Председник Србије Александар Вучић јуче је најавио да ће јавност данас добити на увид целокупну документацију о пројекту реконструкције Железничке станице у Новом Саду.
“Све смо спремили. Дакле, 195 докумената“, рекао је Вучић.
Према информацијама Форбс Србија, тужилац у свом поседу има више од 850 докумената о реконструкцији Железничке станице, тачније 857, и тај број, како буде напредовала истрага, вероватно би могао и да се повећа.
Може се очекивати да део те документације јавност неће добити на увид, али би део требало да добије, а може да се деси да неће бити стављен на увид.
Највећи део докумената којима располаже тужилац чине пројекти односно техничка документација. Ту су и извештаји о провери документације односно контроли и надзору. На располагању су му и грађевински дневници.
Ту су и грађевинска дозвола за пројекат, две пријаве радова из марта 2022. и октобра 2024. године, прописи који регулишу радове, статут Инфраструктуре, извештаји полиције са увиђаја, као и решења о именовању лица која су била ангажована на пројекту, наводи Форбс.
Из списка документације може се видети и да је тужилац прикупљао информације о оригиналном пројекту из 60-их година од музеја и архива. И да део информација о томе поседује (нпр. захтев за грађевинску дозволу из тог периода).
У пројектној документацији истицано је да оригинални пројекат није пронађен. Из обраћања председника, јуче није било јасно да ли ће јавности бити стављена на увид и архивска документација па остаје да се на то сачека.
Према информацијама Форбса, Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај више пута излазио је на терен и надзирао радове и постоји неколико десетина налога и записника о томе. Из документације није познато шта је надзирано и који је био резултат надзора, али се може видети да је контрола обављана током више година.
Такође, део документације који би јавност требало да добије на увид се односи на технички преглед станице. Тим папирима располаже и тужилац, из којих се може закључити ко су фирме ангажоване за тај посао и шта су утврдиле. Ту је и документација о Дирекцији за железнице и њиховим налозима, као и бројни извештаји Инфраструктуре железнице о предузетим мерама.
Оно што је јавност очекивала, али никада није сазнала, јесте ко је био саслушан поводом несреће (саопштен је само њихов број). То ће вероватно остати непознато, указао је Форбс.
Међутим, оно што би могло да изостане као део 195 докумената, а требало би да буде објављено, јесу преписке између актера реконструкције. Из њих би, према свему судећи, могло да се сазна много више него из саме пројектне документације.
Део документације јесте преписка око подношења захтева, пријема односно примопредаје објекта. То је кључно за разумевање од ког тренутка је за станицу био одговоран извођач, а од ког држава као инвеститор.
Такође, из разговора са саговорницима који су упућени у тематику изградње, произилази да би било добро када би јавност могла да има увид и у документацију да ли је, ко и када, одбијао (и због чега) или прихватао да потпише тзв. привремене и окончане ситуације, чиме је потврђивао да су извршени радови у реду и одобравао њихово плаћање.
Оно што би такође требало јавност да добије на увид, а што према информацијама Форбса тужилац има у склопу доказног материјала, јесу уговори главног извођача са подизвођачем, као и подизвођача са његовим подизвођачима. То би осветлило ко је тачно радио на којем делу објекта и које послове односно за шта је био одговоран.
