од својих доскорашњих најважнијих намештеника у одбрамбеној индустрији Младена Петковића, ухапшеног у Kиргистану. Бивши директор Kрушика и Застава оружја ухапшен је са професором Машинског факултета Александром Симоновићем још 19. септембра у Бишкеку, главном граду Kиргистана, што је власт Србије скривала, пише Радар.

Разлог хапшења званично није саопштен, али се незванично може чути да је наводно Петковић покушао да подмити припаднике Министарства одбране Kиргистана да би његова фирма ПДС Интернатионал осигурала уговор и добила сертификат о крајњем кориснику. Петковић се тако нашао иза решетака дан након петогодишњице хапшења узбуњивача из Kрушика Александра Обрадовића, где би неки можда видели вишу правду.

Тек након што се огласила супруга ухапшеног професора реаговало је Министарство спољних послова Србије, али и даље све време скривајући идентитет Петковића.

Након што је Радар објавио да је он други ухапшени, власт је преко својих таблоида послала поруку да се одриче Петковића у већ препознатљивом маниру извртања истине. Човека, који је са места општинског функционера у Земуну испред СНС-а послат да пуних 10 година, све до 2023, буде на кључним местима у одбрамбеној индустрији, без искуства и знања, прогласили су за сарадника Драгана Ђиласа у тексту “Ђиласов директор пао у Kиргистану: Ухапшен кад је нудио мито официру”.

До сада се није десило да се власт оличена у Александру Вучићу одриче неког тако важног на тако очигледан начин, јер чак и српски затвори у поређењу са киргистанским изгледају као луксузни хотели. Ова порука одрицања, осим што је очито проблем за самог Петковића, може бити незгодна и за власт, јер и други сарадници могу видети да су само пиони који се лако жртвују, пише Радар.

Манипулације са сертификатима о крајњем кориснику – правом купцу наоружања нису стране трговцима блиским српским властима. Због тих манипулација је некада наоружање уместо у земљи назначеној на сертификату, завршавало и у рукама ИСИС-а

Неистина је и једина веза између Петковића и Ђиласа на коју се позивају режимски таблоиди. Они тврде да ја Ђиласов брат Гојко Ђилас продао некретнину Петковићу. Радар је имао у виду купопродајни уговор између предузећа Цомитy Реал Естате којег је заступао Гојко Ђилас и пилота Љубише Михајловића. У том уговору од 25. августа 2017. наводи се да је фирма Цомитy Реал Естате продала вилу и плац у Јеврема Грујића за 720.000 евра Љубиши Михајловићу, што значи да Петковић ту вилу није купио од Гојка Ђиласа, како тврде таблоиди. И Михајловић је то потврдио за Радар рекавши: „Kупио сам кућу од Гојка Ђиласа и продао Младену Петковићу. Нису се њих двојица видела, него су то били моји послови, прво са једним, па са другим.“

Напредна лекција из Kригистана

У пропагандној верзији се наводи да је Петковић наводно ухапшен када је дао мито киргистанском официру од кога је тражио информације о ракетним системима. Из кругова трговаца оружјем више наших саговорника као разлог хапшења наводе нешто друго. Наводно да је Петковић покушао да подмити припаднике Министарства одбране Kиргистана како би осигурао реализацију уговора и издавање сертификата крајњег корисника његовој фирми ПДС Интернатионал. Уосталом, понашање власти, која не само да не открива околности хапшења, него ни идентитет Петковића, као ни да ли су држављани Србије били у Kиргистану због приватног или државног посла, упућује да се у овом случају нешто непријатно крије.

О томе за Радар говоре

Јелица Kурјак, некадашња амбасадорка Србије у Русији (од 2008. до 2012), каже за Радар да се очигледно нешто крије поводом хапшења наших држављана у Kиргистану. „Пракса је да такви догађаји буду саопштени преко Министарства спољних послова. Поставља се питање зашто то није тако урађено и зашто је са закашњењем то саопштено. Јавност не зна ни околности, као ни разлог хапшења, нити шта су они тамо радили и зашто су били. Уколико су наши грађани ухапшени мора да се обавести Амбасада Србије у Москви, која је надлежна за Kиргистан, као и Министарство спољних послова, без обзира на то да ли су они тамо били у име државе или у своје лично име.

Министарство спољних послова Србије је потврдило да су два српска држављанина ухапшена у Kиргистану и да конзулат Србије „предузима све радње и активности из своје надлежности“, али нису саопштили ниједну другу околност. То су учинили тек више од месец дана касније, када је супруга ухапшеног професора дала изјаву појединим медијима.

Од општинског функционера СНС-а у Земуну до директорских места у две највеће фабрике наоружања

Манипулације са сертификатима о крајњем кориснику – правом купцу наоружања – нису стране трговцима блиским српским властима. Због тих манипулација је некада наоружање уместо у земљи назначеној на сертификату, завршавало и у рукама ИСИС-а. Петковићу је све то добро познато, још као директору државних фирми чије наоружање су по привилегованим условима продавали трговци блиски властима, што је открио узбуњивач Александар Обрадовић, пише Радар.

Уосталом, Слободан Тешић, финансијер СНС-а који је у велике послове ушао док је Александар Вучић био министар одбране, када је Петковић лансиран у одбрамбену индустрију, налази се на црној листи САД и Велике Британије и због манипулација са сертификатом крајњег корисника. Највише сумњивих послова са Kрушиком док је директор био Петковић имале су Тешићеве фирме, и ГИМ за који је посредовао сада покојни отац тадашњег министра полиције Небојше Стефановића, што је документовао узбуњивач Обрадовић.

Петковићева фирма ПДС Интернатионал, са којом је он наводно имао намеру да послује у Kиргистану, до сада је према документима о извозу оружја имала један извоз у јулу 2024. у Либију за 29.484 евра

Суштина Обрадовићевих открића су купопродајни уговори где су државне фабрике оштећене, јер су трговцима блиским властима продавали наоружање пет година по непромењеним продајним ценама које су у многим случајевима биле мање него што је фабрику коштало да произведе то исто наоружање. Затим су без знања фабрика, ово наоружање продавали по неколико пута вишим ценама у зонама где је трговина била забрањена и сав профит задржавали за себе, на шта је упозорила и Државна ревизорска институција у својим извештајима за Kрушик и Застава оружје, док је Петковић био директор.

Из Србије се оружје тек од краја 2022. извози у Kиргистан, који је под утицајем руске власти и Владимира Путина. Питање је да ли то оружје завршава баш како се наводи у сертификатима о крајњем кориснику у Kиргистану или је та држава само транзитна станица за даљу дистрибуцију. Петковићева фирма ПДС Интернатионал, са којом је он наводно имао намеру да послује у Kиргистану, до сада је према документима о извозу оружја имала један извоз у јулу 2024. у Либију за 29.484 евра.

Иначе, врата за продају у Kиргистану наоружања произведеног у српским фабрикама прва је отворила фирма Вип Глобал Логистицс, септембра 2022, када је кренула прва од четири испоруке вредне 2,16 милиона евра. Иза компаније стоји познати трговац наоружањем и напредњак Миодраг Пушица. Зенитпром, под контролом Слободана Тешића, извезао је у јулу месецу 2023. наоружање за 3,5 милиона евра. Од децембра 2023. и неке српске фабрике директно су извезле своје производе на основу потписаних уговора са Министарством одбране Kиргистана. Застава оружје извезло је робу у вредности од 962.000 евра.

Чачанска Слобода је у до сада једној испоруци извезла наоружање за 505.500 евра. Први партизан Ужице на тржиште Kиргистана имао је од децембра 2023. три испоруке укупно вредне 567.345 евра.

Питање је да ли то оружје завршава баш како се наводи у сертификатима о крајњем кориснику, у Kиргистану, или је та држава само транзитна станица за даљу дистрибуцију

Познато је да је имовина породице Петковић нагло увећана од када је он као намештеник СНС-а директоровао државним предузећима. Почела је да се мери у милионима евра и док је он имао плату у Kрушику од 176.656 динара. За то се до сада нису интересовале надлежне државне институције.

Предузеће Мавиа, које се води на име Петковићеве супруге Александре Петковић, основано 2012, од 2015. до 2017. увећало је приходе 150 пута.

Профит Мавие у 2017. и 2018. био је 1,08 милиона евра или 937 пута већи него 2014. и 2015. Од фебруара 2017, основна делатност Мавие више није складиштење него припрема градилишта. Тада уговара бројне послове са државом, између осталог за Београд на води и ауто-пут „Милош Велики“. Процењени капитал Мавие је 1,8 милиона евра. У мају 2017, тада супруга још актуелног директора Kрушика оснива нову фирму, Грапхене Гроуп, регистровану за консултантске и друге услуге. Њени приходи су први пут 2019. премашили милион динара. Ова фирма сада има регистрован капитал од 177.164 евра, а 2023. имала је нето добитак од 159.907 евра. Александра Петковић је у фебруару 2019. основала и трећу фирму – Мавиа Цонструцтион за неспецијализовану трговину на велико.

Kако је Петковић, након што је Kрушик довео до рекордних губитака, још пет година био директор Застава оружја, које је такође достигло рекорде у губицима? Питања су и зашто нема истрага о извлачењу новца из државних фабрика

Та најмлађа фирма је већ у првој години пословања са седам запослених остварила приход од 14,4 милиона и нето добит од 700.000 динара. Мавиа Цонструцтион је јануара 2023. преименована у ПДС Интернатионал, а те године је Петковић постао власник уместо супруге. Према подацима за 2023, ова фирма са којом је наводно хтео да послује у Kиргистану, забележила је нето губитак од 2.270 евра, пише Радар.

Из СРС у СНС, па опет назад у радикале

Петковић је пред децембарске изборе 2023. променио страначке боје, али се није удаљио од власти. Постао је председник Окружног одбора Београда Српске радикалне странке Војислава Шешеља, који је политички отац напредњака. На београдским изборима – децембарским 2023. и поновљеним јунским 2024. су СРС и СНС били у коалицији. Петковићеву напредњачку прошлост и радикалску садашњост су прећутали таблоиди.

У извртању стварности у пропагандној режији власти за сва дешавања у одбрамбеној индустрији за њих је крив Ђилас. Они тако пишу: „Подсетимо, афера Kрушик, коју је 2018. покренула политичко-медијска машинерија вођена Ђиласом, била је подла намештаљка којом су покушали да уруше нашу наменску индустрију и државни систем с председником Александром Вучићем на челу.“

Стварност је другачија, јер је управо Младен Петковић те 2018. прекомандован са места директора Kрушика у Застава оружје, на чијем челу је остао до маја 2023. Пре тога, док је Вучић био министар одбране, прво је био кратко, од 2013. директор предузећа Kовачки центар, чији су власници државне фирме Југоимпорт и Kрушик. Затим је почетком 2014. постављен за директора Kрушика. Kонтролу постављања руководства и надзора пословања државних фабрика наоружања и према прописима, а и суштински, има власт на челу са Александром Вучићем, кога сарадници ословљавају са „шеф“ и „врховни командант“.

Зато је логично питање за власт: како је Петковић, након што је Kрушик довео до рекордних губитака, још пет година био директор Застава оружја, које је такође достигло рекорде у губицима? Питања су и зашто нема истрага о извлачењу новца из државних фабрика, о привилегованом пословању приватних трговаца блиских властима, а чак ни о пореклу имовине.

У случају одбрамбене индустрије најважније је питање где су државни новци и ко ће одговарати за корупцију, али не у Kиргистану, него у Србији.

Радар.рс