Верници СПЦ се све више дистанцирају од њеног врха

„Појас за спасавање“ који властима сваки пут када је режим притиснут пружи врх Српске православне цркве, оличен у сивој еминенцији Синода, епископу бачком Иринеју, има за резултат све већи отклон верника, којих је огроман број на протестима против власти, од врха СПЦ, напомиње Драшко Ђеновић, верски аналитичар.

Осврнувши се на последње саопштење Епархије бачке са седиштем у Новом Саду, поводом грађанског протеста у уторак, 5. новембра, када је неколико десетина хиљада грађана изражавало негодовање због понашања државне власти и, како сматрају, неодговорности за трагедију у којој је на Железничкој станици у том граду усмрћено 14 људи, а троје рањено, који је Епархија бачка видела искључиво као рушилачке и насилне демонстрације (преткрај протеста се јесу десиле немиле сцене са разбијањем и угрожавањем Градске куће у Новом Саду, од којих се и сама опозиција оградила и као кривце за то означила тзв. „убачене елементе“), Ђеновић каже да понашање Епархије и надлежног архијереја Иринеја никога не треба да изненађује.

Подвлачи да је реч о наставку „кокетирања Цркве са државом„.

– То што је владика бачки Иринеј учинио нимало не треба да чуди, једноставно он је човек власти и ‘црквени политичар’. Он никада није био у отвореном сукобу са државом који год систем био на снази… Сива је еминенција Синода и, чак и кад није званични члан, он је незванични члан Синода СПЦ. Дуго година води главну реч, на крају крајева и патријарх Порфирије је његово духовно чедо – наводи Ђеновић за Озон Пресс.

Он додаје да од Иринеја „не можемо очекивати да буде уз народ у било ком облику„, и подсећа на манифестацију која се у Војводини одвијала у време поста, а била је мрсног карактера и која је, сматра, показала да владика није наклоњен обичним верницима у Бачкој.

– Мислим да је реч о пихтијади коју је Епархија бачка осудила на начин да су звонила погребна звона на 15 минута јер, забога, била је у време поста једна мрсна манифестација. Војвођани не спадају у тај слој типичних верника, она је ипак мултиетничка, мултинационална, мултиконфесионална средина и ту људи нису искључиви и ускогруди; мислим, ако ћемо искрено, да у Војводини више посте невојвођани него Војвођани – рекао је верски аналитичар.

Kада говори о „кокетирању“ Цркве и државе, саговорник портала наводи и случај недавног сусрета патријарха Порфирија са министарком енергетике и рударства Дубравком Ђедовић Хандановић.

– Сигуран сам, иако то нигде није речено, да је литијум био једна од тема. Вероватно је то било опипавање пулса или договор, што би се рекло, ‘танте за кукурику’: ви се немојте бунити, а ми ћемо вама учинити ово или оно. Не верујем да врх СПЦ ћути само из идеала, верујем да је реч о обостраним интересима. Политичарима треба подршка Цркве – а подршка је када се црквени великодостојници не оглашавају тј. ћуте и не улазе у отворене сукобе – с друге стране, и Црква воли државни буџет – директан је Ђеновић.

Према његовим речима, у скором периоду не може се очекивати било каква промена става врха СПЦ који се није оглашавао ни о Kосову ни о питању Рио Тинта и плану за копање литијума у западној Србији, ни о неким другим важним националним питањима.

– Резултат тога и једног пружања ‘појаса за спасавање’ режиму јесте да све више верника показује да прави отклон од врха СПЦ. Неки прилазе Епархији рашко-призренској у егзилу, практично паралелној црквеној организацији у нашој земљи која је изопштена из СПЦ. Видимо да су њихове цркве-катакомбе пуне за разлику од храмова СПЦ који ни у време црквених празника нису баш пуни и крцати. На Сајму књига коме сам недавно присуствовао видела се та одвојеност, када је ЕРП у егзилу имала махом хришћанске књиге, за разлику од неких епархија СПЦ који су имали вино, ракију и мед као главне производе… Нећу да кажем да су се претвориле ‘трговинска предузећа’, али се види на чему је нагласак, на овоземаљском благу а не на спасавању душа – закључио је Ђеновић.