12.10.2011. –
Реферат Европске комисије прочитан 12. октобра у Бриселу о перспективама проширења ЕУ сведочи о расколу у редовима организације по датом питању. Док се Италија и Француска у целини позитивно односе према пријему балканских земаља, међу њима и Србије, у ЕУ, Велика Британија и Немачка су заузеле оштрији став. Тему наставља коментатор Петар Искендеров.
Према информацији која је процурела у штампу, дискусије око формулација реферата трајале су до последњег тренутка. И главна тачка неслагања била је ситуација око самопроглашене независности Косова и односа Србије према том проблему. Представници Француске и Италије инсистирали су да се Србији пружи статус земље-кандидаткиње, констатовавши да је Београд испунио кључне захтеве ЕУ. Најважније је што је изручио Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију у Хагу генерала Ратка Младића и бившег лидера хрватских Срба Горана Хаџића. Што се тиче одустајања Србије да призна независност Косова, по мишљењу Париза и Рима, дата околност не треба да буде препрека за добијање статуса кандидата.
Ипак Британци и Немци за сада нису склони ублажавању свог става. Како је признао ових дана француски министар за европске послове Жан Леонети који је ових дана посетио Београд, међу нама и нашим немачким пријатељима постоје нијансе и неслагања по питању проблема пријема Србије у ЕУ. Прелиминарни резултат дискусије постала је препорука Европске комисије ЕУ да „размотри питање“ о пружању Београду статуса кандидата. Ипак извори у ЕУ подвлаче да оваква формулација не полаже на европске чиновнике никакве обавезе, и препорука може бити лако ревидирана на наредном самиту ЕУ. Тим пре, што су експерти Европске комисије ипак препоручили властима Србије да „испоље конструктивнији прилаз“ Косову – што представља за опоненте српске пријаве удобан изговор. Јер преговори између Београда и Приштине под окриљем ЕУ који трају од почетка текуће године прекинути су неколико дана пре објављивања реферата Европске комисије.
Између осталог, и суседима Србије из региона реферат Европске комисије није донео посебну радост. Албанија од почетка није гајила посебне илузије. По сведочењу представника локалног одељења организације Транспаренси интернешнл Љутфија Дервишија, било је тешко добити добре вести из Брисела. Европске дипломате подвукле су да у земљи још увек нема „културе консензуса и компромиса“. Још негативнију оцену добила је Босна и Херцеговина – земља која је ступила у другу годину егзистирања без централне владе. По бритком изразу председника комисије за европску интеграцију босанског парламента Халида Гењаца, „Босна стоји иза читавог преосталог Западног Балкана у погледу европске интеграције“. Између осталог, још даље од пријема у ЕУ остаје Косово. По мишљењу Европске комисије, ово питање се не сме чак ни разматрати док независност покрајине не признају све земље чланице ЕУ.
У том контексту привлачније делује пријава Македоније и Црне Горе, оне већ имају сатус званичних кандидата. Ипак и дата околност ништа не гарантује: довољно је сетити се сличног статуса Турске, која се с годинама не приближава чланству у ЕУ, већ удаљава од њега.
Узимајући у обзир кризу која се продубљује у редовима саме ЕУ, датој организацији је повољно да што је могуће дуже држи балканске земље у неизвесности. Јер то пружа Бриселу згодну могућност да истиче нове захтеве, избегавајући прихватање конретних финансијских и политичких обавеза – истакла је у разговору за Глас Русије експерт у области упоредне политикологије МГИМО МИП РФ Јелена Пономарјова.
Балкан ми се чини као управо онај политички простор и ареал на којем се опробавају многе сасвим нове технологије. Једна од сличних технологија је стварање и очување ситуације перманентног политичког хаоса, при којем државе региона не могу да егзистирају без западне подршке – између осталог војне. Како показује премијер Србије, ултимативни притисак може да да одређене плодове. Албанија и без чланства у ЕУ прдставља верног савезика НАТО-а. што се тиче Босне и Херцеговине и Косова, они су важни Западу као војно-политички полигони за НАТО, а не као пуноправни чланови ЕУ. Како сматрају многи у руководству ЕУ, одлучивши да прими у своје редове Хрватску, па и то од јула 2013. године, Брисел може да узме предах у проширењу и да се концентрише на решавање актуалнијих финансијских проблема.
Сада препоруке које је објавио комесар ЕУ за питања проширења Штефан Филе треба да буду једногласно одобрене од стране свих земаља чланица ЕУ. А то значи, европска лицитација се наставља.
