ВЕЋ годинама Србија заузима једну од најгорих позиција на неславној лествици по одливу мозгова. Према мишљењу Светског економског форума, ове године више нисмо 132, већ 141. на ранг-листи од 144 земље!
Српска дијаспора броји око четири и по милиона људи, од чега се процењује да је 500.000 – 600.000 њих напустило земљу од почетка деведесетих до данас. Према речима Владимира Гречића, сарадника Института за међународну политику и привреду, који већ деценијама прати овај феномен, тај број се смањује искључиво зато што, због економске кризе, развијене земље примају мање људи.
– Њихов одабир је много строжи, бирају од најбољих најбоље, а из земље одлази образовни крем – каже Гречић.
Држава никад није направила прецизне статистике колико је младих и образованих стручњака напустило земљу. Најгрубље процене говоре да се напољу налази око 5.000 доктора наука и скоро исто толико младих истраживача. Од око 3.000 људи који годишње добију визу у САД, 10 одсто су високообразовани. Од 1997. до 2002. године 469 људи одавде докторирало је у САД, а 80 одсто тамо и остало.
Највише је из земље отишло лекара, електроинжењера, ИТ стручњака и нешто мало мање машинских инжењера. Мигранти су све млађи и све образованији, а међу њима предњаче мушкарци. Подаци немачких имиграционих власти показују да просечан мигрант има 24,2 године, а исељеници из Србије у САД између 25 и 34. Исељеници са универзитетским дипломама најчешће напуштају велике градове – Београд, Ниш и Крагујевац, од чега је 57 одсто из главног града. Њихове топ дестинације су: Америка, Канада, Велика Британија и Немачка.
ДОКТОРИ НАУКА БЕЗ ПОСЛА
ПРЕМА евиденцији Националне службе за запошљавање, у Србији је без посла око 64.000 високообразованих људи, међу којима више од 850 магистара и шездесетак доктора наука.
Социолог Срећко Михајловић сматра да није толико трагично што су људи отишли, јер свуда у свету циркулише радна снага, али је страшно то што смо са тим људима изгубили све контакте.
– Велик одлив мозгова је доказ да су нам млади људи образовани и стручни. Ми немамо ни финансијских, ни организационих услова да их овде задржимо и запослимо. Али је јако лоше што се нисмо потрудили да задржимо везе са њима, да и они са својих позиција помогну држави колико могу. Чак и не знамо колико тачно имамо доктора наука напољу.
Доказ да држава не жели да врати младе, по мишљењу Михајловића је и то што је у Србији много теже нострификовати докторску диплому с Кембриџа него нашу ван Србије
Новости
