С обзиром на то да се разматрају нова правила за коришћење ГМО техника у пољопривреди, из ЕУ стижу нова упозорења на промене које та правила доносе за грађане и безбедност хране
Ублажавање прописа о ГМО храни озбиљна је претња по безбедност хране и грађане који је конзумирају, упозорила је Биљана Борзан из Одбора за заштиту потрошача у Европском парламенту. Како је објаснила, Европска комисија ће у првих 100 дана мандата представити нову визију будућности пољопривреде и прехрамбене индустрије у ЕУ. Тренутно се разматрају нова правила за коришћење ГМО техника у пољопривреди, што би могло донети промене у начину производње хране.
– Било какав помак према ублаживању постојећих закона о ГМО храни у корист индустрије лако може угрозити здравље и добробит наших грађана, без стварне потребе или користи. Људи имају право да знају шта једу и да ли је храна коју конзумирају безбедна – тврди Борзанова. Иако би ГМО можда могао да игра одређену улогу у борби против глади у појединим деловима света, Европа се налази у другачијој ситуацији јер има развијену пољопривреду и прехрамбену индустрију, али и законе који штите безбедност хране и здравље грађана.
– Здравље људи и безбедност хране морају бити на првом месту. Ако дозволимо да интереси индустрије надвладају над питањима здравља, ризикујемо да изгубимо дугорочно поверење грађана у прехрамбени систем – објаснила је Борзанова. Она је истакла да земље из овог региона имају дугу традицију природног узгоја хране и квалитетних, аутохтоних производа. Увођење овакве хране могло би угрозити конкурентност домаћих пољопривредника и прехрамбене индустрије уопште, док би корист углавном имале велике корпорације које контролишу ГМО тржиште. Она је поменула пример Швајцарске, која је предводница Европе у биотехнолошким иновацијама, а продужила је забрану ГМО хране до 2027. године, што је доказ великог отпора и у најразвијенијим државама. У Шпанији и Португалији, малобројним земљама ЕУ-а које имају благе ставове према ГМО храни, забележено је да су неки инсекти развили отпорност према ГМО кукурузу, што тек може довести до већег коришћења пестицида и угрозити екосистем – наводи се у овом саопштењу.
– Уз тренутни састав европских институција отвара се све више простора за ублажавање закона о ГМО храни. Морамо бити врло опрезни и заштитити пољопривреднике и грађане од прекомерних притисака индустрије. Када говоримо о ГМО храни, морамо остати оазе земаља с најквалитетнијом и најздравијом храном – закључила је Борзанова. Када је реч о европском законодавству које се односи на ову област, да подсетимо да је у ЕУ још 1990. године донета директива о ограниченој употреби генетски модификованих организама како би се њихова употреба ограничила на лабораторије и индустријска постројења сертификована од стране надлежних органа. Друга директива објављена је марта 2001. године и назива се селективним пуштањем ГМО хране на тржиште. Ова храна са собом не носи ризик по здравље људи и околине. Ова директива се углавном односи на храну за животиње или производе који, ако садрже ГМО, то морају показати на видном месту у декларацији. Оно што је, према мишљењу стручњака, олако прихваћено јесте чињеница да се ова директива односи „само” на храну за животиње, а превиђа се чињеница да гајене животиње и њихови продукти представљају храну за људе. О њиховом утицају на здравље људи и променама које трпе животиње храњене генетски модификованом храном нема никаквих података. У јануару 2015. године Европски парламент је већином гласова изгласао закон којим државама чланицама даје могућност да саме одлуче да ли ће на својој територији гајити овакву храну.
За сада су једини ГМ усеви у Европи они под кукурузом и највише их је у Шпанији. Гајење било које ГМ хране је забрањено у: Мађарској, Бугарској, Француској, Аустрији, Немачкој, Грчкој и Луксембургу. Када је реч о нашој земљи, у Србији је 2009. године усвојен Закон о генетички модификованим организмима који забрањује њихову производњу и стављање у промет, али и забрану производње и стављање у промет производа од таквих организама.
Пошто је овај закон строжи од европског законодавства, он није у складу са захтевима Светске трговинске организације (СТО). Да би Србија приступила СТО, услов је промена закона о ГМО. Разлог је тај што у земљи чланици СТО не сме да постоји општа забрана трговине било којим производом. Оно што и даље умирује јавност јесте то да и даље имамо могућност да купујемо храну од познатог произвођача, и то органске производе и биљног и животињског порекла и све то захваљујући великом броју малих произвођача хране у Србији.
