У реализацији тајног програма америчке тајне службе ЦИА, који се тиче отмица и илегалних транспорта авионима осумњичених терориста и њиховог држања у тајним затворима у иностранству, суделовале су 54 земље из Европе али и из других делова света. То произлази из извештаја који је управо објавила америчка невладина организација Опен Сосајети Џастис Инисиетив (Опен Социетy Јусттице Инитиаве – ОСЈИ).
Објављивање извештаја је коинцидирало с налогом Европског суда за људска права Пољској да допусти јавности увид у истраживање тајних затвора ЦИА који су постојали у тој земљи.
Цели овај програм ЦИА повезан је са владавином бившег америчког председника Џорџа Буша (Героге Бусх), после терористичких напада на САД септембра 2001.
ЦИА је пребацивала окривљене, без дозвола суда, у земље где је потом мучење затвореника било уобичајена пракса. Осумњичени су држани у тајним затворима а у неким случајевима били и мучени. Садашњи председник Барак Обама је по доласку на чело државе, пре нешто више од пет година, овакав начин саслушавања забранио.
Извештај, назван Глобализација мучења, идентитфикује укупно 136 људи које је ЦИА илегално држала затворене и пребацила их у иностарнство. Такође, по први пут, конкретно и исцрпно је описана помоћ коју су америчкој тајној служби пружиле 54 земље, било да су допустиле на својој територији тајне затворе ЦИА, било тако што је авионима ЦИА, који су превозили осумњичене, омогућавано да пристају на њиховим аеродромима и допуњавају гориво.
Према овом извештају, тајни затвори су били у Пољској, Литванији, Румунији, Пакистану. Авганистану, Египту, Алжиру, Азербејџану. Пољска влада истражује тврдње о постојању ових затвора већ неколико година.
На списку земаља које су на овај или онај начин, такође, помагале тајном програму ЦИА, налазе се још Грчка, Албанија, Чешка, Немачка, Шпанија, Португалија, Аустрија, Шведска и Финска; не помињу се, на пример, Француска, Холандија и Мађарска, помиње се Грузија, али не и Русија… Међу њима су и три државе с подручја бивше Југославије – Хрватска, БиХ и Македонија.
Америчкој ЦИА помагале су чак и Либија, Иран и Сирија. У Сирију је пребачена на саслушавање доста велика група затвореника док је Техеран, убрзо после америчке инвазије на Авганистан, предао Кабулу групу од 15 људи, знајући да ће завршити у америчким рукама.
Из овог извештаја проистиче, такође, да нема сумње да главну одговорност за кршење људских права у вези са тајним затворима и илегалним транспортима осумњичених носе високи представници админстрације Џорџа Буша али, како истиче ОСЈИ, ту одговорност не носе само САД.
Другим речима, реализација овог програма не би била могућа без активне сарадње влада великог броја других земаља.
Те владе, такодје, морају бити позване на одговорност, истиче се у извештају у коме се посебно критикује то што те владе нису истражиле и дошле до истине о уделу својих органа и служби у овим нелегалним операцијама.
Исто као и САД, и владе ових земаља су нарушавале међународно право али, како се наводи у извештају, свој удео у томе је признало само неколико земаља. Једино се Канада извинила жртви илегалних трансфера – невином Махаеру Арару који је илегално пребачен у Сирију и тамо мучен. Три земље су дале одштете жртвама овог илегалног поступања – Шведска, Аустралија и В. Британија.
Председник Обама је забранио мучење затвореника приликом испитивања и наложио да се затворе сви тајни затвори ЦИА у иностранству. Одбио је, међутим, како подсећа Њујорк Тајмс (Тхе Неw Yорк Тимес) захтеве да се истражи ова илегална пракса, с образложењем датреба гледати у будућност, а не у прошлост.
Одбор америчког сената, задужен за контролу тајних служби, недавно је завршио рад на опсежном извештају о овом тајном програму ЦИА. Извештај је остао сакривен и још није јасно да ли ће у целини или бар у неким деловима бити доступан јавности.
Балкан магазин
