Најстарија воденица на Млави код Малог Црнића, претеча првог парног млина, подигнутог 1872. године, седам и по деценија власништво познате чешке породице Бајлони, после равно 144 године поново је у државном власништву.
– Ово је велики дан за Мало Црниће, јер смо успели да добијемо власништво над објектом богате историје, и да га коначно сачувамо од нестанка – рекао је Драган Митић, председник Општине приликом судске примопредаје млина “Млава” у стечају.
Велики је значај овог некада познатог привредног објекта у Стигу, где се деценијама производило чувено “стишко брашно” за потрошаче и ван граница Србије, јер је поред парног млина имао и властиту електричну централу, указује он.
Не зна се тачно датум када је на Млави, код Малог Црнића, подигнута воденица, али је захваљујући породици Бајлони, седам деценија произвођачима брашна у Млави, историја првог парног млина позната.
Наиме, остало је записано да је Игњат Бајлони, пореклом Чех, познати српски предузетник, по доласку у Београд био кожарски занатлија, а затим власник мале ручне, па модерне пиваре, на месту где се данас налази Бајлонијева пијаца у Београду, купио 1869. године запуштену државну воденицу на Млави, у Малом Црнићу.
Већ после годину дана започео је изградњу, а 1872. године, са сином Антоном, који се школовао у Европи, на месту старе воденице пустио је у рад парни млин под именом “Игњат Бајлони и синови”.
ПРОИЗВОДИО 80 ТОНА
БРАШНА ДНЕВНО Са производњом 80 тона брашна за 24 сата и капацитетом четири силоса од 30.000 тона житарица, млин “Млава” је својевремено био један од највећих у Србији. Верује се да је први парни млин у овом делу Србије који су подигли Игњат Бајлони и синови био највећи на Балкану…
Као и неки други познати приватни привредни објекти, млин је после 2. светског рата конфискован, а потом је променио неколико власника. Био је у саставу месне земљорадничке задруге, па “Житостига”, самостално је радио и 1990. године припојен је београдском “Центрокопу” и “Центроекспорту”, где је прекинуо производњу.
– Када је млин “Млава” 2002. године отишао у стечај, општина је у сарадњи са Републиком затражила да се из стечајне масе он са пратећим објектима излучи у корист државе и општине.
Од тада до правоснажне судске пресуде у нашу корист и принудног судског извршења и примопредаје пре месец дана, прошло је десет година – каже председник Митић.
Извесно је да ће Општина хитно предузети мере да се објекти старог млина и силоса заштите од даљег пропадања, да се обнове и ставе у функцију. Верује да би стари млин могао да буде занимљив и за туристе и друге посетиоце овог краја.
Ревитализација млина ће се, свакако, одвијати под надзором стручњака Завода за заштиту споменика културе, јер је некадашњи млин “Игњат Бајлони и синови” поодавно на листи објеката историјског наслеђа.
Новости