ШАБАЦ – Сеоско домаћинство са помоћним зградама и воћњаком, или викендица на падинама Цера, у околини града на Сави, кошта колико и полован аутомобил. Боља ситуација није ни са становима, чија цена у појединим деловима града, годишње, “пада” и за 100 евра по квадратном метру, а због најављеног поскупљења грађевинског материјала, агенти за промет некретнина забринути су да би ова година могла бити још – гора.

Ипак, шабачки огласници су препуни, па тако кућу у Врањској – од 40 квадрата, са пратећим објектима и њивом, све на плацу од хектар и по – можете добити за укупно 12.000 евра. Иако испод сваке цене, ово је изгледа прескупо, јер у Радовашници викендица од 60 квадрата, одмах усељива, кошта равно три пута мање. Мало даље, у мачванском делу, према Лозници, кућа од стотину квадрата може да се пазари за 5.000 евра…

– Више од пет године продајем кућу и њиву у Дреновцу, које су ми остале од деде, али нико неће да купи – каже Милосав Мандић из Шапца. – Чим се закорачи изван града, ионако ниске цене кућа додатно вртоглаво падају. Неће људи ни да им даш џабе… Они који раде, мисле како да уштеде на превозу и не путује им се 12 километара до града, а ко нема посла, седи тамо где се затекао и чека боља времена.

Тешка ситуација је и на левој обали Саве, у првом сремском селу Кленак, где се у једном тренутку продавала буквално свака друга кућа. Старачка домаћинства – опустошена после смрти родитеља – наследила су деца, која су одавно по белом свету или у градовима, па им се не исплати да долазе у обилазак имовине чак ни једном годишње.

Упркос свему томе, нико са сигурношћу не може да каже колико станова се годишње сагради у Шапцу, а још мање је јасно ко их гради. Јер, међу неимарима има бизнисмена од сваке феле: адвоката, особа блиских политичким странкама и људима на власти, па чак и свештених лица. У сваком случају, спекулише се да је током 2011, на пример, саграђено 208, а продато 119 станова.

– Интересовање за нове станове постало је занемарљиво што због кризе, што због чињенице да купци не верују у квалитет новосаграђених објеката. И они малобројни, који купују, траже стара здања, иако су цене новог и старог сличне: око 700 евра, што раније никада није био случај – каже Мирослав Бабић, власник једне агенције за посредовање у продаји.

Да је тржиште некретнина пресахло, потврђују и информације из шабачких банака, а службеници не памте када је последњи пут одобрен наменски кредит за ову сврху. У страху од губитка запослења и неизвесности у школовању деце, људи се – махом – одлучују за изнајмљивање простора у центру града, где се и намештен стан може наћи за стотинак евра месечно.