Упркос недавној владиној уредби цена беле векне могла би у првом тромесечју да порасте за неколико динара, због раста трошкова у пекарству
Максимална цена векне „сава” у радњама и пекарама остаће 59 динара и наредних шест месеци на основу продужења Уредбе о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500, саопштила је пре неколико дана Влада Србије.
Према сазнању „Политике”, до блаже корекције цене белог хлеба ипак би могло да дође у првом тромесечју наредне године и ово питање управо је тема разговора између пекарских удружења и надлежних.
Кркобабић: Још 211 усељених сеоских кућа
– Имали смо и протеклих месец дана разговоре на ову тему. У пекарству је дошло до раста трошкова, пре свега за плате запослених. Очекује се и следеће године раст цена енергената, па би можда у првом тромесечју хлеб „сава” могао да поскупи. Међутим, то био био раст цене од свега неколико динара – рекао је за наш лист Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије.
Он каже да тржиште мора да се приближава у будућности некој реалној цени хлеба, јер ако плате расту, и трошкови у овом сектору ће се увећавати.
Портал „Агросмарт” недавно је објавио како се, према анализи Удружења млинара Војводине, у Србији годишње по становнику у 2023. години трошило 64,49 килограма хлеба и пецива. Годишње се просечно самеље око 1.000.000 тона. Због пада потрошње хлеба по становнику и њиховог смањеног броја, досадашња процена годишње мељаве пшенице смањена је са 1,2 милиона тона на милион тона. У 2023. години домаћинство је имало 2,57 чланова и оно је потрошило 160,6 килограма хлеба и пецива. Како се наводи, укупно смањење годишње потрошње хлеба било је за око 350.000 тона.
Аналитичари поново смањили прогнозе цене нафте у 2025. због слабије…
На питање како све ово утиче на стање у пекарству, Пралица каже да је ова статистика донекле тачна, али да је треба допунити и подацима о количинама семенске пшенице и оне која се меље за кондиторску и пекарску индустрију. Према његовим речима, то је око 1,5 до 1,7 милиона тона годишње.
– Истина је да је дошло до пада потрошње хлеба у глобалу и због смањења броја становника. Потрошња специјалних скупљих хлебова јесте пала због високе цене. Међутим, ми бележимо већ две године скок продаје хлеба „сава” и до 30 процената – истиче Пралица и додаје да се то не односи толико за градске средине, регионалне центре, колико раст потрошње постоји ван већих градова.
Како каже, продаја „саве” је последње две године увећана за око 30 одсто. У целокупном периоду од када влада и удружење раде заједнички на одржавању цене основног белог хлеба.
– У великим градским срединама, посебно универзитетским центрима, млади више конзумирају брзу храну. Ту имамо раст потрошње пецива, сендвича, али такође и за те пекарске производе потребна је пшеница – истиче председник Уније пекара Србије и наглашава да се пекарска индустрија и даље суочава са сталним проблемима, а то су хроничан недостатак квалификоване радне снаге, али и продаваца, што је условило драстичан раст зарада.
– Огласи су отворени 365 дана у години. Иако смо пре неколико година имали плате од око 30.000 динара, сада су оне 90.000. А питање је да ли и за те износе људи хоће да раде. Зараде су расле и у другим секторима, па радници остају привремено док не нађу неке лакше послове за које су отприлике исто плаћени – каже Пралица.
Он додаје да цене основних сировина мирују, што је добро, али да већ дуго трошкови за плате и транспорт чине значајније већи удео у трошковима у пекарству.
