Предлогом буџета за следећу годину предвиђен је дефицит од 2,6 милијарди евра. За отплату приспелих рата старих кредита, напредњачка власт намерава да узме нове зајмове. Републичка власт ће се, кроз гаранције кредита које ће код домаћих и страних поверилаца узети јавна предузећа, додатно задужити за 3,1 милијарду евра. За пројекте, који су прецизно наведени у Закону о буџету, Вучић намерава да узме чак 27,5 милијарди евра. Тај новац, као ратни плен, поделиће он и његови криминализовани тајкуни. Јавни дуг је већ прешао цифру од 40 милијарди евра. Ако Вучић успе да реализује намеру да га удвостручи, Србија ће банкротирати, а и неколико следећих генерација биће гурнуто у дужничко ропство.
Предраг Поповић
У буџету Србије за 2025. годину таксативно су набројани пројекти, које Александар Вучић и његови политички и пословни ортаци намеравају да финансирају из кредита. Укупно задуживање износиће 26,2 милијарде евра, 107 милијарди динара и 425 милиона долара, дакле око 27,5 милијарди евра.
На том списку, који је објављен у предлогу закона о буџету, налазе се крупни инфраструктурни пројекти, везани за ЕXПО и остале непотребне и прескупе коруптивне бесмислице, као што је делфинаријум у Београду или програм „зеленог финансирања“. Хидро-електрана Бистрица градиће се из зајма од 1,1 милијарде евра. За изградњу соларних електрана, капацитета 1ГW са батеријским системом за складиштење електричне енергије, Србија ће узети кредит од 1,9 милијарди евра. Уз ново задуживање за изградњу Националног стадиона у Сурчину и Дечју болницу Тиршова 2, наставиће се инвестирање у путну и железничку мрежу, по ко зна који пут за деоницу Појате-Прељина, обилазницу око Kрагујевца, саобраћајницу Београд-Зрењанин и друге путне и железничке правце.
Kроз кредите и гаранције, Република Србија ће у Електропривреду уложити још око две милијарде евра, док ће нешто мање отићи у друга предузећа из енергетског система, укључујући и Србијагас. Осим тога, држава ће узимати кредите и за пројекте који нису дефинисани, па су у закону о буџету наведени као општа места. За „јавни здравствени сектор“ биће узет кредит од 200 милиона евра. У „пројекат изградње депоније чврстог отпада„, за који се не наводи ни где ће бити направљен, биће уложено 280 милиона евра, а 100 милиона у нешто што је означено као „оквирни споразум – зелено финансирање“.
У истом предлогу закона налази се и списак раније преузетих кредита, који су јавни дуг Србије дигли изнад 40 милијарди евра. Ако Вучић и картел око Српске напредне странке остваре намеру да Србију задуже за још око 27,5 милијарди евра, држава и народ завршиће у дужничком ропству из кога се никада неће извући. Уосталом, тај процес је већ поодмакао, као што се види и из предлога буџета за 2025. годину, у коме се наводи да ће укупни фискални дефицит износити 314 милијарди динара, односно 2,6 милијарди евра.
Министар финансија Синиша Мали је у предлогу закона навео да је буџетски дефицит немогуће избећи због приспелих обавеза за отплату главнице раније узетих кредита од домаћих и страних зајмодаваца. Само за то, држава ће морати да издвоји 835 милијарди динара, односно 7,1 милијарду евра. Ипак, министар Мали није забринут, има решење и за то. Kао и претходних година, старе кредите отплаћиваће новим.
– Наведена средства обезбедиће се из зајмова домаћих и међународних комерцијалних и мултилатералних финансијских институција – наводи се у предлогу буџета, који ће се наћи пред посланицима на следећој седници Народне скупштине.
Према том плану, Србија ће од Међународног монетарног фонда узети позајмицу од 360 милијарди динара. Емитовањем хартија од вредности, што такође представља начин задуживања, намакнуће 250 милијарди динара, као и 240 милијарди динара кроз емисију еврообвезница. Продаја домаће финансијске имовине донеће 6,6 милијарди динара. И, проблем решен! Уместо старих дугова, које су разграбили тајкуни из врха напредњачког картела, Србија ће добити нове дугове, с већим каматама.
У буџету за следећу годину прецизно се наводи од кога и колике зајмове намерава да узме Вучићева власт. Од Светске банке 220 милиона долара и 260,7 милиона евра. Од Европске инвестиционе банке, кроз неколико кредита, укупно 1,2 милијарди евра. Европска банка за обнову и развој даће зајам од 480 милиона евра, а Банка за развој Савета Европе 815 милиона евра. Немачка равојна банка (KфW) 360, а Француска агенција за развој (АФД) 530 милиона евра. Србија намерава да од страних влада и фондова узме зајмове од 3,55 милијарди евра и 205 милиона долара, док ће две милијарде евра стићи од „институционалних инвеститора“. Kод страних инвестиционих корпорација, фондова и банака власт ће се задужити за 12,772 милијарде евра. Kако се наводи у предлогу закона, остале кредите Србија ће узимати код пословних банака.
Нормалан човек, кад прочита списак зајмова, којима ће Вучићев режим оптеретити државу и народ, може да схвати колико је катастрофално стање у коме се Србија налази. Међутим, ни ту није крај.
Осим директних кредита, власт намерава да домаћим и страним повериоцима да гаранције од 3,116 милијарди евра. Већина гаранција односи се на пројекте ЕПС-а и Србијагаса, као и на Србијавоз и изградњу нафтовода Србија-Мађарска. И тих 3,1 милијарди евра мораће да враћају грађани током деценија које следе.
Опет, ни ту није крај. На следећој седници Народне скупштине биће ратификовани уговори о зајму, које је Влада Републике Србије већ потписала са страним кредиторима. На дневном реду наћи ће се два закона о кредитима, који су узети преко Деутсцхе Банке. Први, од 200 милиона евра, намењен је за опште буџетске и оперативне потребе, тј. трошкове, издатке и разне накнаде. Према том САЦЕ уговору, кредитни аранжери из Деутсцхе банке и Социете Генерале добили су италијанске гаранције. Други кредит Деутсцхе Банке, од 178.382.740 евра, намењен је за финансирање доспелих дуговања.
Међународна банка за обнову и развој дала је један кредит од 60 милиона евра, за модернизацију железничког саобраћаја, а други, од 70,7 милиона евра за програм „побољшања делотворности здравственог система у решавању питања незаразних болести, укључујући решавање изазова са насиљем у породици и подршком менталном здрављу“.
Очигледна је потреба за инвестицијама у пројекте подршке менталном здрављу, пошто ова количина задуживања не показује само обим похлепе врха напредњачке власти, него и опасне психолошке поремећаје. Опљачкали су Србију, распродали јавне ресурсе и народ гурнули у тоталну беду, и не намеравају да стану. Узимају скупе кредите за пројекте на којима ће огромне зараде остварити њихове фирме, а дугове ће отплаћивати грађани. Узимају кредите од по неколико стотина милиона евра за здравствени систем, а у њему недостаје 7.000 лекара и осталих медицинских радника. У буџету нема новца за повећање исподпросечних плата радника у просвети, а припадници Министарства унутрашњих послова добијају плате из позајмљених средстава.
У напредњачком финансијском и привредном систему само дуговања расту брже од инфлације. Вучићева стратегија задуживања унапред је испразнила и буџете се неколико следећих деценија. Трајно су угрожени републички, као и сви градски и општински буџети.
Kао Република Србија, банкротирао је и град Београд. Иако је Александар Шапић у јулу представио „развојни буџет“, сви подаци указују да се њиме развијају само беда и сиромаштво нормалних људи. И у Шапићевом буџету предвиђени су огромни издаци (чак 10 милијарди динара, тј. седам одсто буџета) за отплату приспелих камата на раније преузете кредите. Из буџета су обрисани скоро сви пројекти, које је Шапић најављивао у предизборној кампањи. Нема новца за социјалне станове и инфраструктурне пројекте, као што су изградња Булевара патријарха Павла и Батајничког булевара, као и за саобраћајнице према Прокопу и депонији у Винчи. За изградњу канализације у Јајинцима издвојено је 29 милиона динара, а за Kумодраж 145 милиона динара. Истовремено, чак 191 милион динара је намењен за финансирање пројекта „повећање процента мушкараца који учествују у радионицама за рециклажу“.
Услед колапса градског буџета, Шапић и његови политички и пословни ортаци укидају или скраћују аутобуске линије, гасе или реструктуирају градска предузећа попут „Апотеке Београд“, па и домове здравља по приградским насељима.
За 12 година владавине, Вучић је задужио Србију за додатних 25 милијарди евра, па је са наслеђеним дугом од 15 милијарди евра подигао јавни дуг на шампионски ниво. Ако успе да реализује план о новом задуживању, од још 27,5 милијарди евра, Србија ће дефинитивно пасти у дужничко ропство. Толики новац, узет од зајмодаваца, разграбили су Вучићи и њихови ортаци, народу је остала само обавеза да враћају њихове кредите. Исти принцип је примењен у Београду. За 12 година власти, напредњачки картел је потрошио 12 милијарди евра, а град се распада, саобраћај је у колапсу, баш као и комунална инфраструктура.
Ипак, треба признати да Вучић и саучесници у његовом пљачкашком подухвату не мисле на себе само кад деле кредите као ратни плен. Део позајмљеног новца улажу у пројекте, који ће им бити значајни у будућности. На пример, реновирали су затвор у Панчеву, а буџетом за 2025. годину предвидели су инвестирање 25 милиона евра у изградњу и опремање затвора у Суботици. Док они не буду у затвору, Србија неће бити на слободи.
