Стефан Немања без јубилеја

Година у којој се прославља 1.700 година Миланског едикта уписала је још један значајан јубилеј за Србију – девет векова од рођења оца српске нације, великог жупана Стефана Немање. Нажалост, српске политичари нико на то није подсетио па је то учинио председник Удружења Рас у Новом Пазару др Добросав Никодиновић.

Он је написао саопштење за јавност и писмо “надлежнима у Београду” да се ове 2013. године навршава 900 година од рођења Стефана Немање и да би ваљало да се тај јубилеј бар скромно обележи. Нико му још није одговорио, само мали део медија објавио је овај апел, а неки су га чак и критиковали што у време кризе и беспарице уопште помиње могућност обележавања једног оваквог датума.

– Стефан Немања је најзначајнија личност српске историје и српске државе, његово дело је огромно и непревазиђено, његово дело је држава Србија која и данас постоји – каже др Никодиновић.

 – Он је родоначелник династије Немањића која је владала Србијом 200 година, дала је седам краљева и два цара, сви су рођени овде у Старом Расу, овде је, у Дежевској долини, рођен и Свети Сава. Овде је била прва српска престоница, прва српска епархија и прва митрополија, овде су рођена и два српска патријарха. Ми савременици имамо велику част и привилегију да живимо у крају где се стварала најславнија српска историја и где је све почело.

Рушевина родне куће

Никодиновић закључује да смо заборавили да ценимо прошлост и оно што су нам Стефан Немања и Свети Сава оставили.

– Нисам сигуран да би од великог Стефана и премудрог Саве добили прелазну оцену. Рашка област је огромно национално благо, драгуљ српске историје, али многи у Србији тога уопште нису свесни. Мало о својој прошлости знамо, јер је Рашка област неистражена, а и 457 година је тамновала у турском ропству које је, бојим се, променило свест Немањиних баштиника. Сигуран сам да ће 900-годишњица рођења Стефана Немање проћи незапажено, да овај догађај јавност у Србији неће ни регистровати, београдска штампа више простора посвети рођендану неке фолк певачице него оснивачу српске државе! Тако је било и недавно приликом обележавања Светог Саве, само ретки медији објавили су да је Савиндан скромно обележен и у Мишчићима, Савином родном селу, у Дежевској долини, недалеко од Петрове цркве и Ђурђевих ступова – наглашава Никодиновић.

Држава већ деценијама ништа не чини да родно село Светог Саве, где су постојали и остаци светитељеве родне куће, уреди и Мишчиће претвори у место српског ходочашћа.

– Нажалост, уместо да ђаци овамо долазе на екскурзије, њихови директори и наставници радије их воде у Грчку или Турску, многи никада и не сазнају где је Немања стварао прву српску државу и где је рођен Свети Сава, а само ретки за живота дођу у овај крај. Чини ми се да се некада, без икаквог разлога, чак и стидимо своје најсветлије историје. Разлога за стид има, али због тога што нам је постојбина у корову и што не умемо да је поштујемо, али и искористимо у туристичке сврхе – истиче професор и публициста из Новог Пазара Мирко Поповац.

Државни грехови

Отац Радослав Јанковић, дежевски парох, улаже последњих година много напора да српска постојбина оживи, да више не буде запуштена и у трњу, уз помоћ других свештеника и благослов владике рашко-призренског Теодосија започео је изградњу храма Светог Саве у Дежеви, тик уз остатке Немањине саборне цркве, стижу и прве донације, интензивнији радови могли би да отпочну већ овог пролећа.
– Желимо да обновимо и Савину родну кућу, место где се налазила сада је обележено металним крстом који је својевремено са својим братством поставио отац Герасим, игуман Ђурђевих ступова, ако не буде разумевања и помоћи државних структура, саградићемо, уз помоћ мештана и верника, бар кућу где се кад обележавамо Савиндан можемо склонити од кише и снега – истиче Јанковић.

Пуних 10 година Удружење Рас покушава да у центру Новог Пазара постави бисту Стефана Немање, рад академског вајара Николе – Коље Милуновића. Постављање бисте под разним изговорима не дозвољавају градске власти, а ни у Београду се много не труде да реше овај проблем, па Немања чами у трезору једне банке у Новом Пазару.

– Огромна је глупост, апсурд и национална срамота, а и национални и државни грех што споменик Стефану Немањи, највећем сину државе Србије, не може да се постави у Новом Пазару, у Старом Расу, у центру Рашке области где је настала држава Србија. Покушаћемо поново, сада имамо разлог више, 900 година од Немањиног рођења, можда ће и нове власти у Србији имати више разумевања за наш захтев – нада се др Никодиновић.  

Остале само цркве

Колико год да смо заборавни и да се лоше односимо према својој прошлости, Стари Рас и Немањићи се не могу избрисати из српског памћења.

– Ако је део историје још неистражен и у корову, постоје светиње попут Петрове цркве, Сопоћана, Ђурђевих ступова и Старог Раса које су под заштитом Унеска, којима се и свет диви и које ће заувек опомињати Србе где су им корени, шта морају да поштују и чиме да се поносе – поручује професор Поповац.

Симеон Мироточиви

Стефан Немања рођен је 1113. године (тачан датум није утврђен) као син кнеза Завиде, у Старом Расу је живео 83 године, а столовао 31 годину. Био је ожењен Аном, за коју Доментијан ћерком грчког цара Романа ИВ. Одбацивши латинску цркву, у којој је најпре крштен, Немања је у зрелом добу прешао у православље. Велики жупан је постао 1169, а осамосталио је српску државу 1180. године. Предавши у старости престо сину Стефану (1196), Немања се замонашује у Студеници под именом Симеон, а одатле, након две године, прелази у Свету гору где у Хиландару умире 13. односно 26. фебруара 1200. године. Његове мошти син Сава преноси у Студеницу 1208. Немања је проглашен свецем и празнује се као преподобни Симеон Мироточиви (26. фебруара). 

Вести