Београд — Директор Телекома Предраг Ћулибрк месечно инкасира 470.000 динара, први човек ЕПС Александар Обрадовић 220.000 динара, пишу Новости.
Исту плату од 220.000 динара примају и директори Зоран Дробњак (”Путеви Србије”) и Милан Кркобабић (ПТТ).
Влада је још у септембру скројила закон који је требало да заведе ред у дебљинама коверти државних функционера и директора јавних предузећа, али руководиоци појединих државних фирми и даље убедљиво ”шију” најважније политичке личности у земљи.
Како сазнају ”Новости”, зараде челних људи у јавном сектору и даље углавном пробијају зацртану границу од око 160.000 динара највише месечне плате која може бити исплаћена. Руководиоци фирми и агенција са државним капиталом углавном користе рупе у закону, по којима прецизно лимитирана зарада може да се увећа по два основа – за прековремени рад и за успешно пословање, и то максимално за једну трећину.
Тако, на пример, директор ”Телекома” Предраг Ћулибрк, према подацима Агенције за борбу против корупције, месечно инкасира 470.000 динара, први човек ЕПС Александар Обрадовић 220.000, колико примају и директори Зоран Дробњак (”Путеви Србије”) и Милан Кркобабић (ПТТ).
У прописаним границама засад се држе Милорад Грчић из ”Колубаре” и Драгољуб Симоновић из ”Железница”, чије плате износе 160.000 динара.
“Влада ће у наредном периоду претрести све личне дохотке у државном апарату и јавном сектору. Плате морају да се држе у задатим оквирима, као што ће предузећа морати да поштују и рокове за укидање управних одбора и бирање директора на јавном конкурсу” , чули смо од Миливоја Михајловића, директора Владине канцеларије за медије.
Како сазнајемо у Влади, све државне фирме дужне су да најкасније до половине марта формирају надзорне одборе, чиме аутоматски престаје функција члановима УО. Од тог тренутка на државним јаслама биће око 10.000 људи мање. Међутим, републичка каса неће бити богатија за 500 милиона динара месечно, колико је исплаћивано на име накнада за рад у управним одборима. Тај новац остајаће самим предузећима.
Казна за пробијен лимит милион динара
Према Закону о максималним зарадама, онима који пробију зацртане границе прети новчана казна од пола милиона до милион динара, међутим, такве санкције до сада нису примењене ни у једном случају. За то време, директори ”шију” функционере: на пример, Ивица Дачић зарађује 172.000 динара, Томислав Николић 150.000, што је за двадесетак хиљада више него прошле године, али је и даље испод коверти шефова неких највећих губиташа.
“Надам се да тај вишак неће бити упумпаван у плате, поготово не у оним предузећима која бележе губитке. Тачно је да, и поред новог закона, и даље постоје велике неправде у висини зарада запослених у државном апарату и јавном сектору. Сада је на потезу Влада, која што пре треба да усклади коефицијенте за зараде како би се све нелогичности исправиле”, каже, за ”Новости”, шеф посланичке групе УРС Владимир Илић.
Како сазнајемо, Генерални секретаријат Владе управо ради на овим ”рачуницама” и већ у наредних неколико недеља требало би да буде успостављен нови систем за обрачун зарада, како се више не би дешавало да помоћници министара зарађују и до 30.000 динара више од својих шефова, или да председник државе или премијер примају мању плату од директора јавног предузећа.
Зоран Анђелковић, председник Скупштине акционара ”Железница”, каже, за ”Новости”, да они управо усклађују свој статут и да ће до краја марта Влади доставити и свој предлог за чланове надзорног одбора и списак свих зарада.
Новости
