КУМОВИ Душан Спасојевић, звани Дућа (1968) и Миле Луковић, звани Кум (1968), непознати до 1993/94. године, у наредних десет година формирају најмасовније злочиначко удружење у Србији и овом делу Европе.
Они су до 1999. године скупили банду која у београдским криминалним круговима у то време није имала значајније место. Поред дроге, рекетирања, крађе аутомобила и враћања власницима за новац, извршили су и неколико убистава, углавном чланова противничких банди на тржишту наркотика (Драгана Угарковића, званог Угар, Перу Милошевића, Жељка Вулетића Хамзу, „Шодера“ и друге).
У то време чланови криминалне групе били су још браћа Симовић – Милош и Александар, затим Влада Милисављевић, звани Будала, Милан Јуришић Јуре, Никола Бајић Баја, Марко Петровић Мамица, Саша Петровић, Жељко Михајловић Црногорац, Нинослав Константиновић Нино, Душан Крсмановић. Нешто касније, придружили су им се: Миладин Сувајџић, звани Ђура Мутави, и Сретко Калинић Бели. У групу су повремено укључивани и други криминалци за извршење појединих кривичних дела, пре свих браћа „Фишкали“ и Пацов из Пожаревца, Опачић из Новог Сада, Јапанац, Кобац, Гагец, као и велика група млађих дилера хероина из Земуна.
Због свакодневног дружења и пословања са Љубишом Бухом, званим Чуме, кумовима и њиховој банди убрзо је скочио рејтинг у криминалним круговима. Нешто касније познанство и све приснији однос са Милорадом Улемеком, званим Легија (1998/99), донео им је и у Београду и у Србији невиђену криминалну моћ.
После убиства Жељка Ражнатовића (јануар 2000. године), Легија уз логистичку подршку ДБ добија задатак да ликвидира организаторе Аркановог убиства. За тај посао, одабрао је Душана Спасојевића и његову банду названу „земунски клан“. „Земунци“ су тај задатак схватили као важан државни посао и од тада су се понашали као истурена песница ДБ. Са Легијом су направили списак криваца за Арканову ликвидацију, и проширили га криминалцима који су им стојали на путу.
Као на филму убијали су редом све са Легијиног списка. Најпре Бранислава Линовића Дугог, затим Зорана Давидовића Ћанду, Зорана Ускоковића Сколета, Тодора Гардашевића, Мирка Томића Босанца, Радислава Трлајића – Бату Трлају и друге.
На захтев ДБ и Легије, учествују у покушају убиства Вука Драшковића у Будви, а постоје индиције да су имали одређену улогу у убиству Славка Ћурувије и отмици Стамболића.
Своје скромно учешће у организацији протеста 5. октобра 2000. године приказали су као пресудно. Себи су приписали да су они повезали врх ДОС-а са Легијом и Бухом и убедили их да пређу на страну опозиције и народа.
На једном од састанака „Поскока“ изнет је податак:
– Спремају се отмице богатих људи. То планирају кумови Душан Спасојевић и Миле Луковић.
Било је то само месец дана после петооктобарских догађања.
У том тренутку „Поскок“, али ни већина полицајаца, не зна да се том клану прикључио и Милорад Улемек Легија.
Инсајдер је испричао да ће се на мети наћи они људи за које се верује да су се „обогатили у време Милошевића, па нова власт и неће много око тога дизати прашину“. Данас се зна да су планирали отмицу некога из породице Карић, Милана Јанковића Цептера, Миодрага Костића Колета, Жељка Митровића из „Пинка“, Петра Матића из МПЦ, али и спортисте попут Драгана Џајића.
Кртица из „сурчинско-земунског клана“ објаснила је и како су вође дошле на ту „генијалну идеју“. „Земунци“ су годинама крали аутомобиле и враћали их уз откуп. Систем рада су разрадили до савршенства, а касније су га применили и код киднаповања. Украли би ауто, чували га, преговарали са власником, показивали га да се власник увери да је код њих, и на крају би организовали примопредају новца.
„Поскок“ је открио да ту екипу поред вођа клана, чине и браћа Александар и Милош Симовић, браћа Душан и Ђорђе Крсмановић, Милан Јуришић, Владимир Милисављевић Будала… Донета је одлука да се прислушкују. Али узалуд, они су у акцијама користили „специјале“, мобилне телефоне коришћене само за ту прилику.
Средином новембра, киднапован је Вук Бајрушевић, брат Бојане Бајрушевић, удовице Владе Ковачевића Трефа. Три недеље касније, отет је и осмогодишњи Стефан Живојиновић, првенац Лепе Брене и Слободана Бобе Живојиновића. Данас се зна да су киднаповања извршиле различите екипе, али су се ове две отмице на чудан начин укрстиле и неки их догађаји доводе у тесну везу.
*****
Пуковник Миле Новаковић радио је 15 година на пословима сузбијања кријумчарења наркотика. После октобарских промена 2000. године руководио је оперативном групом „Поскок“, која је разоткрила и ухапсила вође „земунског клана“. Убиство премијера Ђинђића дочекао је на месту помоћника начелника УКП МУП и руководиоца радне групе која је, заједно са УБПОК и радницима београдске полиције, изнела главне послове у акцији „Сабља“.
Овај фељтон је део његовог сведочења из књиге о догађајима из света криминала у Београду и Србији од 2000. до 2003. године. Организована криминална група извршила је тада тридесетак убистава, продала тоне хероина и извршила на стотине других кривичних дела. У књизи „Отмице земунског клана“, у издању Компаније „Новости“ описани су детаљи десетак отмица, „вредних“ око 20 милиона евра.
(Наставиће се)
Новости
