НОВИ ПАЗАР – Иако Србија бележи благу зиму, још са температуром у плусу, на Пештеру, где микроклима понајпре личи оној сибирској, велики број села и засеока ипак је окован снегом и ледом, а путари муку муче да рашчисте путеве и омогуће редовно снабдевање, те одлазак деце у школе.

Најтеже је у месној заједници Баре – посебно око села Црвско, Поде, Пољице, Гиљеве и других уз границу са Црном Гором – где је снежна олуја поломила електричне стубове и покидала водове, па су данима били без струје. Кварови су, срћом, ипак санирани, али још има и домаћинства која на сијалицу чекају равно пола века – без обзира на (не) време.
– Тројица мојих малишана: деветогодишњи Мићо, три лета млађи Милош и Марко који је узео четврту расту и уче без светла. Ево, већ је 21. Век, а ми још чекамо струју, па мој најстарији син пише и учи уз петролејку, да не говорим што два месеца није ишао у школу, јер смо били у снежној блокади – каже Дарко Јелић из засоека Јантурине, код села Црвско, објашњавајући да су “одробљени” тек око Савиндана, али су им и сада запрега или коњ једини и најсигурнији превоз, где год да крену…

Поштар Радоје Куч из Долића каже да се, ако на овом делу Пештера зима тек почиње, већ сада до неких села и засеока једва пробија теренском “нивом”, а врло често, да би уручио писмо или телеграм, мора по читав дан да пешачи.

– Далеко је до пролећа, а на Пештеру зима зна да потраје све до краја априла. Не ретко, “загусти” и у мају, мада се сви надамо да неће баш бити као ламе, када смо читав фебруар и добар део марта, и буквално, били одсечени од света – закључује Куч.

НАУК

ЖИТЕЉИ завејаних и данима од света одсечених села, још у јесен, припреме намирнице, лекове, гас, дрва, со за стоку и – допуне за мобилне телефоне. Стога, у Сјеницу иду само кад морају или кад се неко разболи. Срећом, ове зиме није било озбиљнијих пацијената, па ни потребе да интервенишу штабови у Сјеници.